Solidarna kafica
Preko ramena > Sport > OLD FIRM: Seltik i Rendžers (drugi deo) - Sve osim fudbala

OLD FIRM: Seltik i Rendžers (drugi deo)

Sve osim fudbala

Autor Una Kostandinović 2011/11/9 : Tekstovi istog autora

Primećuje se da se konfesionalna podela među navijačima polako gubi i dešava se da protestanti navijaju za Seltik, a katolici za Rendžers. Prema podacima istraživanja iz 2003. godine 75% navijača Seltika je katoličke veroispovesti, a 4% su protestanti. Iako je broj mali, pokazuje da religijska podela više nije striktna. Isto važi i za Rendžerse, 65% navijača su protestanti, a 5% katolici.
 

Novija istraživanja pokazuju da fudbal i nije glavni uzrok sektaštva i nasilja u Glazgovu. Samo trećina nasilničkih dela koje su posledica religijske pripadnosti, imaju veze sa fudbalom. Dve trećine religijskih sukoba nisu povezane sa fudbalom i sportom ni na koji način. To je još jedan dokaz da konfesionalna pripadnost gubi značaj kada je odnos ova dva tima u pitanju.

Zapravo jedina izrazita podela koja još uvek postoji je etnička. Zanimljivo je da navijači Rendžersa često ne navijaju za škotski nacionalni fudbalski tim, već za Engleze. Kada je igrač Rendžersa Pol Geskojn Gazza postigao gol za engleski tim protiv Škotske, navijaci Rendžersa, koji se deklarišu kao Škoti, su slavili što je njihov igrač postigao gol za Engleze protiv reprezentacije svoje zemlje, Škotske. Time oni iskazuju odanost Kraljici i Ujedinjenom kraljevstvu, naglašavajući povezanost sa Englezima. Sa druge strane, navijači Seltika podržavaju isključivo Irsku. Na derbijima, navijači Seltika uvek mašu irskom zastavom, dok navijači Rendžersa donose zastavu Ujedinjenog Kraljevstva.

Celtic FansI političke stranke su se uključile u ovaj sukob. Laburisti su podržavali Irce, Seltikove navijače želeci da pridobiju njihove glasove, jer oni uglavnom pripadaju radničkoj klasi. Sa druge strane, Torijevci su se povezivali sa Rendžersima, da pokažu svoju okrenutost srednjoj klasi.

Seltik i Rendžers u poslednjih 6 godina pokušavaju zajedničkim snagama da se bore protiv nasilja, osnivajući fondove i organizacije koje imaju za cilj edukaciju mladih o pogubnim posledicama netrpeljivosti. U ovaj projekat su uključeni ministri, Katolička Crkva, Crkva Škotske, kao i mnoge nevladine organizacije. I jedan i drugi klub su pokrenuli kampanje da stanu na put nasilju i pevanju uvredljivih pesama. Cilj je bio da se ta veza koja spaja Old Firm sa sektaštvom izgubi. Seltik je 2001. godine uputio zahtev navijačima kluba da na utakmicama ne pevaju pesme podrške IRI.

Uprkos tome, na Old Firm meču iz marta 2011. godine u okviru Kupa Škotske, opet je došlo do velikih problema. Tri igrača Rendžersa dobili su crvene kartone, 34 navijača je uhapšeno na tribinama. Nil Lenon, menadžer Seltika, je imao sukob sa pomoćnikom menadžera Rendžersa. Samo dve nedelje pre toga, u ligaškom susretu ova dva tima, uhapšeno je 229 ljudi. Opet su se oko borbe protiv fudbalskog nasilja angažovali svi, od policije, medija, političara vodećih stranaka i opozicije, do crkvi i raznih organizacija. Svi su se složili u tome da je takvo ponašanje sramotno za Škotsku, a BBC je utakmicu opisao kao shame game.

Kako navode društveni naučnici, primetno je da do eskalacije nasilja dolazi svaki put kada u zemlji vladaju ekonomski ili politički problemi. Tada je mnogima fudbalsko nasilje način da izraze svoje nezadovoljstvo. Ovo sportsko rivalstvo je pogodno za kanalisanje nezadovoljstva jer se u njemu izražavaju sve podele škotskog društva. Old Firm rivalstvo kombinuje elemente nacionalizma, religijskog konflikta, klasne borbe, političkih sukoba (od kojih se mnogi dešavaju van same Škotske), i sve je to provučeno kroz istoriju jednog grada – istoriju Glazgova.

Kako je u Irskoj jačao građanski rat, rivalstvo Old Firma se zaoštravalo. U Belfastu, navijači Rendžersa imaju i veoma važnu ulogu, a to je učestvovanje u Narandžastom redu ili podrška Redu, organizaciji koja se bori protiv IRE, protiv irskih separatista, i zalažu se ili za autonomiju Severne Irske ili za ostajanje u okviru Ujedinjenog Kraljevstva. Seltik je sa druge strane postao direktna veza sa IRA-om. Tako je Old Firm postao mesto gde su se spajali svi sukobi, kanal kroz koji je svako mogao da izrazi svoje nezadovoljstvo koje gotovo da nema nikakve veze sa fudbalom. Gradski derbi je u ovom slučaju postao simbol svih drugih sukoba jednog društva – političkog, ekonomskog, etničkog i religijskog.

Ovo naravno znači da se jako retko dešavalo da neki igrač nastupa za oba tima. U prvoj polovini 20. veka, to se desilo 13 puta, ali nakon rata, sa porastom tenzije i neprijateljstva, samo 5 igrača je igralo za oba tima, i pritom nijedan od njih petorice nije direktno prešao iz jednog Old Firm kluba u drugi, već se dešavalo da su neki igrači u međuvremenu igrali u drugim klubovima, pa tek nakon toga se vratili u Glazgov, ali u drugi klub. Rendžersi su imali nepisano pravilo da ne dovode katolike u svoje redove. Odluka Rendžersa 1989. godine da dovedu bivšeg igrača Seltika Moa Džonstona iz Nantea je izazvala dosta kontroverzi. On ne samo da je bio katolik, bivši igrač i navijač Seltika, već je samo dan pre transfera izjavio da ne želi da igra ni za jedan drugi klub osim za Seltik. Dvadesetčetiri sata kasnije je iz finansijskih razloga odlucio da ode u ekipu Rendžersa. Navijači ‘zelenih’ mu nikada nisu to oprostili i od tada ga smatraju izdajnikom, a navijači Rendžersa su spaljivali šalove kluba jer su u svom timu sada imali katolika.
Mo-DzonstonSa druge strane, Seltik je tokom svoje istorije dovodio igrače raznih veroispovesti, a neka od najvećih imena iz klupske istorije su bili protestanti, među njima i Keni Dalgliš.

Nakon Džonstona, obrnuta situacija desila se sa Kenijem Milerom. Kada mu je istekao ugovor sa Vulfsima (klub u koji je prešao iz Rendžersa), otišao je u Seltik. Time je postao tek treći igrač nakon Drugog svetskog rata koji je igrao za oba Old Firm tima. Svoj prvi gol za Seltik je postigao baš protiv Rendžersa.

Od tada, više katolika je igralo za Rendžerse, među njima i Italijan Lorenco Amoruzo koji je neko vreme bio i kapiten.

Teško je izdvojiti najzanimljivije susrete, jer je izbor više nego ogroman. U finalu škotskog Liga Kupa 1957. godine derbi se igrao na Hampden stadionu, a Seltik je ostvario jednu od najvecih pobeda nad svojim rivalima rezultatom 7-1. Od tada je ostala pesma čiji jedan deo ide: “Hampden in the sun, Celtic seven, Rangers one”.

Jedan od važnijih susreta je i utakmica polufinala UEFA Kupa 2003. godine. Tada je Seltik pobedio Rendžers i plasirao se u finale Kupa, a pobeda nije pobeda ako se to rivalima ne natrlja na nos. Nakon nekog vremena, igrao se ligaški derbi, i navijači Seltika su pevali “While you’re watching the Bill, we’ll be in Seville!” jer se u Sevilji igralo finale Kupa. I ne samo to, već su navijači Seltika doneli lopte za plažu na derbi, kako bi pokazali navijačima Rendžersa kako će se zabavljati u Španiji. Nakon što je Seltik poražen od Porta rezultatom 3-2, navijači Rendžersa ovaj put nisu pevali ništa uvredljivo, već samo “We were at the Bill, what was the score in Seville?”.

Ono što je ohrabrujuće je činjenica da u poslednjih nekoliko godina stepen fudbalskog nasilja i mržnje opada, naročito među mlađim generacijama. Mladi uglavnom ovaj rivalitet posmatraju isključivo kroz prizmu sporta, ne obraćajuci pažnju na nečije religijsko opredeljenje ili etničku pripadnost. Danas se često dešava da se navijači ova dva tima međusobno druže, ili da zajedno gledaju utakmice.

Jedan od najlepših primera dobrih odnosa ova dva kluba je zapravo tragedija koja ih je ujedinila. Fil O’Donel, škotski fudbaler koji je 5 godina proveo u Seltiku, preminuo je 2007. godine na utakmici između njegovog tadašnjeg kluba, Madervela, i Dandi Junajteda, od srčanog udara. Iako je igrao za Seltik, navijaci Rendžersa su takođe iskazali duboko žaljenje, poštujuci ga kao fer plej igrača. Derbi koji je trebalo da se igra 4 dana nakon smrti, odložen je uz pristanak oba kluba, a obe grupe navijača su mu odale počast ostavljajući šalove i dresove.
phil-odonnellSeltik i Rendžers su dva najuspešnija škotska kluba. Do danas su igrali ukupno 396 utakmica, od kojih je Rendžers pobedio 158 puta, Seltik 143 puta, a 95 utakmica završeno je nerešenim rezultatom.

Od naših igraca, za Rendžerse su igrali Gordan Petrić i Dragan Mladenović, a atmosfera na stadionu se verovatno najbolje može opisati Petrićevim rečima koji je, kada su ga pitali kakva je situacija pred meč, rekao “Kad izađeš na teren, shvatiš koliko je sati.”

tribine

tekma

 

Prvi deo: Old Firm: Seltik i Rendžers (sve osim fudbala)

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel