Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Ekonomija gradova u 2025: Gradovi u usponu - Mega košnice

Ekonomija gradova u 2025: Gradovi u usponu

Mega košnice

Autor Marija Dukić 2011/10/24 : Tekstovi istog autora

Za nepune dve decenije će tri petine svetske populacije, najčešće natprosečno mlade i talentovane, živeti u gradovima - ali ne u Barseloni, Parizu ili Los Anđelesu. Ahmedabad, Huambo i Fušun istisnuće zapadne metropole na listi 600 najrazvijenijih gradova budućnosti. Stručnjaci iz McKinsey Global Institute koji su napravili prognozu rasta gradova u narednih 15 godina, smatraju da će „novi gradski poredak” postaviti pred kompanije neočekivane izazove.

U 18. veku svega tri odsto populacije širom planete živelo je u gradovima, sto godina kasnije taj odstotak je porastao na 13 a u 20. veku, stopa rasta gradova se dodatno ubrzala. Danas u njima živi više od pola svetske populacije. Istraživanje McKinsey Global Institute (MGI), objavljeno ove godine, pokazuje da u 600 najvećih gradova trenutno živi 1,5 milijarda stanovnika, a da će do 2025. taj broj premašiti dve milijarde.

Veliki gradovi nastaviće da budu čvorišta ekonomskog razvoja, jer će u njima biti skoncentrisan najveći broj firmi a samim tim ka njima će biti usmerene migracije visokoobrazovanog i talentovanog kadra. Prema MGI statistici, 600 najvećih gradova sada svetskom BDP-u doprinosi sa 50 odsto, a u 2025. će njihov doprinos porasti na 60 odsto. Danas su, prema još jednoj analizi koju je napravio PwC, gradovi koji pružaju najveće mogućnosti za poslovanje Njujork, Toronto, San Francisko, Stokholm i Sidnej. Ono što će se, međutim, u narednih 15 godina korenito promeniti jeste odnos moći između ekonomski razvijenog zapada i donedavno siromašnog istoka. Naime, danas se 22 od 25 najrazvijenijih svetskih gradova (sa najvećim BDP) nalazi u razvijenim zemljama, pre svega u Evropi i SAD. U narednih 15 godina njihova će mesta preuzeti azijski gradovi i to većinom kineski, poguravši sa liste tri grada iz Severne Amerike i četiri iz zapadne Evrope. Primera radi, Šangaj i Peking prestići će Los Anđeles i Pariz, a Delhi i Bangkok istisnuće Detroit i Barselonu. Kompanije koje dugoročno planiraju moraće uzeti u obzir ova nova tržišta.

Što se tiče poznatih i velikih gradova današnjice, oni već neko vreme nisu interesantno tržište jer već 15 godina ne beleže značajan privredni rast. Osim privrednog, i rast stanovništva je na strani urbanizacije. Populacija u najmoćnijim gradovima sveta rašće 1,6 puta brže od svetskog proseka, pa će 600 najrazvijenijih 2025. godine biti prebivalište petini svetske radno sposobne populacije, a u njima će stanovati i 35 odsto svih svetskih penzionera. Uprkos uvreženom mišljenju da mahom razvijene zemlje imaju velike probleme sa starenjem stanovništva, MGI istraživanje pokazuje da će na ovoj listi najrazvijenih u bližoj budućnosti 423 grada iz zemalja u razvoju doprineti rastu broja vremešnih sa udelom od 80 odsto. Samo u 216 najrazvijenijih gradova Kine 2025. godine će za penziju stasati novih 80 miliona stanovnika.
Pisari u Ahmedabadu

Zemlje u razvoju uzvraćaju udarac

Do 2025. godine 136 novih gradova će ući na listu 600 najrazvijenijih, a zanimljivo je da su svi ti gradovi iz zemalja koje trenutno nose epitet „u razvoju“. Tačno sto gradova novopridošlih na ovu listu biće iz Kine, iz Indije 13, a iz Latinske Amerike osam. Na ovoj listi neće se naći samo veliki i poznati gradovi već i Ahmedabad, Huambo, Fušun, Medan, i mnogi drugi za koje nismo ni čuli. Danas Kina ima 858 gradova, a „samo“ 13 njih ima preko pet miliona stanovnika. Pa opet, taj mali broj gradova u celokupnom kineskom BDP učestvuje sa 25 odsto. Analitičari MGI-a smatraju da su veliki gradovi motor ekonomskog razvoja zato što privlače talentovane i obrazovane ljude: u Šangaj, na primer, svake godine dolazi 100 000 svežih diplomaca u potrazi za poslom, te je 28 odsto šangajskih zaposlenih fakultetski obrazovano.

Novi veliki gradovi rastu i razvijaju se na drugačiji način od onog na koji smo navikli: u indijskom gradu Ahmadabadu, koga je Forbs prošle godine proglasio trećim najbrže rastućim gradom u svetu, gotovo polovina nekretnina je u vlasništvu društvenih zadruga. Huambo, drugi najveći grad u Angoli, još uvek se prepoznaje po izrešetanim fasadama i razrovanim putevima, ožiljicima iz rata. U njegovim predgrađima stanovnici kao najčešći prevoz koriste nešto nalik na naša drvena kolica tragače, a njegove stanovnike i dalje kosi malarija. Pa ipak, grad koji je krenuo gotovo od nule beleži natprosečnu stopu rasta. Glavni zamajac rasta Fušuna danas su elektronika, tekstil i tradicionalno iskopavanje uglja.
Huambo
Medan, glavni grad istočne Sumatre, beleži natprosečni rast BDP u Indoneziji pre svega zahvaljujući sposobnoj kineskoj populaciji. Nama poznatiji Šenzen je do pre četiri decenije bio selo, sve dok kasnih sedamdesetih vlast nije sprovela reformu kojom ga je otvorila ka investitorima. Danas je on privredno jedan od najbrže rastućih gradova: samo od 2001. do 2005. imao je godišnji rast od 16,3 odsto.

Osim demografskih, i ekonomski pokazatelji idu u korist zemalja u razvoju. Do 2025. će u gradovima razvijenih zemalja biti manje srednje klase nego u onima iz zemalja u razvoju, čija će kupovna moć privući kompanije koje danas zarađuju na „zapadnjacima“. Čitava armija potrošača izrodiće se u gradovima širom sveta, u oko milijardu domaćinstava sa prihodima većim od 20 hiljada dolara godišnje. Samo sa liste 600 najrazvijenijih gradova 140 miliona domaćinstava naći će se u ovoj statusnoj kategoriji, od čega 120 miliona iz zemalja u razvoju, a čak 75 miliona „pristojno“ dubokih džepova biće iz Kine.

Broj bogatih domaćinstava s prihodima većim od 70 000 dolara godišnje će u Kini, južnoj Aziji i Latinskoj Americi porasti na 30 miliona, što je približno broju bogataša koje očekujemo u zapadnoj Evropi i severnoistočnoj Aziji.
Ahmedabad

Rast odraslih

Što se tiče razvijenih zemalja, 245 gradova iz SAD i Kanade sa pet odsto svetske populacije trenutno doprinosi svetskom BDP sa 20 odsto. Međutim, njihov godišnji rast od 2,3 procenta ne obećava ravnopravnu trku sa zemljama u razvoju. Gradovi zapadne Evrope, pak, svetskom BDP sada doprinose sa 18 odsto ali njihov rast biće manji od američkog - samo 1,3 procenta, što će ih za 15 godina dovesti do samo 5 procenata svetskog BDP.

Nasuprot njima, od 2007. do 2025. indijski BDP će u gradovima rasti za devet odsto godišnje, a kineski čak za 10 odsto. Urbani Kinezi su do sada u svetskom BDP učestovali sa pet odsto, ali za deceniju i po će se njihov udeo učetvorostručiti. Južna Azija i Indija su trenutno manje razvijene od Kine pa u ukupnom BDP učestvuju sa jedan odsto, ali će do 2025. takođe učetvorostručiti učešće.

Latinska Amerika je pak u procesu deurbanizacije, tamošnji veliki gradovi su zbog pripajanja neplanski građenih naselja postali preteški za održavanje, spori za funkcionisanje i veliki zagađivači. Ekonomska moć latinoameričkih gradova će rasti na 75 odsto BDP celog regiona, od čega će 85 odsto ovog rasta nositi gradovi srednje veličine, koji su mnogo funkcionalniji od višemilionskih gradova.

I u subsaharskoj Africi će veliki ekonomski doprinos razvoju dati gradovi srednje kategorije, a neki od njih će premašiti skor najvećeg grada regiona, Lagosa. No, doprinos ovog dela planete svetskom BDP ostaće dva procenta, što je, u odnosu na gore pomenute, neprimetno. Takođe, gradovi severne Afrike i Bliskog Istoka danas doprinose sa dva odsto svetskom BDP, a u narednih 15 godina doprinosiće sa tri odsto.

 

Tekst je iz oktobarskog broja časopisa Biznis i finansije

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel