Solidarna kafica
Preko ramena > Kulturni dodatak > Prevesti, adaptirati, titlovati - Pogubljeni u prevodu

Prevesti, adaptirati, titlovati

Pogubljeni u prevodu

Autor Jelena Milojković 2011/11/10

Prevođenje je posredovanje između dva jezika, dve kulture i dva načina života. Značaj prevođenja u komunikaciji, stoga, ne treba posebno naglašavati. Međutim, prevodilac, pre svega, mora dobro poznavati svoj, maternji jezik, a onda i strani.

Danas smo svakodnevno izloženi brojnim informacijama koje nesvesno prihvatamo bez ikakve selekcije. Mediji su najveći izvor tih informacija. Iz njih saznajemo za nove tehnologije, nove političke pojmove ili muzičke pravce. Zato se prevođenju u medijima mora posvetiti dužna pažnja. Svaki novi pojam koji uvodimo u svoj jezik mora se pročistiti, jasno odrediti i uklopiti u postojeći jezički milje. Jeziku je suđeno da se menja, ali ga treba štititi od nepotrebnih stranih uticaja i „nasilja“ nad njegovom gramatikom i rečeničnom strukturom. Odmaram i skijam su davno prestali da budu povratni glagoli, koji definitivno (svakako!) zahtevaju objekat.

Zato televizija ima važan zadatak koji se često (možda i svesno) zanemaruje. Pored informativnih emisija, ona nudi i zabavno-obrazovne sadržaje koji su uglavnom strane produkcije i najčešće su na engleskom jeziku. Onaj ko ne zna strani jezik mora se zadovoljiti prevodom. A film ili emisija gubi na kvalitetu ako prevod ne prati kvalitet originala.

Kod nas vlada mišljenje da film ili emisiju može prevesti svako, pogotovo ako je nekoliko meseci proveo na datom govornom području. Jedno je korišćenje jezika za vlastite potrebe, u cilju podizanja svoje stručnosti. A sasvim drugo kada na javnom servisu neko pokaže koliko ne vlada vlastitim jezikom. Čak i kada film prevodi neko ko dobro vlada i svojim i tuđim jezikom, on mora poznavati osnovne zakonitosti prevođenja u medijima. Dijalog se može prevesti doslovno, ali mnogo je bolje kada se gledaocu omogući da povremeno podigne pogled sa gustih dvorednih titlova i malo uživa i u vizuelnoj strani filma. Kada je dijalog posebno dinamičan, on se u titlovima mora vešto skratiti kako bi se uspešno pratila dinamika radnje. Taj postupak zove se adaptacija ili prilagođavanje i ključan je pri prevođenju filmova. Na primer, rečenica: I think I should go now, prevodi se na srpski kao: Mislim da sad treba da pođem. Ali, u svetu brzih titlova to se kaže: Odoh ja! Ili poznata rečenica: Let me tell you something..., može se prevesti jednom jedinom rečju: Čuj... Može se reći i Slušaj..., ali u titlu je uvek bolje koristiti kraći sinonim.

Naš jezik je skoro savršen! Nije tačno da je siromašan, kako neki „znalci“ umeju da kažu. Jednom jedinom rečju mi saopštavamo - lice, rod, broj i padež.

Gledamo. Šta sve saznajemo iz te reči? Lice, vreme i radnju. Englez bi to rekao: We are watching. Tri reči! Englesko uncle može biti i ujak i stric i čika, a mi tačno kažemo u kakvom je rodbinskom odnosu glavni junak sa tom osobom. Nije li to savršenstvo jezika? Da se takva reč prevede na srpski, potrebno je uključiti logiku koja je inače vrlo važna kod prevođenja (da li uncle i junak imaju isto prezime ili ne, na primer).
Odjezd
Osim logike, važno je i lektorisanje, koje se sve češće izbegava zbog finansijskih razloga i nedostatka vremena. Treba voditi računa i o tome da se podela govornog sadržaja vrši po zavisnoj rečenici ili imenskoj ili glagolskoj sintagmi, a da gornji red nikad ne počinje crticom. Preporučljivo je da titlovi sadrže 30 znakova u redu.

Kod dokumentarnih emisija posao je i lakši i teži. Lakši je, jer spiker čita preveden tekst umerenom brzinom i rečenice smeju biti raskošnije. Teži zadatak je dobro razumeti tematiku emisije koja je često vrlo stručna ili potpuno nepoznata. Prevodilac prvo mora upoznati materiju (genetika, joga, ovešani mostovi, veštački nokti i kultura naroda...) i tek onda pružiti gledaocu kvalitetan i poučan prevod zasnovan na jasnim, poznatim rečima.

Intervjue je teško „skidati“ ako nisu snimljeni u studijskom okruženju. Često ne razumemo uvek do kraja šta govornik promrmlja. Govor ometaju okolni šumovi i zvuci. Ali i u takvim uslovima prevodilac treba da nastoji da što profesionalnije uradi svoj posao.

Pomenimo i veoma važne dečje emisije. Tu prevodilac treba da bude posebno oprezan. On najčešće mora imena junaka prevesti na srpski jezik, ako to ime odražava određenu osobinu junaka. Jezik mora biti primeren uzrastu i pročišćen, jer će deca usvojiti pojmove i rečenice iz svoje omiljene emisije.

Dobar prevodilac mora stalno da ulaže u svoje znanje, a trebaju mu i alati: stručni rečnici, enciklopedije, pravopis, transkripcioni rečnik ličnih i geografskih imena i neizostavni internet!

 

Primeri adaptacije titlova

Prevod: Počnimo s večerom.
Može kraće: Večerajmo.

Prevod:  Zaista će ga ubiti, zar ne?
Može kraće: Zaista će ga ubiti?

Prevod:  Ne radi takve stvari.
Može kraće: Ne radi to.

Prevod: Pošto nije bila majčinski tip, bile smo nezavisne.
Može kraće: Nije bila majčinski tip pa smo bile nezavisne.

Prevod: Posle dve godine srce mi još poskoči.
Može kraće: I posle dve godine srce mi poskoči.

Prevod: Odao sam ti jednu tajnu.
Može kraće: Odao sam ti tajnu.

Prevod: Video sam nekog tipa u plavoj jakni.
Može kraće: Video sam tipa u plavoj jakni.

Prevod: Pre nego što sam upoznala Ralfa, sanjala sam o slavi.
Može kraće: Pre Ralfa sam sanjala o slavi.

Prevod: Dogovorili smo se da idemo u stan moga sina.
Može kraće: Otišli smo u stan moga sina.

Prevod: Imaš pravo da ništa ne govoriš.
Može kraće: Imaš pravo da ćutiš.

Prevod: Roj odlazi u Majami letom u šest.
Može kraće: Roj u šest leti u Majami.

Prevod: Opisivaćete mi sve što budete iskusili.
Može kraće: Opisaćete mi sve što iskusite.

Prevod: Ako se budem vratila.
Može kraće: Ako se vratim.

 

Autorka je prevodilac Radio-televizije Vojvodine

Tekst je iz vandrednog broja časopisa Link, septembar 2011.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel