Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Koliko vredi obrazovanje u Srbiji? - Diploma za preživljavanje sa 300 evra mesečno

Koliko vredi obrazovanje u Srbiji?

Diploma za preživljavanje sa 300 evra mesečno

Autor Marija Dukić 2011/7/15 : Tekstovi istog autora

Ko mladima može da ponudi dovoljno dobar razlog za studiranje u državi u kojoj posle fakulteta čekate nekoliko godina na zaposlenje, onda počnete da volontirate nadajući se da ćete tako zapasti za oko poslodavcu, i na kraju potežete rodbinske, partijske i ko zna kakve veze da biste radili za 300 evra mesečno, znajući da ste svoje studiranje platili bar deset puta više?

Kada ste upisivali fakultet, a potom zime i leta provodili grbaveći se nad knjigom, mislili ste da je sve to za viši cilj – pomuči se danas da bi uživao sutra. Kao dodatnu motivaciju imali ste roditelje koji su vam objašnjavali kako će vam zbog visokog obrazovanja biti viši koeficijent za platu – šta je par godina studiranja za 40 godina dobre plate?  U svim tim svetlim vizijama svoje budućnosti zaboravili ste da je preduslov da dobijete platu taj da prvo budete zaposleni, a to što ste visoko obrazovani vam ne garantuje nalaženje posla u zemlji u kojoj vlastodršci slušaju Betovena kako im svira na uvce. Naime, u Srbiji 37 magistara i doktora nauka preživljava od crkavice koju kao nezaposleno lice dobija sa biroa. Broj fakultetski obrazovanih koji čekaju posao je oko 44 800, iako vlasti u svim medijima jadikuju kako ova država ne napreduje zbog malog broja obrazovanih, kako moraju da ulažu u prekvalifikaciju i slično.

Jagnjeće brigade zbog ovog problema zasedaju i zasedaju u sizifovskim pokušajima da smisle šta je starije – kokoška ili jaje, iliti zašto je toliko obarzovanih na birou i kako nam to u isto vremene ekonomija propada zbog premalo obrazovanog kadra. Dok oni o trošku institucija ili partija (a u većini slučajeva su ove funkcije nerazdvojne) uz pečenje i narodnjake u klimatizovanim prostorijama angažuju svoje sive ćelije da smisle šta će sad s vama, gde da vas denu, vi ne možete u svojoj tridesetoj više da tražite džeparac od roditelja u penziji i pristajete na bilo šta – pripravnički staž, pa čak i volonterski u nadi da će poslodavac prepoznati vaše napore i da posle vas neće uzeti drugog volontera nego vas zaposliti bar na određeno, što ni sama država ne radi već propisuje obaveze npr. pravnicima da moraju da stažiraju kako bi polagali pravosudni ispit, pa oni često završe u intitucijama poput Poreske uprave ne radeći ništa vezano za pravo, već uglavnom unoseći podatke u kompjuter, za šta im baš i nije bio potreban fakultet.

No, ne budimo toliko negativni. Bilo preko partije, rodbinske veze ili, mada za to još nisam čula, zbog dobrih kvalifikacija, neki obrazovani mladi ljudi posle fakulteta u državi Srbiji uspeju da se zaposle. Neki od njih imaju pristojne plate a neki prosto moraju da idu na merenje svog IQ-a pošto shvate da su od para kojima su platili školovanje mogli jednostavno da otvore firmu koja bi za nekoliko desetina hiljada evra radila sajtove ministarstvima a oni bi imali omiljenu poziciju – direktora, bez obaveze da imaju ikakvo obrazovanje i znanje, bez obaveze da se foliraju kako ne vole da guraju pevaljki pod šatrom crvendaće u napupele grudi i da ispravljaju svoj ne tako beogradski akcenat.

Uzmimo za primer studente Stomatološkog i Arhitektonskog fakulteta. Godišnja školarina na Stomatološkom iznosi 220.000 dinara, a na Arhitektonskom 240.000 dinara. S obzirom na to da je prosečna dužina studiranja u Srbiji oko osam godina, logična je pretpostavka da će prosečan student bar dva puta platiti ovu školarinu tokom studija.
Emigracija?

Prosečne plate u Srbiji (din)
Elektroinženjer 57.300
Ekonomista 39.400
Programer 64.500
PR menadžer 52.300
Novinar 33.000
Farmaceut 58.800
Lekar i stomatolog 56.500
Pravnik 47.800
Advokat 72.600
Arhitekta 48.000
Izvor: Infostud Poslovi

Tako dolazimo do deprimirajućeg podatka da će 4.500 evra koje je diplomirani stomatolog dao za školarinu tokom studiranja, kroz svoju platu platu u struci moći da zaradi tek za šest do sedam godina. To sve ako bude imao sreću da se zaposli, jer prema evidenciji Biroa stomatolozi na zaposlenje čekaju oko četiri godine, naravno posle volonterskog staža po državnim zdravstvenim institucijama. Oni srećniji ipak za to vreme rade kod privatnika na procenat, zarađujući najviše 200 do 300 evra mesečno, dok recimo sekretarice u beogradskoj direkciji EPS-a imaju plate od 52.000 dinara.

Osim stomatologa, do posla teško dolaze i profesori opštenarodne odbrane i društvene samozaštite (čekaju 4,5 godina), dok lekari opšte medicine čekaju dva meseca kraće. Na evidenciji NSZ-a od visokoobrazovanih kadrova najviše je diplomiranih ekonomista (8.076) i diplomiranih pravnika (4.876).

Kako žive svi ti nezaposleni obrazovani ljudi? Ideja imamo mnogo, ali pomenućemo samo primer jednog uličnog svirača koji ima dve fakultetske diplome ali zarađuje na ulici, radeći i do 12 sati dnevno.


Sa druge strane, iako je teže završiti fakultet kao što je Stomatološki od npr. FON-a, to ne znači da i sa FON-om morate prvo za džabe da radite umesto onih koji su plaćeni za vaš rad (volontiranje), a posle toga da jurite tetke, strine i sve rođake iz Crne Gore koji po pravilu jedini imaju nekoga da vas “ubaci” u neku državnu firmu, da bi na kraju zarađivali 300 evra mesečno i živeli na veresiju. FON-ovci dobro prolaze na tržištu rada, ako je dobro to što za manje od godinu dana nalaze posao. Najbolje su možda prošli farmaceuti, kojima treba nešto više od pola godine da se zaposle. Dakle, postoje i tražena zanimanja. Zato se verovatno ubuduće fakulteti neće birati prema sklonostima i talentu, već prema mogućnosti zaposlenja i zarade, a to će nas sve gurnuti u sferu IT-a, računovodstva, marketinga, menadžmenta... U slučaju da budući studenti zaista poslušaju “glas razuma” živećemo krezavi u naklepanim kućama i čitati umrlice koje će biti jedina rubrika u novinama koje nema ko da piše. I naravno, radovaćemo se svakoj pobedi našeg tenisera, skakača motkom, atletičara ili skvošera, kad već ne možemo da se radujemo uspesima siromašnih intelektualaca.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel