Solidarna kafica
Preko ramena > Putovanja > Seoske manifestacije - Slavljenje svega jestivog

Seoske manifestacije

Slavljenje svega jestivog

Autor Marija Dukić 2010/10/15 : Tekstovi istog autora

Onom delu publike koji ne voli gradske šankove, stroboskope i hiljade decibela elektronike naša sela nude razne manifestacije na kojima se dobro jede i pije, a koje se sve završavaju sufiksom koji ne odgovara obilju dobara koja se iznose na stolove, dodatku "jada". Tako imamo kobasicijade, slaninijade, sirijade i mnoge druge jade.

Egzit za narodnjake postoji u vidu ruralne verzija istog - Sabora u Guči. Prva asocijacija: odsjaj trube, devojke u mrežastim čarapama igraju na stolovima, ministri poziraju fotoreporterima i trude se da ne cupkaju u ritmu, starice se njišu i sećaju mladosti, pijani ljudi leže po livadama... Ovo je događaj koji mobiliše široke mase. Pije se i igra, danima. A potom, kada prođe glavobolja, traži se novi razlog za bančenje. Ništa lakše. Krajem avgusta ili početkom septembra u Vlasotincu se održavaju tradicionalni dani Vinskog bala u čast boga vina Bahusa, odnosno Dionisa. Kad već nemamo svog boga vina, ni loze, ni piva... onda ćemo slaviti tuđ. Šalu na stranu, šezdesetih su ovo bili čuveni vinski balovi i smatralo se da je varoš na Vlasini bila vinski centar sveta. Za Leskovac se govorilo da je kod Vlasotinca. A ko voli vino, posetiće i Aleksandrovac. Tamo se svake godine održava Župska berba. Traje četiri dana, i posećuju je gosti sa Krfa sa kojim je ovo mesto u bratstvu.

Pomenuta dešavanja gotovo uvek prerastu u narodno veselje, ovaj običaj se takoreći institucionalizovao. Uglavnom sve seoske tematske manifestacije imaju propratni program: trubače, folklorne ansamble, horove, sportska nadmetanja... Na primer, centralni događaj jedne manifestacije na Rajcu je takmičenje kosača, sa tradicijom od gotovo 34 godine. Podrazumeva se da posle proglašenja pobedničkog kosača, počinje slavlje i omiljeni deo - noćno poselo na kome se svira izvorna muzika. Ovu vrstu muzike ljubitelji mogu čuti i u selu Kušići (kod Ivanjice), na Saboru svirača dvojnica i starih instrumenata (diple, drombulje, gajde, gusle, svirale i sve ostalo što viđate u filmovima, a ne znate šta je).

Sabor frulaša održava se krajem jula i početkom avgusta meseca svake godine u selu Grljan kod Zaječara. Takmiče se instrumentalni solisti na fruli, duduku, okarini, dvojnicama i gajdama. Propratne manifestacije su: hrana, piće, očijukanje, klađenje, nadmetanja i seno (samo za starije od 18 godina). Postoji i jedna šetajuća manifestacija ove vrste. Zove se Prela i posela. Održava se tokom cele godine po različitim selima. U programu su izvorne narodne pesme, takmičenje prelja, nadmetanje u starim borilačkim veštinama, pripremanje tradicionalnih srpskih jela i slične aktivnosti. Na ovakvim "žurkama" se mogu videti najraznovrsniji stilovi oblačenja i uticaja kultura koje su stolovale Balkanom, ali i nezaobilazne šajkače i jeleci sa medaljama iz ratova.

Satarica od slanine

Podatak da više od 70% hronično gladnih živi u siromašnim ruralnim predelima definitivno ne važi za srpska sela. Najposećenije seoske manifestacije su kobasicijada, slaninijada, bostanijada, pasuljijada, roštiljada, kupusijada, sirijada... Dobra stvar u celoj priči sa "jadama" je što postoji mogućnost trošenja unesenih kalorija – uz igranje kola i druge društvene aktivnosti. Tako na Kobasicijadi u selu Turija, osim takmičenja u brzom jedenju kobasica možete da učestvujete i u nadmetanjima u skoku u dalj ili džudou. I videti fascinantne stvari, kao što je kobasica koja je ušla u Ginisovu knjigu svetskih rekorda zbog svoje dužine (2020 metara). Frojdovci verovatno imaju svoju dijagnozu o opsesiji veličinom, ali mi se na to ne obaziremo, o čemu svedoči i podatak da je na manifestaciji Big pljeskavica u Kanjiži ponosno prikazana pljeskavica teška 29 kilograma. Ali favorit je definitivno Skulptura od slanine (slaninijada u Kačarevu), visoka 12 metara i teška 5 tona. Pri tom je u obliku mesarske satarice (?!), a onako bela i masna deluje kao prava domaćinska.

Budisava je mesto poznato po Vojvođanskom svinjokolju. To je jedno od omiljenih okupljanja među meštanima, na kome se uz kuvano vino i rakiju ljudi druže. Ali, nisu samo svinje bitan faktor socijalizacije u nas. Mud(r)ijada (takmičenje u spremanju belih bubrega), nema tako dug istorijat, ali ima efektan promotivni slogan: "Hranom do boljeg seksa" (beli bubrezi su poznati u narodu kao afrodizijak). Rame uz rame sa mesnatim favoritima je i sir. Pored poznate zlatiborske Sirijade, izdvojićemo Fest mlek – međunarodni festival mlečnih proizvoda koji se održava u Mihajlovcu (selu koje je najveći proizvođač mleka u Srbiji, sa 1800 krava). Neke od ovih manifestacija su u lokalne varošice prizvale svet, pa je Zlatibor domaćin manifestacije Svetski dan hrane, Melenci Svetskog prvenstva u kuvanju ovčijeg paprikaša, a Mokrin Svetskog takmičenja u tucanju jajima. Svetsko, a naše.

Ponešto i za vegeterijance

U ime poštovanje prava i integriteta manjina (a to su srpski vegeterijanci) prelazimo na manje krvoločne "jade". Bostanijada se održava u mnogim mestima u Srbiji, ali izdvojimo najpopularnija - Osipaonicu i Šašince. Osim eksponata (najveće lubenice i ostalih velikih stvari), možete videti i nadmetanja u pucanju bičem, u brzom jedenju lubenice, u pravljenju kolibe i najboljeg fenjera od bundeve. I ostale naše poljoprivredne kulture imaju svoje festivale, na primer šljiva u Koštunićima, borovnica u crnogorskom Plavu... Kao da sve što možete da stavite u usta možete i da slavite.

Za ljubitelje životinja (ovo je diskutabilno) organizuju se magarcijade, gusanijade i nadmetanja ostalih pripitomljenih životinja. I lov je jedna od tradicionalnih seoskih zanimacija. Jedno od najstarijih je okupljanje lovaca na Rajcu i takmičenje za Zlatnu rajačku lisicu. Specifičnost ove manifestacije, kao i ostalih lovačkih je jutarnji sastanak. U šest časova ujutru, ispred Savčića kafane svake godine pije se "šumadijski čaj" i dogovaraju maršute lova.

Po svemu navedenom, može se zaključiti da Srbi samo ubijaju i jedu. Ipak, opstaju neki stari običaji koji su drugačiji, poput onih da svako selo slavi svoju slavu, ili specifičnih tradicionalnih slavlja za svako domaćinstvo - u zavisnosti od toga da li peče jabukovaču ili lozu, kao i mnogi drugi. Potonji su, u zaletu osnivačkog duha nabrojanih "jada", opomena da komercijalizacija seoske tradicije ne sme da vulgarizuje i uništi njen izvorni identitet.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel