Solidarna kafica
Preko ramena > Sport > Ritmička gimnastika - u potrazi za savršenstvom - Lepota pokreta

Ritmička gimnastika - u potrazi za savršenstvom

Lepota pokreta

Autor Filip Ilić 2011/9/20 : Tekstovi istog autora

"Practice doesn't make perfect, perfect practice makes perfect."

Gotovo svi smo u detinjstvu nešto trenirali. Činilo nam se zabavnim, prijalo nam je društvo, a sam trening je delovao lako i naivno. Međutim, malo je onih koji su istrajali i ozbiljnije shvatili sport kojim su počeli da se bave onda kada je on prestao da bude samo razonoda i počeo da se pretvara u život rasporeda, pravila i odricanja.
 
Gimnastika je jedan od retkih sportova koji vrednuje lepotu pokreta. Takmičari se nadmeću kako sa suparnicima tako i sa sobom ne bi li kroz vežbu i gotovo beskonačno ponavljanje učinili svoje izvođenje savršenim. Ritmička gimnastika je korak više. Takmičarka, rekvizit i muzika moraju biti u ravnoteži kako bi željeni sklad bio postignut.

Anđelija Erić se bavi ritmičkom gimnastikom već devet godina i pozvali smo je da nam kaže nešto više o ovom divnom, relativno mladom, sportu.


Kada je nastala ritmička gimnastika?

Ritmička gimnastika nastala je u Švedskoj kao tzv. estetska gimnastika, koja je imala ulogu da spoji osećanja i emocije kroz pokrete tela. Brzo je stekla popularnost te  se, u Berlinu, otvorila prva škola Moderne gimnastike, koja je počela da se razvija i uz korišćenje rekvizita da dobija svoju čar.

almudena-cid-03.jpg


A sportska disciplina je postala?

Kao sportska disciplina prvi put se javlja četrdesetih godina prošlog veka u Rusiji. Nazivala se hudoženstvena gimnastika što bi u prevodu značilo umetnička gimnastika. FIG (Fédération Internationale de Gymnastique), je formalno uveo 1961. godine ritmiku kao modernu gimnastiku, zatim ritmičko-sportsku gimnastiku, da bi na kraju dobila jedinstveni naziv Ritmička gimnastika. Prvo svetsko prvenstvo se održalo 1964. god. u Budimpešti, a olimpijski sport, ritmika je postala 1984.god.


Koja su pravila i kako se vrši bodovanje izvođenja?

Mnogobrojna pravila su propisana od strane FIG-a. Svaka, čak i najmanja greška, kažnjava se oduzimanjem bodova. Postoje sudije za artistiku (umetnički dojam, rad sa rekvizitom), težine  (elementi telom), linijske sudije... U zavisnosti od nivoa takmičenja, to je i njihov broj veći.


Ritmička gimnastika je individualni sport?

Ritmika je individualni ali i grupni sport. Grupne vežbe broje od 2 do 6 članica. Individualne vežbe traju od 1' 15" do 1' 30", dok grupna vežba ne sme preći  2' 30".


Koji se rekviziti koriste prilikom izvođenja i kako se bira muzička podloga?

Ritmika se vežba na tepihu,  dimenzije  13m x 13m. Postoji 5 rekvizita: vijača, obruč, lopta, čunjevi i traka. Na takmičenjima ritmičarke vežbaju sa 4, od postojećih 5 rekvizita, koji se periodično smenjuju prema pravilima Međunarodne federacije, dok se u grupnim vežbama rekviziti mogu i kombinovati.

Muzika je izuzetno bitna za izvođenje vežbi. Ona se bira u skladu sa rekvizitom i stilom takmičarke. Uglavnom je za obruč, vijaču i čunjeve nešto brža i dinamičnija, a za loptu i traku se biraju  melodije sporijeg, elegantnijeg ritma.

Vijača: napravljena od konoplja ili nekog sintetičkog materijala, dinamičan je rekvizit u kome najviše dolazi do izražaja skočnost vežbačice kao i kordinacija pokreta.

Obruč:  može biti od plastike ili drveta, prečnika 80cm-90cm, težak je minimum 300gr. Rekvizit koji pruža možda i najveću raznolikost tehnike i rada elemenata telom.

 
Lopta:  gumeni rekvizit, prečnika 18-20cm, težine 400gr. Pokretljivost, fleksibilnost tela se najčešće vezuje sa loptom i ona je za razliku od vijače dosta elegantniji rekvizit koga prati uglavnom lagana, klavirska muzika.

Čunjevi: Plastični ili drveni, 40-50cm dugački, svaki po 140gr. Uvek su u paru. Za njih se najčešće vezuju razne vrste ravnoteža telom, kao i izuzetna kooridinacija pokreta jer je to jedini rekvizit koji se mora vežbati podjednako obema rukama.

Traka: rekvizit od satena, dugačak 6m, širine 4-6cm. Štap na koji je traka nakačena, dugačak je 50-60cm, debljine 1cm. Uglavnom je od plastike. Elementi telom koji su sa trakom najpogodniji jesu okreti. Pokreti trakom moraju biti široki i ne dozvoliti nikakvo zapetljavanje da ne bi doslo do sankcionisanja penalizacijom. Možda i najteži rekvizit, zahteva izuzetnu snagu u rukama i ramenima.


Koje su starosne kategorije i kad se počinje sa treninzima?

Postoji više kategorija:

  • najmlađe pionirke uzrasta do 9 godina,
  • kadetkinje najstarije sa 12 godina,
  • juniorke do 15 godina i
  • najstarije seniorke koje se postaju sa 16 godina.

Sa treninzima je najbolje početi već sa 5-6 godina. U početku treninzi traju jedan sat i održavaju se 2-3 puta nedeljno, da bi se kasnije broj treninga povećao i do 6 puta nedeljno, u trajanju od 3h. Ritmika zahteva dugačke treninge jer telo mora biti pripremljeno za izvođenje svih elemenata akrobacije i tehnike telom (samo za zagrevanje potrebno je oko 60 min).


Ko su treneri i kako se postaje sudija?

Treneri su stručnjaci, sa završenim fakultetima ili trenerskim školama, a obično i same ritmičarke postaju treneri kada završe svoju sportsku karijeru.
Da biste postali sudija ritmike, potrebno je proći mnoštvo seminara i na kraju polagati ispit za sudiju.  U zavisnosti od težine ispita, dobija se licenca za suđenje na evropskim, svetskim takmičenjima.


Koliko je ritmika popularna kod nas?

U Srbiji, ritmika je postala veoma popularna od 2002., zahvaljujući trudu i entuzijazmu bivših gimnastičarki sa ovih prostora. Trenutno postoji dvadesetak klubova i njihov broj se stalno povećava.

Kad je reč o takmičenjima, u Srbiji postoje  gradsko, državno prvenstvo, nekoliko kola lige i finalno kolo lige koje se održava na kraju svake sezone.


Međunarodna takmičenja?

Međunarodnih turnira ima mnogo i sportski klubovi se svojim finansijskim sredstvima snalaze da bi vežbačice otputovale i takmičile se.
Srbija ima reprezentaciju u ritmičkoj gimnastici koja poslednjih godina putuje na svetska prvenstva. Iako rezultati nisu u prvoj polovini svetske liste, srpske takmičarke su značajno napredovale, a i sam odlazak na tako velika takmičenja je ogroman uspeh.

Ritmika sa svojom lepotom i elegancijom pokreta, izvodi se i van takmičenja na priredbama, revijama i uvek se radosno iščekuje i gleda.


Koje zemlje su najuspešnije i ko su najpoznatije takmičarke?

Zemlja ritmike je svakako Rusija, ali tu su i Ukrajina, Bugarska, Azerbejdžan, Belorusija Česka… Maria Petrova, Olga Gontar, Anna Bessonova, Evgenia Kanaeva, Irina Tchachina, Daria Kondakova, samo su neka imena od mnoštva predivnih takmičarki, gde najsitnija nijansa odlučuje ko je najbolja.


Koliko se dugo baviš ritmičkom gimnastikom i koje bi svoj nastup izdvojila?

Treniram ritmiku već 9 godina. U pitanju je vrhunski sport, možda bolje rečeno sportska umetnost, koja je izuzetno naporna i iziskuje mnogo odricanja.

Andjelija-Eric_27.jpgProšla sam kroz dosta različitih turnira, državnih, gradskih prvenstava, ali možda meni najdraži i najveći uspeh jeste drugo mesto na Međunarodnom turniru, održanom kod nas sa rekvizitom obruč. U konkurenciji od 15 vrhunskih takmičarki, moje drugo mesto je bilo vredno zlata.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Marketing
Dunav osiguranje

Marketing

Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje



Forma keramika

Putospektiva
Hosting ustupio