Solidarna kafica
Preko ramena > Tehnologija > Tehnologije i privredni rast - Brak iz koristi

Tehnologije i privredni rast

Brak iz koristi

Autor Biznis i finansije 2011/8/29 : Tekstovi istog autora

Iako sklopljen zbog interesa a ne zbog ljubavi, 'brak' između tehnologije i privrede ima dugoročnu globalnu perspektivu jer se 'supružnici' međusobno podstiču: veća ulaganja i primena novih tehnologija ubrzavaju privredni razvoj, a bogatija privreda više ulaže u razvoj inovacija i primenu sve naprednijih rešenja. 

Mnoge zemlje u razvoju, čak i one siromašnije, devedesetih godina prošlog veka zabeležile su značajni tehnološki napredak, koji je doprineo generalnom povećanju prihoda i smanjenju broja onih koji žive u apsolutnom siromaštvu. Štaviše, analizirani trendovi pokazuju da su se zemlje u razvoju tehnološki razvijale dvostruko brže od bogatih zemalja, odnosno između 40 i 60 posto brže od početka prošlog do početka ovog veka. Međutim, zbog ukupnog ekonomskog stanja i raspoloživosti tehnologija njihovo zaostajanje za razvijenima i dalje je veliko, uključujući i kapacitet za usvajanje novih tehnologija. Ključne kočnice za dalje tehnološko napredovanje identifikovane su u nedostatku nacionalnih sistema za širenje tehnologije, pa dok u Kini, Indiji i  Brazilu velike kompanije posluju na globalnom nivou, većina ostalih firmi posluje sa manje od petine globalne  produktivnosti. 


Ova ocena je od ogromne važnosti kada se ima u vidu da se zahvaljujući velikoj brzini širenja novih tehnologija, čiji razvoj danas iziskuje oko tri puta manje vremena nego krajem prošlog veka, procenat stanovništva koje živi u apsolutnom siromaštvu od 1990. do 2004. smanjio sa 29 na 18 posto, odnosno sa 1,2 milijarde na 970 miliona. Takav trend bi trebao da se nastavi i do 2015. godine, kada se očekuje da se broj osoba koje preživljavaju sa jednim dolarom ili manje dnevno smanji na 624 miliona. Kao glavni kanali za širenje tehnologija navode se povećana trgovinska razmena (kroz direktnu kupovinu opreme i znanja) i priliv stanih investicija (kroz koje strane kompanije same donose nove tehnologije i veštine), ali su za dugoročniji razvoj neophodne državne strategije u cilju osnaživanja obrazovnog sistema, državne uprave i povezivanja sa dijasporom. 

 

Tehnologije


Pre krize se nivo direktnih stanih investicija u odnosu na BDP zemalja u razvoju usedmostručio od 1980. godine, a u državama poput Mađarske ili Brazila, strane firme uložile su više od polovine sredstava u istraživanje i razvoj. U Češkoj je četvrtina menadžera izjavila da se sa savremenim tehnologijama upoznala tek kroz rad u stranim kompanijama u toj zemlji. Međutim, postoje i nalazi koji impliciraju da povećana migracija – u osnovi nepovoljna jer kroz odliv mozgova može biti pogubna po nacionalni razvoj – ima i pozitivnu stranu kao jedan od osnovnih izvora transfera novih tehnologija, znanja i kapitala. Dijaspora je i značajan izvor kapitala - svetske novčane doznake duplirane su u poslednjih 10 godina i danas u proseku čine 2% BDP zemalja u razvoju, ali dostižu i 21% BDP, kao, na primer, u Albaniji. 


No, bez obzira na koji način se nove tehnologije šire u zemljama u razvoju, uočeno je da je njihova disperzija neravnomerna, odnosno da se koncentriše u pojedinim regionima. Tako, na primer, skoro tri četvrtine kineske trgovine obezbeđuju samo četiri regije, dve trećine investicija u Rusiji u 2000. godini bilo je usmereno na Moskvu sa okolinom, a u Indiji telefonima raspolaže polovina gradskog i tek 6% seoskog stanovništva. Optimisti smatraju da tehnološki jaz nije nepremostiv zbog same prirode novih tehnologija koje, poput mobilne telefonije, mogu biti uvedene u zemlje u razvoju bez izgradnje tako skupe infrastrukture kakvu je, na primer, zahtevao razvoj železničkog saobraćaja. Preskačući zastarela i primenjujući najnovija tehnološka rešenja, danas je moguće uštedeti i vreme i novac, što u izveštaju potvrđuju trendovi u istočnoj Aziji i istočnoj Evropi, ali ne i u državama Latinske Amerike. Naime, ovaj region ima manje korisnika širokopojasnog interneta od najsiromašnijeg regiona istočne Azije, a zaostajanje je evidentno i po broju računara i korisnika interneta. 


Šire posmatrano, prepreke na putu tehnološkog razvoja mogu se svrstati u dve ključne grupe. Prva je vezana za tehnološko nasleđe, odnosno osnovnu infrastrukturu koja uslovljava mogućnosti primene i širenja novih rešenja, a koja je slaba u mnogim zemljama u razvoju. Stručnjaci Svetske banke ističu da bi širokim slojevima stanovništva trebalo osigurati dostupnost osnovnih usluga, kao što su putevi i električna energija, nezavisno od toga da li ih pruža javni ili privatni sektor. Druga grupa problema odnosi se na stanje obrazovnog sistema, finansijske resurse, ulaganja u istraživanja i razvoj i sposobnost državne uprave. Generalno, obrazovni sistemi zemalja u razvoju su napredovali u poslednjoj dekadi, ali je procenat nepismenih i nekvalifikovanih i dalje visok. S obzirom na ukupnu ekonomsku situaciju i ulaganja u istraživanja i razvoj značajno zaostaju u odnosu na razvijene zemlje. Svetska iskustva pokazuju da izdvajanja manja od 1% BDP proizvode zanemarljiv efekat na tehnološki napredak, kao i da je važno ko izdvaja i troši ta sredstva. U istočnoj Aziji su to uglavnom privatne kompanije, u istočnoj Evropi najveći finansijer je i dalje država, kao i u Latinskoj Americi, gde su najveći i gotovo jedini korisnici ovih fondova univerziteti. Iako privredni bum Južne Koreje osamdesetih prošlog veka pokazuje da dominantno državna ulaganja mogu da proizvedu odlične rezultate, većina drugih primera potvrđuje da su efekti najveći kada se razvoj i komercijalizacija novih tehnologija odvija u privatnom sektoru. Pri tom, treba imati na umu da tehnološke kompanije u razvijenim zemljama lakše dolaze do novca, jer je tržište kapitala daleko razvijenije nego u zemljama u razvoju.


Ipak, pesimističan zaključak o tehnološkim perspektivama zemalja u razvoju bio bi pogrešan, jer su se kanali tehnološkog transfera značajno povećali u poslednjoj dekadi, a naročito tehnološka pismenost mladih. No, to je dovoljno samo za prvu fazu usvajanja novih tehnologija, dok je njihovo širenje i dalje ogroman problem i generator povećavanja digitalnog, a time i globalnog ekonomskog jaza.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel