Solidarna kafica
Preko ramena > Tehnologija > Uticaj novih tehnologija na promenu rečnika - Rikvest za frendšip i muka sa dwugawima

Uticaj novih tehnologija na promenu rečnika

Rikvest za frendšip i muka sa dwugawima

Autor Ivan Ćosić 2011/11/2

Jednog dana mi je NaFuWaNa MaWa poslala rikvest za frendšip na Fejsu. Nije mi strano da dodajem ljude koje ne poznajem na društvenim mrežama, ali sam želeo da znam koji je razlog za to. Pitao sam i dobio odgovor - „NP AkO NeCeS ZeWiM Da BuDeMo DwUgAwI JeL Si Mi InTeWeSaNtAn“.

Nije mi se to dogodilo, karikiram, samo sam pokušao da u jednom primeru sažmem delimično primere kako su nove tehnologije uticale na promenu rečnika kod nas. Bilo je neminovno, tokom istorije da jezici evoluiraju, a nagle tehnološke promene toliko se brzo odvijaju pred našim očima da tradicionalne institucije koje se bave normiranjem i standardizacijama jezika prosto ne mogu da održe korak.

Dugo najavljivana dopuna Pravopisa srpskoga jezika Matice Srpske, dogodila se u oktobru 2010. Doživela je promociju na Sajmu knjiga i tu se stalo. Dobila je veliki broj kritika, jer neke norme nisu bile u skladu sa jezikom, uvela je značajan broj „dubleta“ (mogućnosti da se ista reč piše na nekoliko načina), dok su neke stvari normirali na, malo je reći, čudan način. Na primer, ako govorite o gradu Vašingtonu ili o predsedniku Džoržu Vašingtonu, reč će biti sa slovom „a“ dok ako govorite o glumcu onda ćete reći Denzel Vošington, što je ispravno i pravilno. Ipak dozvoljavaju da koristite Vašington u prva dva primera, sa obrazloženjem da su „odomaćeni“.

Da li će onda jednog dana revizija Pravopisa biti toliko opsežna da će u njoj biti sve što nam se odomaćilo, pa makar to bilo nepravilno, ili je krajnje vreme da se osmisle bolje norme ili samo logika koja će se primenjivati na sličnim primerima u budućnosti? Primera je mnogo, te usled brzina promena teško je odupreti se slobodnoj proceni najboljeg mogućeg korišćenja jezika i gramatike pa šta bude - bude, nadajući se da će pravopisno i gramatičko obrazovanje koje smo poneli iz škole doneti najbolji mogući ishod.

Šta su nam donele nove tehnologije?

Ubrzana komunikacija


Od nastanka Interneta do danas jedna od glavnih primena je komunikacija dva korisnika. Od prvog sistema za ćaskanje (Internet Relay Chat) do modernih društvenih mreža, u komunikaciji se nastojalo da se maksimalno skrati broj karaktera po poruci. Tako smo došli do niza skraćenica i akronima za koje nam je često potreban poseban rečnik. U ovoj komunikaciji najčešće se koriste skraćenice potekle iz engleskog jezika, tako da nije isključeno da dobijete poruku kao što je: „BTW, treba mi tvoj CV ASAP, ako je NP, da ga pošaljem svom HR-u“, ili u prevodu „Uzgred, potrebna mi je tvoja biografija, ako nije problem, da ga pošaljem svojim ljudima koji brinu o zapošljavanju novih ljudi“.

 

Savet: Google pretraga može da vam pronađe značenje gotovo svake skraćenice (ključna reč: Acronym) , čisto da biste znali šta koja znači, a kada vi pišete, koristite ih umereno, izbegavajte kada god možete.

Dugačka plaža

Engleski protiv srpskog jezika

Dugo godina su jedini programi za rad na računarima bili na engleskom jeziku. Primetićete često da ljudi koji se razumeju u materiju i duže vreme koriste iste, lakše rade na takvim računarima. Ipak, u poslednje vreme programi, operativni sistemi, korisnička okruženja na raznim uređajima dolaze i na srpskom jeziku. Razlog: proizvođači su prepoznali da bez maternjeg jezika njihovi uređaji ne mogu da dođu do najšireg broja korisnika.

Microsoft kancelarija u Beogradu je još 2003. godine uradila paket koji je omogućavao da tadašnji Windows XP „prevedete“ na srpski jezik (paket je bio dodatak, koji je samo „prevodio“ operativni sistem koji je, u osnovi, bio na engleskom). Godinu dana kasnije izašao je i Microsoft Office 2003 koji je ovog puta bio kompletno na srpskom i korisnik nije mogao da izabere i promeni jezik kada instalira program. Danas već imamo brojne programe na srpskom, i ljudi koji su započeli ovo - uradili su stvarno pionirski posao, ali i dalje nema standardizacije: imate situaciju da svi „kopiraju“ ali retko ko „nalepljuje“, već većina „pejstuje“ što je zapravo transliteracija engleske reči „Paste“.

Savet: Istina je da nema pravih pravila šta je najbolje koristiti. Računari i uređaji su alati koji nam omogućavaju da određeni posao uradimo. Koristite jezik koji vam omogućava da na najbrži način uradite posao koji ste započeli. Kada objašnjavate drugima nešto, potrudite se da koristite onaj pristup koji će im omogućiti da shvate o čemu im govorite.

 

Sadržaj koji kreiraju korisnici - User-generated content

Pojava internet dnevnika (Web Log – Blog), društvenih mreža (MySpace, Facebook, Google+) i mikrobloging servisa (Twitter) omogućila je običnim korisnicima da budu stvaraoci sadržaja. To je donelo, sa jedne strane, veliku raznolikost sadržaja, ali sa druge strane i ogromnu količinu problema sa rečnikom i pravopisom. Glavna premisa tih novih tehnologija je da budete ono što jeste. Ako vodite dnevnik, pišete o stvarima koje vas inspirišu i interesuju ili ukoliko informišete ljude šta vam se dešava u životu putem društevnih mreža, onda treba da to ispoljite na način na koji biste to uradili i u životu van Interneta.

Mada sa jedne strane imamo kompletnu slobodu da pišemo apsolutno šta želimo, sa druge strane ono što je na Internetu ostaje kao pisani trag naših aktivnosti i moramo da budemo svesni da svedoči o nama. Ipak, to mnogima ne predstavlja problem i pišu bez ikakve (samo)kontrole.

Osnovna pravila lepog ponašanja (bontona) na mreži (eng. Netiquette) propisuju smernice da, na primer, ne treba da pišemo velikim slovima, jer to znači vikanje, da koristimo interpunkciju, razdvajamo pasuse teksta i slično, a sa druge strane imamo pravopis i gramatiku kojih bismo morali da se držimo kako bi ono što napišemo imalo vrednost i kako bismo bili shvaćeni ozbiljno.

Erik Šmit, direktor kompanije Google, je rekao: „Internet je najveći eksperiment o anarhiji koji je čovečanstvo ikad imalo“. Ovo se pokazuje kao tačno iz dana u dan, i kao aktivni učesnici svega što se dešava na novim medijima krajnje je vreme da svako po malo, svojim ličnim aktivnostima doprinesemo blagom uvođenju reda, jer svaka reč koju napišemo govori o nama samima.

 

Tekst je iz vandrednog broja časopisa Link, septembar 2011.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel