Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Četa vojnika: „Tvoje dojke su ok!“ - Posebno otkad pazim na njih

Četa vojnika: „Tvoje dojke su ok!“

Posebno otkad pazim na njih

Autor Marija Dukić 2011/10/27 : Tekstovi istog autora

Ne znam koliko će se moja priča svideti ljudima iz kampanje „Moje dojke su ok“, ali istinita je i neću da je prećutim samo zato što je u modi biti politički korektan i šok terapijom terati neodgovorne žene da privire u ginekološku ordinaciju.

Desilo se to pre nekoliko godina dok sam se spremala za novogodišnju žurku. Dok sam posle tuširanja mazala mleko za telo (to obično podrazumeva celo telo pa malo potraje, ali eto razloga da hvatate svoje dude, a da se ne osećate kao porno zvezda iz devedesetih koja upravo snima niskobudžetni film), napipala sam nešto. Tada sam još živela sa roditeljima i onako poluluda sam istrčala iz kupatila i terala kevu, koja je inače zdravstveni radnik, da pipne i da mi kaže koliko ću još živeti. Nisam sklona histeriji, ali kada dođete u tu situaciju, zaista ne možete da se kontrolišete - plakala sam kao kiša.

Međutim, mama mi je rekla da se sa svim problemima u životu moramo nositi hrabro i da sve možemo da pobedimo upornošću, hvala joj. Rekla mi je da odem na žurku i zezam se, a sutra ćemo kod nje u bolnicu da vidimo o čemu se radi. Ne nervirajte se pre nego što otkrijete da li zaista imate razloga za nerviranje.

Tada sam se bila sa jednim momkom kome je neko blizak imao ozbiljnih problema sa ovom vrstom raka, i odvukla sam ga sa žurke u praznu prostoriju da mi ispipa grudi. Zaboga, sad kad ovo čitam deluje kao pismo neveštog čitaoca Pan erotike, ali zaista je bilo tako. Ispipao je i rekao da to nije tako izgledalo kod njegove bliske osobe ali da za svaki slučaj odem na pregled. Uprkos tome što nije doktor, niti je bilo kako kvalifikovan za ovu oblast, laknulo mi je. Baš sam se napila i super sam se provela na žurci.

Ali došao je trenutak da odem na ultrazvuk. Bilo je jezivo. Dok sam koračala ka ordinaciji već sam zamišljala kako su mi otfikarili jednu a druga je ostala, pa mi se uložak svaki put kad potrčim pomera i svi mi se smeju. 

Sreća u nesreći, u ordinaciji sam se zbog jedne stvari veoma iznervirala pa sam zaboravila na strah. Pored doktora bili su tu neki momci u belim mantilima koji su kada sam ostala u toplesu počeli da bulje u moje grudi. Šokiralo me je takvo ponašanje medicinskog osoblja dok mi dr nije objasnio da su oni zapravo vojnici u civilu koji tu nešto pomažu. Super, pokazala sam sise četi vojnika, bar će ih se neko sećati ako budu morali da ih amputiraju. A onda me je nešto trglo iz bedačenja. Komentarisali su među sobom kako je šteta što im stalno dolaze babe sa visećom opremom a ne mlade devojke, kao ja (setite se, to je bilo pre nekoliko godina).

Kada je doktor prelazio preko njih i pogledao u ekran sledila sam se. Kao da čekam presudu o smrtnoj kazni. Rekao je da ne viđa često ovako nešto, što me je još više bacilo u bedak. Da prekinem agoniju viknula sam: „Dobro, šta mi je? Imam li rak, hoću li živeti ili umreti? Recite nešto!“

Pitao mi je da li me neko bije po grudima i u tom momentu sve mi se iskristalisalo. U to vreme sam ozbiljno trenirala tekvondo (taekwondo) i često se dešavalo da me neko šutne u grudi. Moja kvržica bila je zapravo hematom, čiji sam razvoj pratila sve ovo vreme. Stalno se pipkam i mogu vam sa velikom radošću reći da se povukao.

U celoj toj zavrzlami, umalo sam postala hipohondar, a u doktorovim očima žrtva fizičkog, seksualnog i ko zna kakvog sve nasilja. Ova agonija za mene se završila srećno, mada se nikad ne zna da li će moje dojke ostati zdrave posle toliko primljenih udaraca. Pa ipak, to je danak sportu - bila sam svesna rizika i trenirala sam.
Doktor za dojke
Danas, međutim, uskoro punim 28 i svesna sam koliko je zdravlje bitno. Ne treniram više sportove za koje mi treba metalni brushalter i ponekad se ispipam da vidim da se nije slučajno moj hematom pretvorio u čudovište sa pipcima koje se grana po čitavom telu. Kada bih napipala nešto ne bih gola trčala po ulici da nađem kevu da mi to proveri, već bih, poučena ovim iskustvom, smireno otišla doktoru znajući da šta god da je nije strašno, već najverovatnije nešto retardirano smešno, što samo meni može da se desi.

P.S. Neću stavljati sliku svojih; ko je trebalo da ih vidi - video je, što ga ne razlikuje od onoga ko nije trebalo da vidi, poput armije civilnih vojnika. Ipak, moram da pohvalim genijalca koji je smislio da žene pišu ovakve priče i same sebe fotkaju u brusevima, pa još to i same kače na net. Svaka čast!

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel