Solidarna kafica
Preko ramena > Tehnologija > Automobili s dušom: Volkswagen "Buba" - Nostalgija proste mašine

Automobili s dušom: Volkswagen "Buba"

Nostalgija proste mašine

Autor Nemanja Radenković 2011/7/15

“Biće to simbol nacionalističke Nemačke! Ovaj automobil može imati samo jedno ime i njega ću mu odmah dati. Volkswagen!


Ovim rečima se Adolf Hilter obratio okupljenima na Berlinskom salonu automobila 1934. godine, najavivši proizvodnju novog jeftinog vozila prvobitnog naziva “KdF Wagen“ (“Kraft durch Freude”- Snaga kroz Radost). Svoju ideju je podelio sa dr. Ferdinadom Poršeom, koji je u to vreme radio na modelu malog automobila koristeći delove NSU-a.

Kao kancelar, Hitler je stvorio program za smanjenje nezaposlenosti koji je obuhvatao izgradnju infrastrukture, i 4000 km novih autoputeva. Praznim putevima trebali su ići automobili, koji su tada koštali i do 25 godišnjih prosečnih plata. Kako bi stimulisao razvoj industrije i obezbedio prevoz radničkoj klasi, zahtevao je vozilo koje će biti dostupno svima (po receptu Forda „T“).

Oduševljen Poršeovim radom, Hitler je zatražio da razvije automobil koji će biti u stanju da preveze dve odrasle osobe sa troje dece (Hitlerova teorija da roditelje i decu ne treba razdvajati), koji mora da ima brzinu od 100km/h, i čija cena ne sme da bude veća od 1000 tadašnjih rajhs maraka. Porše nije verovao da je moguće napraviti tako jeftin automobil, ali je prihvatio izazov. U to vreme na svakih pedeset Nemaca je postojao jedan auto, dok je u Americi taj odnos bio pet ljudi na jedan automobil.
Buba


Projekat je dobio ime „Tip 60“, imao je „bokser“ motor sa četiri cilindra, i bio je zasnovan na dizajnu NSU-a. Do kraja 1935. godine, prototipi su već bili na autoputevima. 1936. godine, drvena šasija zamenjena je metalnim podom, a ispod karoserije bio je „E” motor sa 984ccm i 22KS, koji će uz male izmene nastaviti da pokreće milione „buba” kasnije. Još trideset prototipa je proizvedeno od strane Daimler-Benz kompanije, koja nije želela da započne proizvodnju ovog modela, jer bi to narušilo imidž njihovih automobila visoke klase. Ovih trideset automobila je testirano u SS barakama u blizini Štutgarta, u smenama se smenjivalo dvesta vojnika sve dok i najmanje smetnje nisu otklonjene.

26. maja 1938. godine Hitler je postavio kamen temeljac nove fabrike i obližnjeg grada u kome će živeti radnici, pod nazivom “KdF Stadt“. Proizvodnja je trebala da počne u septembru naredne godine, međutim, počinje rat i hiljade porudžbina ostaju neispunjene. Fabrika tada okreće proizvodnju prema vojnoj industriji, i tako će biti sve do kraja rata.
Buba
1945. godine, Amerikanci predaju fabriku u ruke Engleza, koji su želeli da je premeste u Englesku. Srećom po VW, ni jedna engleska fabrika nije bila zainteresovana.

BubaZahvaljujući engleskom majoru Ivanu Hirstu (Ivan Hirst), svet će videti „bubu“, i to će biti jedan od najprodavanijih automobila na planeti. Major Hirst je deaktivirao neeksplodiranu bombu razorne snage, koja je pala u sred fabrike. Da je eksplodirala svet verovatno nikada ne bi video „bubu“.

Do marta 1946. godine, fabrika je proizvodila hiljadu vozila mesečno, za vreme ovog perioda automobilu je vraćen originalan naziv Volkswagen, a grad je promenio ime u Wolfsburg. Hirst je smatran budalom što se posvetio tako ružnom i bučnom autu. Niko nije znao da je upravo počela proizvodnja fenomena.

Do 1955. godine proizveden je milioniti primerak, što je jedanaest godina kasnije nego što je Hitler planirao. Međutim, bio je to neverovatan uspeh za fabriku koja je nikla iz pepela. Porše je pedesetih već nudio svoja vozila američkom tržištu, koje je pojavu „bube“ 1952. godine, dočekalo hladno, pa je samo 600 Amerikanaca kupilo VW. (Henri Ford ju je opisao kao kutiju). Već 1953. godine taj broj je iznosio trideset hiljada! Krajem šezdesetih Detroit, koji je auto nazvao malim i smešnim, i sam je počeo da proizvodi „male“ automobile, naravno definicija malog u Americi i Evropi je dosta drugačija. „Bubin“ put ka vrhu niko više nije mogao da zaustavi, ona će biti kult i način razmišljanja sve do prestanka proizvodnje 1978. godine.

Proizvodila se i sklapala na svim kontinentima van Evrope - u Meksiku, Brazilu, Tajlandu, Indoneziji, Australiji i Nigeriji. Značajnije promene na „bubi“ desile su se 1967. godine, spolja je naravno izgledala isto, ali je zato pod (šasija) modifikovan, motor je dobio nešto veću zapreminu i snaga je povećana na 50 i 54 ks. Te godine je američko (nikad dosta komfora) tržište, insistiralo da ovaj auto dobije i klima uređaj. Rečeno, učinjeno!

Modeli 1302 i 1303 (super buba!) pojavili su se početkom sedamdesetih i većina nas auto najbolje poznaje baš po tom obliku, sa kraja šezdesetih, odnosno taj poslednji redizajn. Veća zadnja svetlosna grupa, veće zadnje staklo, međuosovinsko rastojanje i veći prtljažnik bili su deo promena. 1973. godine, VW 1303 je krenuo u proizvodnju, imao je zakrivljeno prednje staklo povučeno napred, dalje od putnika, novu dužu i mišićaviju haubu, i novu instrumnet tablu. Modeli 1302S i 1303S imali su motore od 1600cmm, kao i disk kočnice napred. Modeli sa oznakom „LS“ bili su vrhunac ponude. U ponudi je naravno bio i redizajnirani kabriolet koji se od strane Karmann kompanije (pod okom VW) pravio uporedo sa „bubom“. „VW kabrio“ proizvodio se do januara 1980. godine. Danas su retki originalni primerci kabrioleta, a cene reprezentativnih preimeraka prelaze 30.000 eura.
Buba
Sjajan uspeh šezdesetih izostao je sedamdesetih. Pošto se previše oslonio na „Bubu“, VW se našao u krizi 1974. godine. Pokušali su da se izvuku sa modelima „Tip 3“ i „Tip 4“, ali bezuspešno, čak ni potpuno novi model - „Passat“ nije pomogao. Intervenisala je nemačka vlada, i iz olovke Đjuđara (Giugiaro) izašao automobil koji će ponoviti uspeh prethodnih modela - “golf“. Golf“ nije „ubio“ „bubu“, VW je nastavio da je proizvodi sve do 1978. godine, kada se proizvodnja nastavila samo u Brazilu i Meksiku. Poslednja stara „buba“ sišla je sa trake 2003. godine u Meksiku, ispaćena marijačima, posle 58 godina proizvodnje. Bila je to 21,529,464 „buba“ po redu.   
Buba
Jedinstvena i neponovljiva. Bubu su vozili i hipici i surferi, osvajala je srca, radila je to lako, i bez rezerve. Činila je klasu ljudi, koja je najbrojnija i najvrednija, srećnom. Vozila ih je na more, na igranke. Retko se kvarila, a kada bi se pokvarila svaka mama je znala da je popravi. Nije bila ni previše „žedna“. Volela je samo vazduh koji struji, oko malog bokser motora.



Buba

 

Pogledajte sajt Udruženja ljubitelja Buba - Buba Beograd

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel