Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Uticaj fizičke neaktivnosti na decu - Stojiš pravo? Bravo, bravo!

Uticaj fizičke neaktivnosti na decu

Stojiš pravo? Bravo, bravo!

Autor Marija Dukić 2011/10/11 : Tekstovi istog autora

Čarls Bukovski je jednom prilikom napisao da Amerikanci ogromne količine novca troše kako bi se što manje kretali i gojili, a potom plaćaju teretane da bi smršali. U Srbiji se situacija ne razlikuje mnogo – iako je sve više javnih parkova i specijalizovanih klubova namenjenih rekreaciji nacija je sve gojaznija, a nekretanje proizvodi sve ozbiljnije zdravstvene posledice i po najmlađe.

Crveni krst saopštava da je prošle godine na svetu bilo 1,5 milijardi gojaznih ljudi, što prevazilazi broj gladnih. Kod nas više od pola stanovništva pati od viška kilograma a prema nalazima stručnjaka Instituta „Batut“, zbog fizičke neaktivnosti i pogrešne ishrane, 15% dece mlađe od pet godina je gojazno dok je 36% u predgojaznom stanju. Pre deset godina 9,8% dece i mladih je najveći deo vremena provodilo pred računarom, a već 2006. godine bilo ih je 28,3%, uz konstantan porast onih koji često gledaju i televiziju. Rezultati prošlogodišnjih sistematskih pregleda ukazuju da 17% učenika ima loše telesno držanje, upozoravaju iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, a na pomenute probleme upućuje i prošlogodišnja studija Republičkog zavoda za sport, prema kojoj je u odnosu na 1995. godinu fizička aktivnost kod dečaka smanjena za šest, a kod devojčica za 12 odsto. Čak i kada provode vreme napolju deca se retko bave intenzivnim fizičkim aktivnostima, pokazuje istraživanje „Uticaj fizičke aktivnosti na stanje ishranjenosti dece predškolskog uzrasta“ sprovedeno u jednom pančevačkom vrtiću - ne trče, ne igraju se loptom niti se preterano kreću.

Komentarišući ovakvu situaciju, profesorka Sportske medicine na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Marija Macura upozorava da su posledice veoma opasne: „Mogu da stradaju organi koji snabdevanju organizam kiseonikom, pre svega kardiovaskularni sistem, odnosno srce i krvni sudovi. Dalje, neaktivna deca imaju manju mišiću komponentu telesnog sastava što sa sobom nosi povećanu količinu masnog tkiva,, koja ograničava kretanje i vodi u dalju neaktivnost, a samim tim i dodatno gojenje. Takođe, stradaju zglobovi i kosti, te mi danas na pregledima gotovo ne možemo naći dete koje nema bar neki deformitet, bilo da se radi o ravnim stopalima ili lošem držanju“.

Državno prvenstvo u showdanceDance Factory

 

Lišeni igre

I zaista, redovni sistematski pregledi pokazali su porast broja stečenih srčanih mana, kojih danas ima pet puta više nego pre deset godina. Takođe, od 17% učenika koji imaju deformitete kičme njih 7,1% ima kifozu, 6,9% skoliozu, a svako četvrto dete deformaciju stopala. Profesorka Macura nam objašnjava da je kifoza krivljenje u obliku kifle, koje nastaje zbog slabih mišića uz kičmeni stub. I dok za skoliozu uglavnom postoji genetska predispozicija, glavni uzrok kifoze je fizička neaktivnost. Istraživanja pokazuju da se nekativnost uvećava sa polaskom u školu što, kako ističe naša sagovornica, ne može da se reši isključivo uvođenjem dodatnog trećeg časa fizičkog u osnovnim školama. Istog mišljenja je i Nataša Gvozdenović, trener i koreograf u plesnom klubu „Dance factory“, u kome se deca uče džez i moderenom baletu. „Deformiteti kičme nisu očigledni na prvi pogled pa ih roditelji često zanemaruju, ali oni izazivaju ozbiljne posledice po budući život deteta. Situacija se pogoršava polaskom u školu jer deca provode gotovo pola dana u nepravilnom položaju, nose preteške torbe, a često i pohađaju dodatne časove stranih jezika, klavira i sličnih hobija koji dodatno opterećuju muskulaturu leđa. Usled neaktivnosti, kod dece je primetna i loša motorika, pre svega izuzetno loše koordinacione sposobnosti - orijentacija u prostoru, sinhronizacija pokreta, ravnoteža, brzina učenja novih motoričkih zadataka... Te sposobnosti se spontano razvijaju kroz igru i fizičku aktivnost, kojih su naša deca, nažalost, lišena“.

Prevaspitavanje odraslih

Na pravilan razvoj dece najviše utiču roditelji i okruženje, usađivanjem zdravih životnih navika. Profesorka Macura kaže da bi usmeravanje trebalo da počne „onog trenutka kada dete pravi prve pokrete a roditelji komuniciraju pravilnim dodirima, i taktilnom stimulacijom mu usađuju zdrave navike. Kod profesionalnog bavljenja sportom treniranje vrlo često počinje već u predškolskom uzrastu, ali ovde bi trebalo naglasiti da je rekreativno bavljenje sportom zdravije, i da ono počinje oko sedme godine života, kada je završen razvoj centralnog nervnog sistema”. Prema njenom iskustvu devojčice je donekle teže zainteresovati za sport, ali se to može postići upravo uvođenjem plesa, gimnastike i sličnih aktivnosti u škole. No, škole se time nedovoljno bave, često prepuštajući roditeljima celokupnu odgovornost za pravilno fizičko usmeravanje dece, smatra Nataša Gvozdenović. “Uz časne izuzetke, profesori fizičkog vaspitanja se uglavnom angažuju oko talentovane dece koja se mahom već bave nekim sportom, a zanemaruju one koji izbegavaju fizičku aktivnost i zato su i najugroženiji. Najveći problem je mlađi školski uzrast sa kojim rade učiteljice koje za to nisu specijalizovane”. Macura napominje i da bi novi zakon o sportu trebalo da unese neke promene u rad škola i klubova, kako bi se obezbedilo da sa decom rade stručnjaci koji su za taj posao i kvalifikovani.

Mila, 4 godine, Pipi Duga ČarapaDance Factory


Ona je mišljenja i da DIF školuje dobar kadar, ali da nastavnici fizičkog vaspitanja često nemaju uslova za valjano obavljanje svog posla jer neke škole čak ne poseduju ni sale. Osim toga, fizička aktivnost nije jedini faktor zdravog odrastanja. “Da bismo imali zdravu naciju moramo da menjamo ne samo školski sistem, već celokupan pristup zdravom životu i formiranju zdravih navika. Na primer, trebalo bi izmestiti prodavnice brze hrane iz najbližeg školskog okruženja i ugledati se na skandinavske zemlje u kojima svi učenici u školi jedu istu užinu iz menze. Takođe, bitno je i edukovati roditelje. Često na svom putu do posla viđam osnovce koji doručkuju u pekarama i objektima brze hrane, što bi trebalo da urade kod kuće gde verovatno imaju raznovrsnije i zdravije obroke”.

Navedene probleme prepoznale su i gradske vlasti u prestonici pa se u vrtićima drže besplatni časovi borilačkih i drugih sportova uz pomoć studenata DIF-a. Osim toga, u beogradskim parkovima niču sprave za vežbanje i trčanje, a za one kojima ne trebaju posebni uslovi dovoljno je i vađenje prašnjave lopte iz podruma i izlazak “na ulicu”, kako smo nekad zvali druženje kroz igru.

 

Tekst je iz oktobarskog broja časopisa Biznis i finansije

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel