Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Silvio Berlsukoni: Kraj? - Silvio forever

Silvio Berlsukoni: Kraj?

Silvio forever

Autor Milutin Mitrović 2011/11/16 : Tekstovi istog autora

To: „Silvio zauvek“ iz naslova je refren himne PDL, lične partije Silvia B. na filistarskom nivou udvaranja Čaušesku i sličnim vlastodršcima i ne manje degutantno nego proglašenje nekoga za doživotnog predsednika. Prebirao sam po raznim novinama da vidim kakvim su naslovima propratili najavu ostavke Silvia Berluskonija na položaj premijera i otkrio: „Italija bukom plaši investitore“ – nešarmantno kao, od kako ga je kupio Mardok, i sam Wall Street Journal na čijoj naslovnoj to piše.

Finacial Times nije ponovio ništa ravno naslovu od pre par dana koji je glasio: „Za ime Boga, odlazi“. Najlepši, reč je samo o ekonomskoj štampi, je ipak iz The Economist-a: „That’s all, folks!“ navodim u originalu, (prevod: To je sve, narode!) da bih prisetio čitaoce kako se tom rečenicom završavaju crtani filmovi o Dušku Dugoušku. Bojim se da je taj najvispreniji naslov zapravo netačan ili bar preuranjen. Pokušaću u ovom tekstu da to i pokažem, jer nisam siguran da je zaista kraj, odnosno da će Berluskoni sići sa političke scene. Dva puta je on do sada padao i uvek bi se vratio. Kad je izgubio izbore 2006. mislio sam da mu je kraj. Sledeće izbore 2008. dobio je sa najvećom većinom u italijanskoj istoriji.

Od kolevke do ostavke

Silvio Berluskoni rođen je 1936. godine u Milanu, od oca Luiđija i majke Roze. Navodim roditelje zato što su i oni imali ulogu u stvaranju i održavanju Silviovog bogatstva i imidža. Navodno je ceo svoj pohod na milijarde započeo tako što mu je otac dao svoju otpremninu kada je odlazio u penziju. Malo ko veruje da je ta otpremnina bila dovoljna da njom pokrene svoju građevinsku delatnost i izgradi rezidencijalni kompleks Milano 2 sa 10.500 stanova. Zatim da osnuje prvu lokalnu kablovsku TV stanicu „Telemilano“. Mama Roza, tako su je svi zvali, sve do smrti u svojoj 97. godini bila je najvatreniji agitator u korist svog sina, veoma upečatljiva za emotivne domaćice i majke, sem kada bi pobesnela ako je pitaju za sinovljeve švaleracije koje je smatrala gnusnom izmišljotinom. Sa svojim generacijskim prijateljem Fedele Konfalonerijem (Fedele znači veran) osnovao je orkestar u kojem je on pevao, a Fedele svirao na klaviru. Fedele Konfaloneri je danas predsednik Silviove medijske imperije – Mediaset. Zatim je jedno vreme Silvio bio zabavljač na turističkim brodovima i odatle mu sklonost da peva i priča viceve. Iz tako finansijski žgoljave mladosti odjednom uleće u poslove velikih dimenzija. Postoji teza da je novac dobio od mafije, da ga opere, no to nikada nije dokazano, mada jeste sudski dokazano da je drugi njegov generacijski drug, Marćelo Del Utri, bio Silviov „ambasador“ pri mafiji.
Silvio Berluskoni
Čoveka je „htela sreća“ a ona znači blisko poznanstvo sa tadašnjim premijerom Betinom Kraksijem, (bežeći od osuda zbog korupcije umro je u Maroku) za koga je osetio da je slab na novac pa je sa njim sklopio „džentlmenski“ posao da unapred saznaje gde će se šta graditi, otkupi lokacije i proda ih po višoj ceni, kad do otkupa dođe, a podatke je dostavljao industriji cementa i armaturnog gvožđa, od kojih je premijer Kraksi dobijao procenat od poslova. Tvrdi se da zaslugom tog dogovora Italija ima najveći broj vijadukata na svetu i gde za njih nije bila potreba. Kao nagradu za uspešno preduzetništvo Berluskoni je dobio frekvence za tri nacionalne TV mreže, što mu je značilo mnogo više nego titula „Cavaliere“ – za zasluge na poslovnom planu. Tako se dobro nafatirao parama i slavom - računa se da je na početku političkog angažovanja imao bogatstvo od 2,6 milijardi, a tokom 16 godina politike i tri premijerstva poraslo je na 9 milijardi dolara, prema proceni časopisa Forbs.

Sa svojim najsposobnijim beskrupuloznim kadrovima iz privatne kompanije Fininvest osnovao je političku partiju Forza Italia (Napred Italija) da bi joj kasnije kada se udružio sa postfašističkom strankom AN (Nacioanalna alijansa) promenio ime u Partito della Liberta (Partija slobode, ali i liberalizma, da bi akcentovao svoje neoliberalističko opredeljenje). Prva vlada mu je trajala samo 3 meseca, jer ga je podrio glavni koalicioni partner Umberto Bosi, vođa secesionističke Severne lige. Pri razlazu su jedan o drugome rekli takve stvari da je bilo uverljiva tvrdnja kako se nikada više ni pozdraviti neće. U politici zaklinjanja najmanje vrede. Druga vlada je trajala, prvi put u italijanskoj posleratnoj istoriji, ceo mandat, a do tada je prosek trajanja vlada iznosio samo 11 meseci. Od 2008. godine, tokom trećeg mandata, ipak ponovo sa Bosijem, čija partija je postala presudni, ne jezičak, nego vulgarna jezičina na vagi, njih dvojica su vezana neraskidivim interesima: Berluskoni da ostane na vlasti i ne ode na sud, a Bosi da ga ucenjuje izvlačeći za sebe i svoju stranku što više koristi. Berluskoniju nikada nije bilo teško da državnim parama, funkcijama i koncesijama galantno namiruje svoje partnere. Pakt je funkcionisao sve do posednjeg dana, kada su Bosijevi (budući da je on paralisan, ali još uvek formalno vođa) najbliži saradnici rekli definitivno „NE“ mogućnosti da podrže novu tehnokratsku vladu, koju je Berluskoni podržao da bi sprečio dalje berzanske padove, a time i pad vrednosti svoje imperije.

Hronologija poslednjeg trenutka

Poslednja, mada ja u to nisam uveren, vlada Berluskonija započeta je 2008. godine, uz tako dominatnu većinu kavu nikada u Italiji nijedna vlada nije imala. Međutim, tokom tog mandata počinje njegovo lično posrtanje. Skandali sa ljubavnicama, završna faza suđenja za korupciju, sve veće šarlatanstvo na domaćoj i svetskoj političkoj sceni. Kod najstarijeg (75 godina) premijera u Evropi proradili su šoumenski instinkti i želja za aplauzima iz mladosti. Na sve to se navrzmala i ekonomska kriza koja je pokazala ružnu sliku italijanskog, ne samo moralnog, nego i materijalnog propadanja. Italijanski javni dug je ponovo dospeo do nivoa od 120 odsto BDP i iznosa od 1.905 milijardi evra, što je četvrti najveći dug na svetu! Ekonomista Marćelo De Ćeko, navodi da je levica uspela tokom svoje vlade da dug smanji sa 120 na 104 odsto, da bi ga Berluskoni ponovo vratio na stari nivo, deleći državne pare i kupujući tako saveznike i socijalni mir.

Ukupno je Berluskoni bio na vlasti (sva tri mandata) 3.336 dana, što je najduže vladanje posle Musolinija. Za to vreme uspeo je da podeli Italiju na dva teško zakrvljena dela i da je time dovede u stanje političke paralize. Spada u onu vrsta političara koji, kao Milošević na primer, seju mržnju i razdor svuda oko sebe. Sve svoje protivnike deklasira kao „komuniste koji znaju samo za krv i otimanje tuđeg“. Plaši ljude i stvara haos. Prema argumantovanoj knjizi Naomi Klajn „Šok ekonomija“ najefikasniji metod neoliberala je sejanje straha i stvaranje haosa jer se tako lakše može vladati ljudima i sprovoditi politika koja koristi samo jednom delu društva. Ujedinjeni bogatstvo i vlast omogućili su Berluskoniju da u 20 procesa bude spasen (zastarevanjem ili poništavanjem), ali su mu tri procesa u toku i ako ga politički imunitet ne bude spasavao, njega neće spasti ni nebrojena ergela advokata. U toj njegovoj ergeli advokata nekada je bio i današnji francuski predsednik Sarkozi – bar tako sam Berluskoni tvrdi, a nije demantovan.
Silvio Berluskoni sa pištoljem
Maja ove godine na lokalnim izborima pobedila je udružena opozicija dobivši 13, a Berluskoni sa partnerima 4 lokalne uprave. Tu počinje da se nazire postepeni kraj njegovog vladanja. Iz njegove se partije izdvojio Đanfranko Fini, političar koji je od postfašističke MSI uspeo da napravi umerenu desničarsku partiju Aleanza nazionale, koju je pripojio Berluskonijevoj PDL. Zgrožen vulgarnim ponašanjem svog partnera, rešio je da se izdvoji i napravio novu partiju, „Budućnost i sloboda Italije“ - još umerenije desnice, pri čemu su najzadrtiji profašisti ostali kod Berluskonija kao njegova politička i medijska udarna pesnica. Nešto slično cunamiju blaćenja Finija ja nisam video. Krdo plaćenih amoralnih novinara pušteno je s lanca i napujdano na njega. Uz prekupljivanje najgoreg poslaničkog ološa iz drugih partija, a Berluskoni je uspeo da nekako skrpi većinu od jedva 1 do 2 glasa, ali nemoćan, istina i ne preterano zainteresovan da sprovodi obećane reforme. Njega je uvek vodio lični interes i sve ostalo je podređivao toma.

Tokom vladavime doneo je 36 zakona „ad personam“ (u ličnom interesu) od kojih je 19 bilo bez dvoumljenja namenjeno njegovom sticanju materijalne i pravosudne dobiti. Beskrupuloznost je najočitija bila kada je doneo zakon o telekomunikacijama kojim se otežava sticanje prihoda od reklama državnoj RAI i SKY televiziji, a olakšava njegovoj. Čim je postalo jasno da su mu dani odbrojani prihodi njegove TV pali su naglo. Primer njegove ad personam „darežljivosti“ je zakon kojim se starijima od 70 godina zatvorska kazna zamenjuje za kućni zatvor i socijalno koristan rad. Uradio je to da bi spasao svog advokata Previtija, koji je osuđen zbog korupcije sudije i šefa finansijske policije u procesu Berluskoniju, na kojem je taj advokat priznao da je korumpirao novcem koji je dobio na svoj račun u Švajcarskoj, ali ko mu je tamo poslao – nije znao! Tako Berluskoni nije mogao biti okrivljen. Svi su, sem suda, dakako znali da su pare Berluskonijeve. Rezime takve vladavine je da su 51 put odluke parlamenta izglasavane poverenjem vladi – ako se ne izglasa što želi, vlada pada, raspisuju se izbori na kojima poslanici gube privilegije, jer je malo verovatno da će biti ponovo izabrani, a sličnih na tržištu ima sve više. Sem toga, 12 odsto poslanika je sudski gonjeno, što nema ni u banana republikama. Sam Berluskoni poznat je po tome da ili laže ili sebe demantuje novom izjavom u roku od samo dan – dva. Evo primera: Posle nedavnog skupa G 20, na kojem je prinuđen da podnese program mera za ekonomsko spasavanje Italije, izjavio je da mu je generalna direktorka MMF, Kristin Lagard, odmah ponudila stotine miliona kredita, ali da je on odbio „jer je Italija sposobna da se sama bori sa krizom“. Već sutradan stiglo je zvanično saopštenje MMF da takva tvrdnja „nema nikakve veze sa istinom“.

 

Nastavak:

Silvio Berluskoni: Odlazak bez dostojanstva

 

Tekst je poslednji deo feljtona o Silviju Berluskoniju sa sajta Biznis i Finansije

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel