Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Globalna promena - Koliko se protest u Beogradu razlikovao od ostalih

Globalna promena

Koliko se protest u Beogradu razlikovao od ostalih

Autor Đorđe Štefan 2011/10/17 : Tekstovi istog autora

Dok su se u raznim zapadnoevropskim gradovima okupile stotine hiljada ljudi da protestvuju protiv koruptivnosti političke i ekonomske elite, protiv pohlepe bogatih a sve lošijeg položaja siromašnih, Beograd je potpuno omanuo – stotinjak ljudi podeljenih u grupice stajalo je na trgu Nikole Pašića bez ikakvog koncepta i smisla. 

 

U Njujorku se od 17. semptembra odvijaju protesti protiv 1% bogataša koji drže u šaci ceo svet, 900 gradova je u međuvremenu podržalo taj pokret izlazeći na ulice i boreći se protiv globalizacije siromaštva. U Siriji sa 3.000 poginulih, u Jemenu 10 poginulih, 38 ranjenih a vlast tvrdi da su ovo protesti za prava homoseksualaca. U Madridu se po nekim procenama skupilo oko 500.000 ljudi, u Rimu nekoliko desetina hiljada ljudi a povređeno je oko 70 protestanata i 30 pripadnika policije. U Portugalu je preko 20.000 demonstranata marširalo Lisabonom i Portom. Protesti su se takođe održali i u mnogim drugim američkim gradovima, poput Los Anđelesa gde se okupilo preko 10.000 demonstranata sa sloganom  “Nothing to lose, everything to win”. 

 

protest u Beogradu

 

U Beogradu međutim ništa od ovoga nismo videli, osim stotinjak ljudi koliko je izašlo na Pašićev trg da ispadnu budale čak i ispred onih za koje se bore. Mladih među demonstrantima jedva da je i bilo, uglavnom stara garda, iskusna zbog šetnji devedsetih koja ozlojeđeno komentariše apatiju mladih. Čitava jeddna velika parola, ljudi koji stoje i čavrljaju, prisećajući se ogromne parole “Beograd je svet”, koja očito više nije istinita. A šta se dešavalo “napolju”? Madrid je očigledno revolucionarniji od Njurorka bar po revolucionarnim vizijama “sloboda, jednakost, bratstvo” i to je pravo nasleđe evropske civilizacije a ne ratovi, masakri i proterivanje Roma iz Francuske. 


Međutim kod nas ovde je sve simulacija, imamo nekadašnje istraživačke medije tipa B92, Vreme i slične, a odavno prodate za upravo velike kompanije kao što se kažu u izveštaju Verice Barać koji nijedan medij nije smeo preneti u celosti već selektivno kao i sve ostalo. Pa imamo i tviteraše koji su kao avangarda a ustvari veći mediokriteti od fejsbukaša, pa imamo bogataše koji su lopovi, pa imamo i onaj španski tramvaj koji ne može da ide u određenim delovima grada ili ne može da se mimoiđe sa drugim tramvajom. 


Pa imamo domove zdravlja a zapravo je to samo administracija koja nikoga ne leči već sede na budžetu poreznika koji takođe žive od donacija MMF-a i EU institucija, pa i sama teritorija nam je diskutabilna, kao i pitanje Kosovo ili EU, predsednik je predsednik samo nekolicini ljudi, uostalom izglasan je tek od polovine naroda, pa univerziteti koji su opšta prepisivačina na kojima se dobijaju diplome a ne nauči ništa  osim prepisivanja a i ako nekolicina nauči nešto nemaju gde da rade jer su sva mesta ionako simulacija pravih radnih mesta gde su zaseli oni sa jačim vezama. Pa kučići, pa medijski linč istih, pa medijski linč onih homofoba, pa linč LGBT aktivista, a sve se završi na piskaranju novinara dok situacija ostaje nepromenjena. 


1. maj ovde služi za slavlje i roštilj a ne za proteste, jer zašto bi protestovao onaj koga je partija zaposlila? Ili rođak/poznanik? Protiv koga bi taj protestovao? Protiv 300 evra plate? To je ovde sjajno, jer možeš i to da nemaš, možeš i život da nemaš, zato ćuti i trpi jer uvek može gore. Možda zato kod nas nema protesta jer da bi ga bilo trebao bi i on da se simulira a za to nas niko ne plaća i naravno uvek se branimo “Siđe Kurta da uzjaše Murta” starom ali isprobanom poslovicom da je svaki otpor uzaludan baš kao kod Džorža Orvela. 


Pokret “Okupirajmo” pokušava da pridobije desnicu u Americi, tačnije njen deo “Tea Party”, koji je nastao sličnom pobunom protiv okupatora ali engleskih. Međutim podrška Džordža Soroša, Vorena Bafeta, Baraka Obame, malo diskredituje ovaj levičarski pokret. Zapravo niko od govornika u Njujorku ispred njihove berze se nije usudio da kaže da je ovo komunistički skup iako imaju za cilj jednakost, kolektivitet, neposrednu demokratiju (poznatije u Jugoslaviji kao zbor radnih ljudi, SIZ), kontrolu multinacionalnih kompanija i njihovo možda i ukidanje. Slavoj Žižek, Džozef Stiglic, Naomi Klajn i Majkl Mur, te Aleks Džonson su od viđenijih i poznatijih antiglobalista koji su držali motivacione govore okupljenima ispred Vol Strita u Zukoti parku, sa porukama : "Ne. Nećemo plaćati zbog vaše krize",  "Dosta! Ovde ljudi komanduju a globalne institucije slušaju" “Mi smo 99%”, “Brak između demokratije i kapitalizma je gotov”, “Dodobrošli u pustinju realnog” …


Zanimljivo je da je u Njujorku zabranjeno korišćenje megafona pa su okupljeni morali da ponavljaju rečenicu po rečenicu izgovorenih od strane poznatih predavača i tako kreirali ljudski megafon da bi svi mogli da ih čuju. Pokret “Occupy Wall Street” je izdao i svoj manifest u kojem se kaže da organizacije tipa G20/G8, Međunarodni monetarni fond i banke moraju postati demokratske ili biti ukinute. “U vreme globalizacije globalne snage oblikuju ljudske živote. Naša radna mesta, kuće i penzije su pod kontrolom globalnih banaka, tržišta, poreskih oaza, korporacija i finasijskih kriza. Dodaje se da bi u takvim uslovima, međunarodne institucije trebale biti demokratske ali da narod nema nikakvu kontrolu nad MMF-om, Svetskom trgovinskom organizacijom, globalnim tržištima, multinacionalnim bankama, G8, G20, Evropskom centralnom bankom i Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji su naš globalni Mubarak, naš globalni Asad, naš globalni Gadafi”.


Ana Sofija Suarez i Šimri Zameret dvoje su međunarodnih aktivista koji su inicirali manifesto iz aktivističke grupe Egality, koja je deo mreže za koordinisanje globalnih protesta. Zapravo tu se prepliće više pokreta: “15. oktobar”, “Democracia Real Ya” ("Prava demokratija sada") i “15M”,  koji su se ujedinili u “Occupy Wall Street” i koji izlaskom na ulice i beleženjem hapšenja, prebijanja i presije nad demonstrntima kamerama, telefonima i ostalim gedžetima prenose revoluciju direktno na YouTube i ostatak sveta.


Hoće li biti čuvene oktobarske revolucije, hoće li Amerika i Engleska postati zemlja proleterska, hoće li se banksteri braniti silom kao u Njujorku gde je J.P.Morgan banka donirala policiji 4.5 miliona dolara da pohapsi protestante na Bruklinskom mostu, hoće li pokret izdržati sa ciljevima i dolazak zime ili će se sačekati novo “Arapsko proleće” ovoga puta globalno, hoće li “Mir, bratstvo i jedinstvo” slogan sa Beogradskog trga od 15. oktobra zaživeti, da li je ovo repriza 1968, hoće li globalne institucije posrnuti ili će nastati planetarna diktatura, potpuno otvorena i usmerena protiv svakog otpora 99% stanovništva i pokušaja menjanja statusa kvo, hoće li i posle revolucije, ako je i bude, biti drugačije, bolje, lepše, jednakije, humanije?


Na ta pitanja niko nema odgovor, ali jedno je sigurno, a to je da neće ostati isto kao sada.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel