Solidarna kafica
Preko ramena > Tehnologija > Novo geopolitičko pitanje: Retki metali - Povampireni rudnici

Novo geopolitičko pitanje: Retki metali

Povampireni rudnici

Autor Vladimir Andonov 2011/7/20

U želji da pod što povoljnijim uslovima nabave retke metale koji čine osnovu većine visokotehnoloških proizvoda, zapadne zemlje su širom otvorile monopolska vrata Kini, koja sada, pod parolom održivog razvoja, višestruko uslovljava kupovinu ovih sirovina. To je primoralo najrazvijenije da počnu da ulažu u izgradnju rudnika na drugim destinacijama, a u slučaju Amerike i Australije i da ponovo otvaraju stare rudnike, zatvorene zbog zaštite životne sredine.

Na nedavnoj konferenciji Federacije nemačke industrije (BDI) upozoreno je da je tržište retkih metala „postalo kritično“, nakon što je Kina prošle godine uvela nove restrikcije na njihov izvoz koji je tokom poslednje decenije već smanjila za 40%. Reč je o ukupno 17 retkih metala - skandijumu, itrijumu i 15 lantanoida, koji zahvaljujući jedinstvenim svojstvima čine osnovu za izradu mnogih visokotehnoloških proizvoda bez kojih je savremeni život postao nezamisliv – od računarskih diskova i mobilnih telefona, preko automobila do radara i satelita.

Kina poseduje trećinu svetskih rezervi i više od 90% tržišta retkim metalima, čije značajne količine imaju i SAD, Kanada, Kongo, Južna Afrika, Brazil i još neke zemlje, ali su obustavile njihovu eksploataciju tokom devedestih prošlog veka zbog jeftinih kineskih isporuka tih ruda. Međutim, krajem prošle godine, zvanični Peking je započeo sređivanje stanja u tom sektoru zatvaranjem nelegalnih rudnika, postavljanjem strožih ekoloških standarda i ograničavanjem izvoza. Kineska proizvodnja ovih metala je 2009. dostigla 120.000 tona od 124.000 tona koliko je ukupno proizvedeno na svetskom tržištu. U prvoj polovini ove godine, Kinezi su smanjili plan njihovog izvoza za 35% u odnosu na isti period lane, skresavši izvozne kvote za 72% u drugoj polovini prošle godine. Dodatno, u cilju zaštite ovog retkog resursa, od aprila je povećan i porez na eksploataciju retkih metala i to oko 10 puta. Istovremeno, najavljeno je osnivanje udruženja koje će uključivati najveće kineske proizvođače tih minerala i pod nadzorom vlade upravljati ovim sektorom. Kako je početkom godine objavilo kinesko ministarstvo finansija, 31 kineska kompanija je dobila dozvolu za izvoz 14.446 tona sirovina u 2011. godini.

 

Japanska ofanziva

Mere pooštravanja naišle su na kritike stranih proizvođača visokotehnoloških proizvoda, jer je cena pojedinih retkih elemenata prošle godine rasla čak za 130%. Uvoznici retkih metala sada moraju da odluče da li će smanjiti upotrebu ovih sirovina i pokušati da ih zamene nekima koje su dostupnije, da li će se okrenuti istraživanju sopstvenih i rezervi u drugim zemljama, ili će odabrati opciju koju Kina verovatno i priželjkuje – da strane kompanije presele određene industrije, pre svega proizvodnju električnih vozila na kinesku teritoriju. Sa svoje strane, kineska vlada kao obrazloženje za restrikcije navodi da bi sa sadašnjim nivoom proizvodnje rezerve ovih metala u Kini potrajale još svega 15 do 20 godina. Stoga je zvanični Peking već sada počeo sa stvaranjem strateških rezervi, kako bi ojačao dominaciju na svetskom tržištu. Skladišta kapaciteta 39.800 tona izgrađena su u provinciji Unutrašnja Mongolija, sa planom da se uskladište količine i do 100.000 tona. Kineske firme rade i na otkrivanju novih nalazišta ovih metala, pa je tako tokom marta na istoku Kine, u provinciji Džeđang, nakon višegodišnjeg istraživanja otkriveno veliko nalazište skandijuma, sa procenjenim rezervama od preko 70 tona. Osim toga, nalazište je bogato i srebrom, olovom, cinkom i kadmijumom, a ukupna vrednost otkrivenih metala procenjuje se na više od 10,6 milijardi dolara.

Amerika je do 1980. godine bila vodeći svetski proizvođač ovih metala, a danas je zajedno sa Australijom započela ponovno otvaranja sopstvenih rudnika, zatvorenih kada su na trzištu postale dostupne daleko jeftinije kineske sirovine. Američka kompanija „Molycorp“ je saopštila da je proizvodnja u njenom rudniku retkih metala obnovljena, nakon više od osam godina tokom kojih je bio zatvoren zbog zaštite životne sredine. Rudnik se nalazi u Kaliforniji a rezerve retkih metala procenjuju se na oko 20 miliona tona. Pomenuta kompanija planira da u 2011. iskopa tri hiljade tona, a da do kraja 2012. godine dostigne godišnju proizvodnju od 20.000 tona sirovina, kao i da izgradi novo postrojenje za separaciju rude. Da bi smanjili zavisnost od kineskog izvoza i u zapadnoj Australiji je najavljena izgradnja rudnika namenjenog eksploataciji retkih metala, u koji će australijska kompanija „Linas“ uložiti 542 miliona dolara.

Krajem prošle godine, jedna japanska trgovinska kuća saopštila je da će u Indiji izgraditi pogon za proizvodnju retkih metala, kako bi zaobišla kineska uslovljavanja na tržištu, a istovremeno Japan je započeo i saradnju sa Mongolijom na razvoju novih rudnika za te namene. U proteklih nekoliko meseci, smanjivanje izvoza retkih metala najviše je pogodilo proizvođače hibridnih vozila „Nisan“, „Hondu“ i „Tojotu“. Japanske kompanije, uključujući "Hitači metals" i "Tojota motor", počele su da razmatraju mogućnost saradnje sa partnerima kod kuće i u inostranstvu radi obezbeđivanja tih minerala, a Japan, inače najveći svetski potrošač retkih metala, sada razmatra i mogućnost da postane centar za recikliranje starih elektronskih uređaja. „Tojota“, najveći proizvođać kola na svetu, već je počela da razvija novi tip električnog motora kojim će se smanjiti zavisnost od retkih metala ali i troškove izrade. Japanska vlada i kompanije planiraju da u cilju smanjenja zavisnosti od kineskog izvoza retkih metala za trećinu (za oko 10.000 tona sa sadašnjih 30.000 tona) ulože u različite projekte 1,34 milijarde dolara. Ministarstvo privrede Japana odabralo je 110 kompanija koje će primiti subvencije od 33,1 milijarde jena u cilju pronalaženja drugih izvora repromaterijala, uz dodatnih 9 milijardi jena investicija kako bi se podstaklo učešće i drugih kompanija.

Retki metali

Kritično za Evropu

U Evropi nema rudnika retkih metala, pa se sirovine dobijaju reciklažom starih preklopnika, kompjutera, magneta i vozila. U novembru 2008. godine Evropska komisija je pokrenula inicijativu da se kompanijama olakša pristup sirovinama unutar i izvan EU, kao i da se poveća količina sirovina dobijenih od reciklaže. Godinu dana kasnije Komisija je verifikovala ekspertsku grupu koja je 2010. objavila listu 14 sirovina, kritičnih za ekonomiju EU, odnosno koje je teško nabaviti. Među njima su volfram, tantal, kobalt, magnezijum, grafit i većina metala iz grupe 17 retkih metala. Tim povodom, nekadašnji nemački ministar ekonomije Rajner Bruderle predložio je da se pod okriljem Svetske trgovinske organizacije sačini dogovor koji bi osigurao minimum konkurencije radi očuvanja svetskog tržišta retkih metala. EU je zajedno sa Amerikom i Meksikom 2009. već podnela tužbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji protiv Kine zbog uslovljavanja oko izvoza ovih sirovina, a o tome je bilo reči i tokom poslovnog samita Evrope i Kine u Briselu u oktobru 2010.

Generalni direktor STO Paskal Lami je, međutim, ukazao da u situaciji kada su određene sirovine, kao što je slučaj sa retkim metalima, dominantno koncentrisane u pojedinim zemljama, „nije lako naći jednostavno rešenje“. Tim pre što su zapadne zemlje, u želji da do dragocenih sirovina dođu pod što povoljnijim uslovima, i same doprinele kineskoj monopolizaciji ovog segmenta tržišta.

 

Uticaj na cene

Smanjeno snabdevanje retkim metalima u nekim industrijama ne utiče značajnije na povećanje cena jer se koriste u malim količinama u proizvodnji, kao što je slučaj sa prenosivim računarima, gde neophodna količina ovih sirovina košta svega jedan dolar. Ali za mnoge druge proizvode, retki metali imaju ključnu ulogu. Na primer, neodimijum se koristi pri izradi magneta za čvrste diskove, zvučnike i mobilne telefone. Cena neodimijum oksida, koji se upotrebljava u magnetima za proizvode „Blekberi“ mobilnih telefona, povećana je više od četiri puta za kilogram, dok potražnja za njim raste od 15 do 20% godišnje. Neodimijum se, takođe, koristi u mini hard diskovima u laptopovima i slušalicama za „Eplov“ „Aj Pod“.

 

Tekst je iz letnjeg dvobroja časopisa Biznis i finansije

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel