Solidarna kafica
Preko ramena > Nauka > Seksualna ekonomija - Uticaj ponude i tražnje na muško ženske odnose

Seksualna ekonomija

Uticaj ponude i tražnje na muško ženske odnose

Autor Uroš Nedeljković 2011/10/18 : Tekstovi istog autora

Heteroseksualne zajednice mogu se analizirati kao tržište u kome muškarci potražuju seks od žena nudeći im druge resurse u zamenu. Zato društvo definiše rodne uloge kao da su žene i muškarci prodavci i kupci seksa, navodi se u studiji „Seksualna ekonomija: Seks kao ženski resurs u društvenoj razmeni u heteroseksualnim odnosima“.

Autori studije kreću od postulata da žena uvek ima nešto što muškarci žele, a to je seks kao robu. Muškarci će, stoga, trošiti brojne resurse ne bili kupili robu koju žarko žele, dok će žene u zavisnosti od ponude i tražnje na lokalnom tržištu, svoju robu davati skuplje ili jeftinije.

Društva cene žensku seksualnost, ali ne i mušku. Ženska seksualnost sa vrednostima kao što su nevinost, vernost, čednost je ženski resurs, navodi se u studiji „eng. Sexual Economics: Sex as Female Resource for Social Exchange in Heterosexual Interactions“, autora Roja F. Braumajstera i Ketline D. Vohse. U ovoj studiji izvodi se idealistički tretman koji opisuje dve osobe kao potencijalno jednake ili međusobno zamenjive. Centralna tačka analize društvene razmene seksa je da je seks u suštini ženski resurs. Kada muškarac i žena imaju seks žena daje nešto od svoje vrednosti muškarcu. U tom smislu, interakcija je jednostrana, osim ako muškarac daje ženi nešto drugo uporedivih vrednosti.

Tretiranje seksa kao ženskog resursa znači da će svaka kultura obdariti žensku seksualnost kao vrednost, za razliku od muške seksualnosti koja je praktično - bezvredna. Žene će dobiti druge vrednosti u zamenu za svoje seksualne usluge, dok se muška seksualnost ne može zameniti za neku drugu robu. Posmatrajući na drugi način, žene čine ponudu seksa, dok muškarci čine potražnju za njim te se igra uloga prodavaca i kupaca. Autori navode da iako u nekom smislu muškarac i žena tokom seksa rade slične stvari, društveno gledano te stvari su sasvim drugačije.

Određivanje cene

Prva pretpostavka zasnovana je na teoriji društvene razmene i govori da je ženska seksualna aktivnost razmenjiva vrednost, dok muška seksualnost to nije. Ženska nevinost, čednost, vernost, ugled i ostali pokazatelji imaće pozitivne vrednosti kojih uglavnom nema kod muške. Drugim rečima, te stvari su još više bitne počevši od formiranja odnosa i u toku njega, kao npr. da li je žena devica od toga da li je muškarac, da li se žena upušta u seksualne odnose sa drugim partnerima od toga da li muškarac to radi i tako dalje.

Autori studije pozivaju se na raniju studiju profesora Simonsa (1979.) u kojoj je odgovor fokusiran na reprodukciju kao ciljem oblikovanom evolucijom. Tako posmatrajući, minimalna muška investicija u roditeljstvu je skoro nula dok je ženska značajna te je seks za muškarca samo korist sa malo ili bez ikakvih troškova, dok potencijalni troškovi žene značajni čak iako je zadovoljstvo u seksu prilično veliko. Kao neki od ženskih troškova navode se moguća trudnoća koja podrazumeva bol, a možda i mrtvorođenče te je rizik od visokih troškova podsticaj za ženu da bude oprezna. Međutim, Simons je priznao da ljudska bića ne brinu uvek o krajnjim uzrocima, tako da skup psiholoških faktora koji ljude navode da tretiraju seks kao sredstvo razmene zahtevaju dodatno objašnjenje.

Autori navode još jedno, nešto drugačije, objašnjenje zašto je seks ženski resurs i izvode ga iz motivacionih razlika. Teorija društvene razmene objašnjena je u studiji Volera i Hila (1938/51.) kao „princip najmanjeg interesa“. Prema tom principu, stranka stiče moć na osnovu veze koju želi manje od druge. Na primer, Voler i Hil su zaključili da osoba koja je manje zaljubljena ima više moći da oblikuje odnos i utiče na njega, jer onaj koji je više zaljubljen biće spremniji da pravi kompromise i nudiće i druge podsticaje da bi odnos tekao. Dakle, ako muškarci žele seks više od žena, moraće ponuditi i druge pogodnosti u cilju ubeđivanja žene da imaju seks, čak i ako žene to prvenstveno žele i uživaju u njemu.

Polne razlike u nagonu se odnose kako na nove tako i na već postojeće veze. Zato princip najmanjeg interesa može predvideti da će muškarci nastaviti da ulažu sredstva zbog seksa i tokom odnosa. U okviru postojećih veza, međutim, pravila razmene mogu biti zamagljena sa nekoliko faktora. U modernom braku, na primer, resursi su uglavnom u zajedničkom vlasništvu i žena tehnički već polaže pravo na sve resurse svog supruga. Ovo ograničava njegovu ponudu i samim tim uklanja osnove za razmenu ili pregovore. Verovatno je njena uloga da mu jednostavno da dovoljno seksa da održe brak. Ostali aspekti prikrivanja kod dugoročnog braka mogu biti opadanje seksipila starenjem i smanjivanje slobode oba supružnika da traže druge partnere te da time obezbede da dobiju punu tržišnu vrednost.

Poslednja teza je ekonomska potčinjenost žena u društvu. U primitivnim društvima lovaca i sakupljača, kao i u društvima slabo razvijene poljoprivrede, muškarci i žene su već imali odvojene uloge i sfere delovanja, a i njihovi doprinosi su od vitalnog značaja za preživljavanje. Do razvoja šire ekonomske i političke aktivnosti došlo je uglavnom iz muške sfere. Međutim, kako su bogatstvo i moć stvoreni u društvu, ostali su u vlasništvu muškarca ostavljajući tako žene u nepovoljnom položaju. Ovim autori zaključuju da je seks jedan od retkih ženskih resursa koje imaju za trampu.

Seksualna ekonomija

Lokalno tržište

Seks nije potpuno privatna stvar između dve odrasle osobe jer postaje deo ekonomskog sistema, kao što prodaja kuća nije samo transakcija između dve strane već stvara tržište nekretnina. Stoga, cena seksa može da varira. Da bi započeo seksualni odnos sa određenom ženom, muškarac može da joj ponudi skupu večeru, dugi niz komplimenata, da joj posvećuje pažnju čitav mesec ili doživotno obeća da će podeliti sve svoje bogatstvo i zaradu sa isključivo sa njom. Ova cena se dogovara između dve osobe u kontekstu cene koju ugovaraju drugi slični parovi. Ali, ženin udvarač može odustati od nje i obratiti pažnju na druge žene, samo ako će druge žene u zajednici ponuditi seks po znatno nižoj ceni. Ako sve žene u njenoj zajednici zahtevaju npr. verenički prsten pre seksa to je veća šansa da će muškarac pristati na to. Autori ilustruju primer slikom da se muškarci i žene ponašaju na tržištu kao agenti koji pokušavaju da zaključe što povoljniji posao. Tako će se muškarci ponašati kao kupci koji žele da dobiju dobar seks ili mnogo seksa bez prevelikog troška, a žene će se ponašati kao prodavci koji žele da dobiju visoku cenu za svoje seksualne usluge. Svaki par može ugovoriti svoju cenu, a da li je ta cena bolja za muškarca ili za ženu zavisi od kursa u okviru svoje zajednice.

Zakon ponude i potražnje može se primeniti na sve vrste tržišta, pa i na seksualno. Drugim rečima, žene čine ponudu i muškarci tražnju. Kada je veća ponuda od potražnje onda cena pada, što znači da će muškarci dobiti seks bez mnogo davanja ili obećavanja. Ako je potražnja veća cena je viša i muškarci će morati više davati ili obećavati. Među ženama postoji konkurencija tako da će žene svoju vrednost povećavati odećom, šminkom, dijetama itd.

Autori navode da je najočigledniji oblik seksualne razmene prostitucija u kojoj jedna osoba daje drugoj osobi seks u zamenu za novac. Razmena je, dakle, otvorena. Klijenti prostitutki ponekad tvrde da plaćanje za seks jednostavno mnogo lakša i manje licemerna verzija onoga što se dešava u udvaranju i parenju. Klijent kod prostitucije dobija još veći prinos na svoj novac, jer će prostitutke verovatno manje nego druge žene odbiti seks, ali je ukupna vrednost manja jer se prostitutke ne smatraju za visoko kvalitetne seksualne partnere. Prema teoriji društvene razmene razlog leži u činjenici da su prostitutke imale seksualne odnose sa mnogim prethodnim partnerima, što smanjuje vrednost njihovim seksualnim uslugama.

Zaključuje se da se teorija društvene razmene najbolje može primeniti na heteroseksualne interakcije. Na zajednice istog pola primena je teža zbog manjeg tržišta i drugačije definisanih društvenih uloga, kao i na seks u braku jer je obaveza već učinjena, materijalna dobra su već u zajedničkom vlasništvu i nisu dostupna za razmenu. Takođe, odnosi u braku su definisani ugovorom i tako su uklonjeni iz konkurencije na tržištu.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel