Solidarna kafica
Preko ramena > Nauka > Biodiverzitet: Vrste kojima preti odumiranje - Dinosaurusi novog doba

Biodiverzitet: Vrste kojima preti odumiranje

Dinosaurusi novog doba

Autor Sanja Lazarević 2011/9/7

Biodiverzitet ili biološka raznovrsnost predstavlja sveukupnu raznolikost živih organizama koji nastanjuju našu planetu, kao i raznolikost njihovih funkcija. Radi sveukupnog opstanka, izuzetno je važno očuvanje i održivo korišćenje biodiverziteta, koji je poslednjih decenija ozbiljno ugrožen.

Procenjuje se da Zemlju nastanjuje između 5 i 80 miliona biljnih i životinjskih vrsta, od kojih je poznato i opisano samo oko 1,5 miliona. Prema podacima UN godišnje nestane preko 34.000 vrsta, a mnoge izumru i pre nego što budu svrstane na spisak ugroženih. Najveću opasnost po biljni i životinjski svet predstavlja opšte zagađenje planete, uništavanje staništa, loše raspolaganje zemljištem, komercijalna eksploatacija: nekontrolisano branje i skupljanje plodova, krivolov, trgovina životinjama, Ovo potonje je biznis koji donosi i do osam milijardi dolara godišnje. Prema nekim procenama svakoj četvrtoj vrsti sisara preti istrebljenje, a pred izumiranjem je i 50 odsto biljaka. Mnogi biolozi veruju da smo usred najveće epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 65 miliona godina. Za poslednje četiri decenije 20. veka u zemljama u razvoju uništeno je više od 40 odsto divljeg zemljišta, a više od 20 odsto tropskih šuma je nestalo. Istovremeno je isušeno više od 50 odsto močvarnog područja, a zbog sedimentacije i neodrživog korišćenja za trećinu koralnih grebena postoji opasnost da  izumru u narednih 30 godina.

„Na globalnom nivou najpoznatiji mehanizam praćenja stanja pojedinih vrsta je Crvena lista ugroženih vrsta Svetske unije za zaštitu prirode (IUCN) koja sadrži podatke o statusu mnogih vrsta na planeti, prati trendove populacija, daje procene beležeći i izumrle vrste. Podaci su krajnje zabrinjavajući“, kaže Duška Dimović iz Zavoda za zaštitu prirode i dodaje: „Ipak, zaštita biodiverziteta je u poslednjih nekoliko decenija doživela izuzetan napredak i danas predstavlja vrlo dinamičnu oblast. Jedna od prekretnica bio je Samit u Rio de Ženeiru 1992. godine kada su po prvi put definisani postulati održivog razvoja, usvajanjem Deklaracije o životnoj sredini i razvoju i usvajanjem konvencija o biološkoj raznovrsnosti i klimatskim promenama. Danas je centralna tema u razmatranju biodiverziteta zavisnost čoveka od bogatstva živog sveta na planeti i sagledavanje posledica koje gubitak biodiverziteta može imati na budućnost ljudske rase“.

Suštinsko pitanje je, ističe naša sagovornica, da li se kvalitet života na planeti može održavati i razvijati dosadašnjim tempom i u okruženju izuzetno narušenih prirodnih odnosa. Uloga biznis sektora je danas prepoznata kao ključna, jer je pokretač većine ljudskih aktivnosti i ima brojne implikacije na sredinu u kojoj živimo. „Iskorišćavanje prirodnih resursa i očuvanje prirode i biodiverziteta suštinski predstavljaju dva suprotstavljena procesa, ali, iako to možda zvuči paradoksalno, zajedničko im je upravo to da su oba posledica potrebe za opstankom čovečanstva“, ističe Aleksandar Mijović iz Agencije za zaštitu životne sredine. „Koncept održivog razvoja podrazumeva racionalno korišćenje komponenata biološke raznovrsnosti radi daljeg razvitka civilizacije, ali na način i u obimu koji ne prouzrokuje narušavanje biodiverziteta, održavajući njegov potencijal radi potreba i težnji sadašnjih i budućih generacija, kao što piše i u Konvenciji o biološkoj raznovrsnosti Ujedinjenih nacija“.

Procenjuje se da na teritoriji naše zemlje živi više od 5200 biljnih vrsta, oko hiljadu vrsta kičmenjaka i nekoliko desetina hiljada beskičmenjaka, zbog čega Srbija predstavlja jedan od šest centara evropskog i jedan od 158 centara svetskog biodiverziteta. Posebna prednost biodiverziteta Srbije je prisustvo brojnih endemičnih vrsta (onih koje žive samo na ovoj teritoriji i nigde više u svetu). Prema rečima Mijovića, na teritoriji naše zemlje živi preko 1.600 vrsta označenih kao vrste od međunarodnog značaja. „Na osnovu metodologije Evropske agencije za zaštitu životne sredine, naša Agencija je formirala indikator stanja u Srbiji, koji pokazuje da je biodiverzitet ovde još uvek dosta dobro očuvan u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Najveći stepen ugroženosti zabeležen je kod šumskih ekosistema i posebno osetljivih ekosistema, kao što su močvarna i visokoplaninska staništa, slatine, stepe i šumostepe“.

Ugrožene vrste

Iščezle vrste u Srbiji

Podsećamo, međutim, da je krivolov u našoj zemlji poprimio zabrinjavajuće razmere, pre svega lov na retke i na našem području zaštićene vrste ptica. Do sada su na stotine hiljada ptica (žuta i bela pliska, ševa, zeba...) sa područja Carske bare kod Zrenjanina i okolnih staništa u Vojvodini završile na bogatim trpezama. Četiri biljne vrste su u Srbiji globalno iščezle: kragujevački slez, vranjanski slez, bezčekinjasta udovičica i moravski orašak. Takođe, iščezlo je i devet životinjskih vrsta sa naše teritorije: crni lešinar, bela kanja, mala droplja, bradan, tetreb, ruževac, pelikan, sivi ždral, plavokljuna patka i vidrica. Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti zaštićeno je 427 životinjskih i 215 biljnih vrsta, a pod kontrolom korišćenja i prometa je još 179 vrsta (biljaka, lišajeva, životinja i gljiva).

U cilju očuvanja biodiverziteta, kako komentariše Dimović, „u Srbiji još nije uspostavljen odgovarajući organizacioni i finansijski sistem kada je reč o zaštićenim prirodnim dobrima, tako da i osnovni segment monitoringa često izostaje. Postojeći sistem praćenja biodiverziteta potrebno je modernizovati i staviti u globalni kontekst. Od neprocenjivog je značaja i doprinos koji daju instituti, univerziteti, nevladine organizacije, eksperti i volonteri, jer je očuvanje raznovrsnosti živog sveta zajednički je zadatak svih nas“.

Izuzetno važan mehanizam predstavljaju međunarodni ugovori kojih je naša zemlja potpisnica, kao što je Konvencija o biološkoj raznovrstnosti, koja obavezuje potpisnice da razviju odgovarajuće strategije o zaštiti biološke raznovrsnosti kao i da periodično šalju detaljne izveštaje o sprovođenju Konvencije na nacionalnom nivou, uključujući i efekte koje je ono proizvelo. Međutim, Dimović ističe da Srbija, iako je potpisnica ove Konvencije, još nije izradila strategiju o zaštiti biodiverziteta, niti  pripremila izveštaj Sekretarijatu konvencije. Globalni problem je što je sveobuhvatna inventarizacija biološke raznovrsnosti zahtevan, dugotrajan i skup proces za koji je potrebno učešće brojnih institucija i naučnika, a kako Dimović predočava, „do sada nije poznato da je i jedna evropska zemlja načinila sveobuhvatnu inventarizaciju biološke raznovrsnosti“.

 

Upravljanje biodiverzitetom

Aleksandar Mijović, pak, smatra da se u Srbiji poslednjih godina dosta uradilo u oblasti upravljanja biodiverzitetom: „Značajni pomaci urađeni su baš kad je reč o učešću u međunarodnim  konvencijama o očuvanju biodiverziteta. Srbija je potpisnik većeg broja konvencija, programa i inicijativa koje su nastale u cilju efikasnije zaštite biodiverziteta. Pored Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, naročito treba istaći učešće u Konvenciji o zaštiti močvarnih područja od međunarodnog značaja, Konvenciji o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune, UNESCO programu 'Čovek i biosfera'… Na šestoj ministarskoj konferenciji 'Životna sredina za Evropu' biodiverzitet je jedna od ključnih tema, a formulisala se i takozvana 'Beogradska izjava o biodiverzitetu', kao i ministarske izjave koje se odnose na održivi razvoj“.

Svetska unija za zaštitu prirode otvorila je u Beogradu 2004. godine regionalnu kancelariju za jugoistočnu Evropu (IUCN SEE), koja kroz brojne projekte sa partnerima iz regiona doprinosi očuvanju prirode i biodiverziteta. Ključni projekti bili su „Odbrojavanje do 2010“ i „Zeleni pojas Evrope“. Pitanje očuvanja raznovrstnosti biljnog i životinjskog sveta očigledno će u narednim godinama biti jedno od ključnih, s obzirom da narušavanje ekosistema koji su nastajali milionima godina sve ozbiljnije ugrožava razvoj mnogih industrijskih grana i direktno utiče na budući opstanak čoveka.

Kada je reč o Srbiji i mogućnostima da se upravljanje biodiverzitetom poboljša, prema mišljenju Duške Dimović prioritet je usaglašavanje pravne regulative sa međunarodnim standardima u procesu pridruživanja EU i uključivanje u globalne inicijative. Zatim, stiče, „neophodno je redefinisanje i osavremenjavanje institucija i organizacija iz oblasti zaštite prirode, kao i usklađivanje nadležnosti sa ostalim sektorima. Treba rešiti probleme oko definisanja nadležnosti između sektora vodoprivrede i zaštite životne sredine i unaprediti koordinaciju između Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Na lokalnom nivou, problem je manjak zaposlenih i nedovoljna obučenost koja onemogućava zadovoljavajuću primenu zakona u ovoj oblasti“.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel