Solidarna kafica
Preko ramena > Posao > Manipulacija muzikom u reklamama - Muzika koja navodi na kupovinu

Manipulacija muzikom u reklamama

Muzika koja navodi na kupovinu

Autor Miloš Najdanović 2011/11/11

Muzika je jedan od osnovnih oblika ljudske komunikacije, za koju se pretpostavlja da je postojala i pre nastanka govora. Manipulacija muzikom javlja se sa dve namere. Jedna je da se pojača emocionalni doživljaj pri gledanju predstave, filma, serija... a druga je da se kod pojedinca izazove želja i potreba za određenim proizvodom, uslugom ili ideologijom.

Muzika je jedna od najmoćnijih tehnika manipulacije jer vrlo lako dopire do podsvesti. U kombinaciji sa intelektualnom porukom postaje moćno sredstvo manipulacije jer toj poruci dodaje novu i jaku emocionalnu dimenziju. Ova forma manipulacije prisutna je, svakodnevo, u reklamama i raznim vrstama propagande.

Osnovni elementi muzike su visina tona, boja tona i ritam. Melodiju čine zvuci, odnosno uzastopni tonovi tačno određene frekfrencije (visine). Kada je kombinacija tih tonova prijatna, za nju kažemo da je harmonična (skladna), odnosno disharmonična kada je ta kombinacija neprijatna.

U jednom istraživanju Melnikova iz 1970. godine upoređivan je uticaj harmonične i disharmonične muzike na krvni pritisak. Kao primer neskladne muzike puštana je BruknerovaIX Simfonija“ i pokazalo se da je kompozicija znatno povisila krvni pritisak slušalaca. Kada je puštan Bahov „Treći branderbuški koncert“, kao primer skladne muzike, pokazalo se da ona ima pozitivan efekat na slušaoca, da nema povećanja krvnog pritiska, ali i da može da smanji povišen pritisak.

Naučnici Šrekenberg i Bird (1988) proverili su uticaj muzike na miševima. Podelili su miševe u tri grupe: harmoničnu, disharmoničnu i kontrolnu grupu. Prve dve grupe su izložene odgovarajućoj muzici jačine 80-85 decibela, dok se treća, kontrolna grupa nalazila u relativno tihoj okolini (maksimum 75 decibela). Po završetku eksperimenta miševi su ubijeni i vršena su ispitivanja na njihovim mozgovima. Harmonična i kontrolna grupa nisu pokazivale razlike u ponašanju, niti je bilo fizioloških promena. Kod disharmonične grupe, takva vrsta muzike, izazvala je oštećenje moždanih ćelija, preterano grananje dendrita i značajno povećanje informacione RNK. Došlo je do značajnih promena i u ponašanju. Miševi su bili hiperaktivni, agresivni (čak su pristupali i kanibalizmu), pospani, nepažljivi, i teže su učili i pamtili.
Manupilacija muzikom u reklamama
Reklamna industrija za muziku godišnje izdvaja milijarde dolara. Muzika je dominantni element u 90% reklama. Istraživanja sprovedena osamdesetih godina pokazala su da ljudi ne kupuju proizvode zbog njihovog kvaliteta, već zbog kvaliteta oglasa.

Većina televizijskih reklama sastoji se iz džinglova i slogana koji se lako pamte. Još su 1985. godine u reklamama počele da se upotrebljavaju pop pesme. Prva firma koja je u reklamu ubacila pop pesmu je Burger King, sa numerom Arete FrenklinFreeway Of Love“. Popularana muzika se koristi da bi ilustrovala poentu ili neku osobinu proizvoda koji se reklamira. Na primer, Bob Segerova pesma „Like a Rock“ (kao kamen) reklamirala je Ševi (Chevrolet) kamione i naglašavala da su ta vozila izdržljiva, otporna i superiornija.

 

 

Nekad značenje i tekst pesme nemaju nikakve veze sa porukom reklame već se jednostavno koriste jer izazivaju prijatne emocije. Tako se Igi PopovaLust For Life“ koja opisuje heroinsku zavisnost, našla u reklami firme koja se bavi proizvodnjom i prodajom luksuznih jahti. U nekim slučajevima nisu bitni ni tekst ni osećaj koji izaziva pesma. Dovoljno je da je poznata. Sve više kompanija redovno otkupljuje prava od aktuelnih i poznatih muzičkih zvezda. Tako popularnost pesme i njihovih autora automatski povećava i popularnost reklame i proizvoda. Reklame u kojima je muzika u prvom planu sve više sliče sa muzičkim spotovima, a za ciljnu grupu imaju malu decu i tinejdžere.

 

 

Pre nekoliko godina u Srbiji je bila popularna reklamna pesmica „Noblice, noblice, oble kao oblice“. Lako se pamti, pogotovo kod dece. A kako će roditelj odbiti svoje dete kada na polici u marketu prepozna „Noblice“ čiju pesmu pevuši po ceo dan?

Televizijski oglasi, koji nisu bogati slikom i zahtevaju pažljivo čitanje teksta za muzičku podlogu koriste klasične kompozicije. Evo odgovora i zašto.
UNa Škandro fotograf
Ostvarenja Volfganga Amadeusa Mocarta dokazano imaju ogroman uticaj na razvoj dece i odraslih, učenje, pamćenje, povećanje inteligencije i sl. Taj uticaj naziva se „Mocartov efekat“. Jedan od segmenata ovog fenomena kaže da se lakše uči i pamti uz pratnju Mocartove muzike. Stavite njegovu muziku uz oglas i pročitani tekst će zagarantovano biti usvojen, odnosno upamćen. Generalno, klasična harmonična muzika smiruje ljude. Prema istraživanjima smanjuje krvni pritisak, nervozu, umor... A kada je čovek opušten i smiren lakše će usvajati sadržaj koji mu se servira u reklami, nego kada je nervozan i napet.

Da bi se umanjio efekat neskladne muzike bitno je svesno i kritički slušati muziku jer će tako ona biti deo svesnog dela misli, a tada je teško podleći manipulaciji.

 

Autor je urednik Balkan Rock portala

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel