Solidarna kafica
Preko ramena > Posao > E-trgovina u Srbiji: Brže od puža - e-kupi, e-prodaj

E-trgovina u Srbiji: Brže od puža

e-kupi, e-prodaj

Autor Uroš Nedeljković 2011/10/10 : Tekstovi istog autora

Na Limundu i Kupindu, srpskoj veziji E-bay se dnevno proda preko 4.000 artikala. Aktivno je preko 150.000 ljudi koji kupuju i prodaju, birajući između aukcijskog sistema Limunda, i fiksnih cena Kupinda. U Srbiji i regionu ima još takvih sajtova, ali je broj učesnika koji se odlučuje na internet trgovinu i dalje mali. Iskustvo nekih firmi govori da uvođenje e-prodaje nije donelo i više kupaca.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji i dalje manje od polovine domaćinstava (41,2%) poseduje Internet priključak, a među privatnim korisnicima Interneta, oko tri petine ili 380.000 njih, trgovalo je u poslednjih godinu dana na ovaj način. Istovremeno, prošle godine je 32,5% preduzeća koje imaju Internet priključak naručivalo proizvode ili usluge preko Interneta što čini porast od svega 9,2% u odnosu na 2009. godinu, i 10,1% u odnosu na 2008. godinu. Još je manji broj preduzeća koja primaju porudžbine (izuzev e-mail porudžbina) putem Interneta. Takvih je prošle godine bilo samo 20,7% odsto.

Cifre su vrlo niske: prosečna prodajna cena artikla na Kupindu je oko 1.200 dinara, a na Limundu oko 800 dinara kaže za B&F Olga Maksimović izvršni direktor firme Limundo. Ipak, ima pomaka: „U poslednja dva meseca je preko 2.000 ljudi kupilo artikle čija je vrednost preko 4.000 dinara“, obim trgovine na Limundu i Kupindu prelazi preko 100.000.000 dinara na mesečnom nivou.


Ovakvi sajtovi zarađuju od provizija na prodatim predmetima koja je na Limundu od 1% do 4%, dok su na Kupindu ili 2% ili 5% u zavisnosti od kategorije.

Limundo je orijentisan na područje Srbije ali na njemu trguju i članovi sa celog Balkana koji se dovijaju na različite načine oko uplate novca i slanja predmeta po razumnim cenama. „Najveći kamen spoticanja je slanje predmeta i uplata novca iz inostranstva. Ipak, pravimo plan pokretanja Limunda u Hrvatskoj, a kasnije i u ostalim zemljama regiona“, kaže Maksimovićeva.

Bankarske marže koče promet

Pik.ba, uspešni kupoprodajni sajt čije je sedište u BiH, proširio se i na Srbiju, ali ni danas, nekoliko meseci kasnije, nije stekao željenu popularnost. „Razlog pre svega leži u činjenici da nije bilo dovoljno resursa da se projekat u Srbiji dovede na isti nivo kao i u BiH“, kaže Nebojša Radović koji je radio na projektu.

Iako se iz srpske statistike može videti da se za ovaj vid trgovine odlučuju građani sa višim mesečnim prihodima, ipak izgleda da je besparica teško premostiva prepreka. „Kupuju se samo jeftine stvari, kablovi, konektori, ventilatori, po koji zvučnik, hard disk ili ploča“, kaže Milorad Radosavljević menadžer marketinga i prodaje iz kompanije SAMPRO, koja ima 800 artikala na Kupindu. „Prodaje se roba do 3.000-4000 dinara“. Radosavljević nije zadovoljan obimom posla a želeo bi da može „mnogo, mnogo bolje“, jer im se ovim vidom trgovine obim posla nije povećao. „Ukupan promet ostvaren na ovaj način je 10-15.000 dinara“, dodaje on.

Suštinski, administrativni problemi za ovaj posao ne postoje, kaže Olga Maksimović. „Sva osnovna zakonska akta postoje, kao i spremnost Ministarstava da razgovaraju i da pomognu u razvoju elektronske trgovine“, ističe ona. Međutim, „ne postoji mogućnost plaćanja platnim karticama direktno na sajtu, kao što se radi na Zapadu“, kaže Radosavljević i dodaje da plaćanje karticom kod nas mora ići samo preko jedne banke posrednika koja se time bavi, a provizije su velike tako da njihova roba ne može da izdrži i taj namet jer se radi sa malim maržama. Tek kada se to promeni biće i povećanja prometa, kaže sagovornik B&F. „Na nama je da pronađemo način kako nešto može, a ne hiljadu razloga zašto nešto ne može“, kaže Maksimovićeva i posebno ističe pozitivan stav i spremnost na saradnju Uprave za digitalnu agendu, Ministarstva trgovine, Ministarstva finansija i NBS.

E-trgovina se i dalje smatra nesigurnom. „Kupci su se najčešće žalili na poreklo robe, oštećenja koja nastaju tokom transporta, nekorektnost prodavca i slično“, kaže Igor Ivanoski iz Asocijacije potrošača Srbije. „Procenat predmeta koji ne stignu do svog kupca, a plaćeni su na Limundu i na Kupindu je manji od 0,01%“, kaže Maksimovićeva i dodaje da se svojski trude da spreče svaki vid prevare.

„Ukoliko je nezadovoljstvo kupca opravdano administratori sajta pokušavaju da sa prodavcem dogovore rešenje takve situacije, a ako ne uspeju, usvajaju prigovor kupca“, kaže Ivanoski i pojašnjava da je to uglavnom u vidu loše ocene od kupca koju može da vidi svaki posetilac sajta. „Da bi neko trgovao na Limundu i Kupindu potrebno je da se registruje. Proverava se mobilni telefon, e-mail adresa i kopija ličnog dokumenta“, kaže Maksimovićeva. „Iako se administratori ovih sajtova trude da unesu profesionalizam procedurama i pravilima, problemi se dešavaju“, kaže Ivanoski.
E-trgovina

Sitna slova

„Ono što predstavlja problem jeste što se u ulozi trgovca najčešće javljaju fizička lica čiji se bonitet ne može proveriti kao kod pravnih lica, na sajtu APR. Tako su kupci uskraćeni za garanciju da će im se prilikom reklamacije sa sigurnošću vratiti novac“, kaže Ivanoski i dodaje da korektni prodavci treba da, shodno savetima administratora sajta, izađu u susret žalbama kupaca koje su osnovane. „U Zakonu o zaštiti potrošača detaljno se iznose odredbe o pravima i obavezama trgovaca i potrošača. Trgovac je dužan da potrošača na jasan i razumljiv način obavesti o proizvodu uz mogućnost da potrošač jednostrano raskine ugovor, bez obrazloženja“. Kao i na svakom drugom mestu trgovine, trgovac ima dužnost da ih detaljno obavesti o načinu popunjavanja uputstva za zaključenje ugovora sa opisom radnji koje potrošač treba da učini. „Ako trgovac nije potrošaču omogućio slanje elektronskog obrasca za raskid ili ga nije uopšte obavestio o ovom pravu, onda potrošač ima pravo da raskine ugovor u svako doba“, objašnjava Ivanoski. Ako ništa ne pomogne, kao i u drugim slučajevima, poslednja instanca je sud.

U SAMPRO-u ističu da su njihova iskustva pozitivna. „Krajnji kupci su veoma zadovoljni. Imamo i maloprodaju i kontakt sa krajnjim kupcima pa je ta ljubaznost iz maloprodaje preneta i na prodaju preko sajtova. Na sva pitanja kupaca odmah se odgovara a čim kupac poruči robu odmah ga kontaktiramo telefonom, kako bi potvrdio porudžbinu. Roba mu se istog dana šalje kurirskom službom“, kaže Radosavljević i dodaje da kupci imaju primedbe na provizije kurirskih službi i njihove usluge koje, doduše, nisu česte, ali oni na to ne mogu da utiču. Ali, desi se i peh. „Ažuriranje podataka još uvek se ne vrši automatski već to ja radim ručno - tako se desi da ljudi kupe proizvod koga nema na lageru“, ističe Radosavljević jedan od problema.

Uvek treba biti na oprezu, kaže Ivanoski. „Potrošačima savetujemo da obavezno dobro prouče Pravilnik o uslovima korišćenja aukcijskih sajtova. Trebalo bi da imaju strpljenja da se usredsrede na tekst ovih uslova, koji može biti pisan veoma sitnim fontom ali puno govori o pravima i obavezama učesnika u prometu. Jednom kad se potrošač složi sa uslovima korišćenja sajta, on pristaje na pravila igre koja nose određene rizike“, kaže on.

 

Česi kao SAD

Predviđanja „Forrester Research“ kažu da će do 2014. godine tržište online kupovine u 17 država EU vredeti 166,7 milijardi dolara i to sa stopom rasta od 9,6% godišnje. U zemljama EU prvaci su Britanci čijih je 66% od ukupnog broja internet korisnika trgovalo preko Mreže. Prognoze Euromonitor-a kažu da će povećana upotreba širokopojasnog Interneta u Istočnoj Evropi dovesti do povećanja korišćenja bankarskih usluga i e-trgovine. Kao i kod nas, i u ovom regionu samo 40% domaćinstava raspolagalo je Internet priključkom, a očekuje se da će njihov broj do 2015. godine porasti na 53%. To će ujedno biti i region sa najvećim rastom trgovine na računarskoj mreži: u Češkoj očekuju da će 7% od ukupne kupovine biti ostvareno preko Interneta, što će ovu zemlju izjednačiti sa SAD. Najveći rast se očekuje u Rusiji, u kojoj će broj korisnika Interneta do 2015. godine porasti na 95%.

Vodič za bezbednu kupovinu preko interneta

Uprava za Digitalnu agendu je izdala vodič za bezbednu kupoivnu preko interneta koji je besplatan za preuzimanje.

 

Tekst je iz oktobarskog broja časopisa Biznis i finansije

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel