Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Reklame za žene - Zašto moje belo više nije belo

Reklame za žene

Zašto moje belo više nije belo

Autor Marija Dukić 2011/9/15 : Tekstovi istog autora

Reklame upućene ženama, i to posebno domaćicama, iritiraju nas na svakom televizijskom kanalu, u svakom obliku. One se uglavnom na površan i uvek isti način obraćaju ovom delu populacije. Glavni problem u ovoj oblasti nije nedostatak ideja, već kako marketinški stručnjaci tvrde, to što jedino reklame poput onih u kojima Seka Sabljić drži prašak za veš u rukama i neubedljivo priča da je on najbolji zaista imaju efekta, dok se u kreativnim i zanimljivim gotovo i zaboravi na brend koji promovišu. 

 

Ne znamo koliko su zaista efektne ali reklame upućene lepšem polu su pored toga što su glupe, prečesto ponavljane. One nas često obaveštavaju odnekud iskopanim brojkama za koliko puta kojom maskarom možete povećati trepavice (pa ih sada možete milionizaovati – zamislite zaista da sednete u kola jer vam trepavice milion puta duže udaraju u šoferšajbnu), koliko kutija praškova za veš može da vam zameni sada najnovija tehnologija proizvodnje multifunkcionalnog super izbeljivača, omekšivača, praška, parfema i ko zna čega još (verovatno ima i neko antibakterijsko dejstvo) u neverovatnih 300 grama! Mnoge od ovih brojki ne znače ništa. Izračunajte za koliko „puta“ želite da povećate trepavice i kako to da uradite osim da nakačite veštačke. Džon Klement, nekadašnji kanadski ministar potrošačkih i trgovinskih odnosa (Consumer and commercial relations) svojevremeno je tvrdio da je začuđujuće velik broj reklama koje uopšte ne sadrže činjenice ili bilo kakve korisne informacije. Čak i kada sadrže neke podatke o proizvodu, pitanje je da li su oni dovoljni da tipičnog kupca usmere na inteligentan izbor. No, i kada zanemarimo (uz velike napore) te interesantne brojke, druga stvar koja veoma bode oči jeste sličnost ovih reklama. Toliko liče jedna na drugu, da ne treba više ni da smišljaju tekst i da pronalaze aktere koji ga recituju kao vojnu zakletvu, već samo da pokažu ime proizvoda na ekranu. Doduše, ni proizvodi se ne razlikuju mnogo, ali to je druga priča. 

 

prasak ves

 

Vrhunac preforsiravanja njihovih kreativnih mogućnosti su reklame za uloške koje su sve u istom maniru - neka devojka skače kao pomahnitala, a kad se smiri objašnjava nam zašto ona to može; to je zbog superupijajuće gotovo magijske moći te i te vrste uložaka. Zato ju je kolegao i pozvao na drugi sastanak. Da je nosila neki drugi uložak, verovatno joj se više nikad ne bi javio. Meni jedino što pada napamet je da taj njen kolega ima skenerski vid ali i da je tako, on u tom slučaju sigurno ne bi gledao uložak. Da li se sumnja u inteligenciju ciljne grupe kojoj su ove reklame namenjene? Ranije se pričalo da one nisu upućene našim domaćicama, nego nekim tamo, na zapadu. Mi smo sofisticirane, a one su glupe, ali mi nemamo novca da napravimo svoje reklame, pa zato pozajmljujemo njihove i habamo ih po 24 h na našim namučenim monitorima. Međutim, ova nama omiljena generalizacija, kao i mnoge druge, nije preterano tačna. Domaćice raznih nacionalnosti ne mogu se ekstremno razlikovati po intelektu. Ni zapadnoevropski, a ni američki narodi nisu oduševljeni reklamama koje su im servirane (a koje mi prevodimo). Rezultati ankete od pre nekoliko godina sprovedene od strane Yankelovich Partners pokazuju da 65% upitanih smatraju da su preterano “bombardovani” reklamama. One na njih mogu ostvariti toliko negativan uticaj da čak 54% onih kojima su napadne i često emitovane reklame upućene, izbegavaju kupovinu tih proizvoda. Mnogi stručnjaci smatraju da su reklame koje uvozimo iz stranih zemalja pravljene na osnovu istraživanja tržišta. Dakle, da odgovaraju potrebama potrošača. Međutim, neke domaće reklamne agencije izlaze u javnost sa podacima da one često umeju da promaše ciljnu grupu, i da su krajnje neisplative.

 

Histerične domaćice i kuleri pivopije

Neke reklame koje se obraćaju ženskoj populaciji neretko su svedene na nivo koji odgovara kognitivnim sposobnostima šestogodišnjeg deteta. One osim što su dosadne, mogu biti i uvredljive za potrošače. Tako je autor nekih od naših najuspešnijih reklama, Nadežda Milenković, u svojim ranijim intervjuima objašnjavala da „deterdžente uglavnom reklamira neka histerična domaćica. Ne mogu da se identifikujem s njom, pogotovo kad počne da viče "moje belo nije kao tvoje belo!" Takođe mislim da se sa nama potrošačima sprdaju kad, u reklami za šampon, drugarica mladiću koji želi da se upozna sa izvesnom damom podvikne: ‘Ali, ti imaš perut!’“  

 

Osim toga, mnoge kritike su upućivane i izboru vremena za emitovanje određenih reklamnih poruka. Slučajno iskopan komentar na jednom domaćem forumu veoma slikovito predstavlja ovu problematiku: „Reklame za uloške poput „tečnost nije gel“...posebno su odgovarajuće kada se puštaju u vreme obroka, dok za stolom sede babe i unučići, a mama im upravo servira paradajz čorbu“. 

 

Za kompanije reklama je tip investicije u buduću prodaju, što određuje njenu cenu u zavisnosti od toga kolika je očekivana korist. Naime, postoje različite strategije marketinga prema tipu potrošaša. Ne tretiraju se isto čovek koji kupuje pivo i onaj koji želi brza kola. U poslednje vreme se međutim, vrše i dublja raslojavanja  ovih grupa. Nisu ni svi konzumeri piva isti. Tako, imate različite ciljne grupe, počev od “lavova” koji jure za suknjama, preko “jelenova” koji su obeleženi kao zabavni deo populacije koji uživa u prirodi pa tamo pravi žurke, do mladih klabera čije omiljeno pivo, Beks, njima omogućuje uživanje uz dobar tehno zvuk i stroboskope. 


Opravdanje za nedovoljno zalaganje i nekreativnost u sferi tv oglašavanja “ženskih proizvoda” obično je brzina kojom se stvari na tržištu odvijaju. Trka za profitom skraćuje vreme koje naši biznismeni ili uvoznici mogu da posvete pitanju plasiranja robe na tržište. Možda i dalje rezonuju poslovanje po principu “roba je najbolja reklama”, mada teško da je tako s obzirom na njihovu robu. Nebriga za način reklamiranja dovela je do snižavanja kriterijuma u ovoj oblasti, i trošenja sredstava za ono što retko može koristiti ugledu naručioca. Gubljenje pažnje u učmalosti koja nas zrači sa ekrana dovelo je i do gubljenja kriterijuma. Reklame su postale plitkoumne, stanovništvo ni ne razmišlja o njima. Dakle, izgubile su osnovnu funkciju, ostavljanje utiska. Jedini utisak koji na vas može ostaviti reklama je suviše često ponavljanje veoma nemaštovitog spota. Marketinške stručnjake zato zabrinjava upotreba tehnologija za blokiranje reklama. Dakle, sve mogućnosti koje nove tehnologije, pa i digitalizacija, nude u cilj uzaobilaženja sadržaja koji nas ne interesuju mogu naneti velike štete ovoj profesiji. U, na početku teksta navedenoj anketi, 69 % upitanih je izrazilo interesovanje za pomagala koja im mogu “uskratiti” radost svakodnevnog gledanja istih tv spotova, koji im nude neverovatne stvari, po neverovatno dobrim cenama, za neverovatnih 99, 99 +pdv, i sličnih monologa. 


Iskreno, ja i dalje koristim daljinski kad počnu reklame. Ako koju i čujem naježim se zbog činjenice koliko nas potrošače tvorci reklama smatraju inflantilnim. Kao žena razbesnim se kada vidim koliko moj pol marketinški radnici smatraju ograničenim, sa samo jednom željom – da kosom, ulošcima, praškom za veš, kesom za pečenje pileta, maskarom, sjajem za usne i sl. zavedemo muškarca. Kao da ništa drugo nije važno u životu jedne žene.

Kada pitate kreatore reklama (a pitala sam) zašto su one namenjene ženama toliko glupe oni vam odgovaraju da jedino takve reklame prodaju proizvod. 

 

Dakle, kad bi se pojavila reklama za prašak za veš u kojoj npr. žena u kožnom kostimu bičuje muža i tera ga da kuva i pere, a on da bi izbegao batine koristi baš taj i taj prašak koji uklanja “tvrdokorne” fleke, vi kao prosečna Srpkinja ne bi mogli da se poistovetite sa ovim spotom. Razumem to, ali ne razumem kako vam uspeva da se poistovetite sa ženom koja samo što ne iseče vene zato što je komšinicin veš belji.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel