Solidarna kafica
Preko ramena > Posao > Grupna kupovina: Sajtovi s popustom - Da se skupimo pa da kupimo

Grupna kupovina: Sajtovi s popustom

Da se skupimo pa da kupimo

Autor Marija Dukić 2011/7/14 : Tekstovi istog autora

Svetski trend naglog rasta modela grupne kupovine, koji podrazumeva „grupisanje“ kupaca na jednoj strani, ponuđače različitih usluga, salone lepote, restorane i turističke agencije, na drugoj, i posrednike koji zarađuju spajajući ovu ponudu i tražnju, sve je popularniji i u Srbiji. Kupci i „medijatori“ su uglavnom zadovoljni, a davaoci usluga između dve vatre: s radošću broje nove mušterije ali se pitaju i šta će oni misliti o kvalitetu njihovih usluga, ako ne mogu da privuku mušterije bez drastičnih popusta?

Kolektivna (grupna) kupovina podrazumeva postojanje sajtova preko kojih mnoštvo ljudi može da rezerviše određene proizvode i usluge po sniženim cenama, ako sa njihovim ponuđačima sajt ima dogovor. Kada dovoljan broj ljudi rezerviše proizvod ili uslugu, oni uplaćuju dogovorenu sumu i svako ima određen vremenski rok da podigne svoj proizvod ili iskoristi uslugu. U Srbiji je sve više takvih sajtova, dok u razvijenim društvima „pametni potrošači“ već godinama ovako kupuju (preko Groupon u SAD, CityDeal i DailyDeal u Nemačkoj i slično). Jedan od domaćih sajtova, Grupovina, vodi se motom da je „puna cena samo početni broj, a cena sa popustom je aktuelna vrednost”, i tako možda objašnjava suštinu kolektivne kupovine. Ovoj definiciji međutim fali reciprocitet – i ponuđačima usluga i proizvoda odgovara reklama koju dobijaju na ovaj način, i veći broj klijenata povratnika, ako ih bude.

Danijela Tomazović, direktor prodaje u Grupovini kaže da je za uspeh ovakvog načina kupovine najvažnije obezbediti mogućnost brze uplate. „Dešava se da je za neke ponude broj kupona ograničen, tako da je brza reakcija od esencijalne važnosti. Mi smo uložili veliki trud da omogućimo niz različitih vrsta plaćanja poput uplatnica u pošti ili banci, preko interneta putem online naloga, kreditnim karticama i qVoucher-om, i konačno putem Grupovina Kredita (vrsta prepaid kredita koji se uplaćuje u pošti ili banci)” kaže Tomazović. Na ovaj način, osim što je građanima omogućena jeftinija kupovina, Danijela tvrdi da je i ponuđačima usluga i proizvoda pružena mogućnost reklamiranja pri kome se „bukvalno svaki uloženi dinar proporcionalno vraća kroz povećanje prometa. Mi naš sajt vidimo kao online shopping, media portal, social portal i outlet za regularne lance”. U Grupovini kažu da se zbog obostrane koristi korisnika i ponuđača usluga dogovori između sajta i firmi lako sklapaju, zbog čega sajt vrlo dobro posluje:

„Posete brojimo u desetinama hiljada, i taj broj raste na dnevnom nivou. Ne dešava nam se da nešto ne rasprodamo. Svaku ponudu precizno procenjuje i personalizije naš tim prodaje u procesu sklapanja, tako da bude odlična i za ponuđače i za kupca. Takođe imamo tehnički tim koji vodi precizne analize o svakoj transakciji i profilu kupaca. Veliki tim definiše tu mašinu iza kulisa iako se na površini vide samo nove lepe slike i nove niske cene“. Danijela Tomazović smatra da je ovo posao budućnosti i dodaje: „Zbog dosadašnjeg uspeha imamo veoma ambiciozne planove za ekspanziju, spremamo mnogo novih sadržaja i verujemo da će to Grupovinu uzdići van standardne prodaje kupona koju sada vidimo na tržištu”.

Nemanja Kisić, general manager sajta Grupko, takođe je zadovoljan razvojem tržišta u ovoj oblasti, jer im svakodnevno raste broj korisnika a svaka ponuda bude rasprodata. On nam kaže da kolektivna kupovina za sada postoji u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i slabije u Subotici. Grupkov tim ponude pravi na osnovu analize korisnika, od kojih su 70 odsto žene starosti od 18 do 35 godina, i stoga se najbolje prodaju kozmetički proizvodi i usluge. Tražene su međutim i gastronomske usluge (popusti u poslastičarnicima i restoranima), kao i putovanja. „Grupko” takođe nudi mogućnost kupovine poklona.

I rukovodstvo ovog sajta slaže se sa prethodnim kada je u pitanju budućnost grupne kupovine, i s obzirom na konstantan rast popularnosti sajtova ove namene, planira humanitarne akcije u kojima će deo profita poklanjati.

Dokaz o rastu ove niše je i sve više novih igrača na tržištu. Dok ovo pišemo u pripremi je još jedan sajt za kolektivnu kupovinu, HitCena koji će nuditi popuste od 50 do 95 osto. Dušana Bjelajac iz „HitCene” kaže da su na ideju o osnivanju sajta došli pošto je sama dugo vremena kupovala na sličnim sajtovima (Grupovina, KupiMe, Popusti) uštedevši time mnogo para. Ona međutim kaže da ovakvi sajtovi, uprkos popularnosti, nisu tako profitabilni kao što na prvi pogled izgleda:

„Velika su ulaganja u marketing (reklamira se sajt ali i svaka pojedinačna ponuda) a broj sajtova konstantno raste, te je veća i konkurencija. Neki su, međutim, u međuvremenu i ugašeni, tako da ih trenutno ima desetak. Najjači su Kupime, Kolektiva i Popusti (ali oni, koliko ja znam, imaju strane ulagače). Od naših je najjača Grupovina”.
Grupna kupovina
Dušana Bjelajac ipak ulazi u ovaj posao sa verom u uspeh, nadajući se da će firmama približiti ovaj način poslovanja: „Mnogi preduzetnici još uvek nisu upoznati sa konceptom grupne kupovine i uglavnom misle kako se to njima ne isplati jer je cena znatno niža. Tek kad im se objasni o čemu se radi onda se (uglavnom) oduševe što ništa ne plaćaju. Istina, ovo se isplati samo onima koji pružaju usluge. Npr, salonima lepote koji nisu prezadovoljni svojim radom (danas se svi žale kako nema dovoljno klijenata) se isplati da daju i ogroman popust samo da im saloni ne propadnu zvrjeći prazni. Druga je priča sa proizvođačima, a posebno preprodavcima. Oni imaju velike troškove i mahom ne mogu da odobre tolike popuste. Prodavnica računara, na primer, nikada neće imati interes u ovakvim akcijama”.

Za firme je kolektivna kupovina i ulaganje u marketing. „Čak i da odu u 'minus', što sa uslugama nikada nije slučaj, dobili su veliku promociju. Svaka ponuda se reklamira na Fejsbuku, Tviteru, obaveštavaju se hiljade i hiljade registovanih korisnika, a za vreme trajanja ponude preduzetnici dobijaju marketinšku kampanju, popunjenost kapaciteta i mnoštvo novih klijenata koje oni treba da šarmiraju da bi ostali stalni klijenti. Pare dobijaju čim se završi akcija a klijente uslužuju kasnije”, kaže Dušana i najavljuje da će „HitCena” imati ponude uglavnom za žensku populaciju, koja je i najčešći posetilac sajtova ovog tipa.

Najteže je u ovom poslu odgonetnuti šta se dešava na strani firmi koje nude popuste. Ako uopšte žele da razgovaraju to je ipak samo pod uslovom čuvanja anonimnosti. Čini se da su zaista saloni za lepotu najzadovoljniji povećanjem broja mušterija. Pa ipak, činjenicu da u takvim ponudama daju velike popuste ocenjuju kao mač sa dve oštrice. Vlasnica jednog salona u centru Beograda priznaje da im se povećao broj mušterija posle grupnog popusta i smatra da je razlog tome njihov kvalitet rada, ali dodaje: „Mi smo cene svojih usluga snizili manje od ostalih, nekih 25 odsto, zato što nas brine reakcija mušterija koje će se logično zapitati koliko kvalitetno obavljamo posao ako moramo da spuštamo cene. Iako su teška vremena, moramo se zapitati i koliko je profesionalno sa naše strane to što se nadmećemo za mušterije što nižim cenama, preko ovakvih sajtova. Pa ipak, dokle god ne postoje ozbiljnija udruženja iz naše grane i konsenzus o nekim normama, moramo da koristimo sve što je na raspolaganju kako bi privukli mušterije“, kaže ona.

Vlasnica jednog drugog salona smatra da najveću korist od ovakvih sajtova imaju krajnji korisnici u ovom slučaju kozmetičkih usluga, a ne oglašivači: „Poseta nam je u jednom trenutku skočila, ali sada opada, jer mi se čini da publika koja dolazi preko grupne kupovine ne traži kvalitet koliko nisku cenu, i zato nastavlja da traži usluge na popustima. S druge strane, ne znam više ni koliko se nama isplati da prodajemo svoje usluge u bescenje, osim što ljudi ipak čuju za nas i možda im se negde u svesti ureže ime salona“, zaključuje ova sagovornica BiF.

 

Grupno je krupno

Groupon je američki sajt za kolektivnu kupovinu koji sada zapošljava više od 7 000 ljudi. Nastao je krajem 2008. godine, i od tada rast prihoda ovog sajta je gotovo neverovatan – 2009. godine zarada je bila 30,47 miliona dolara, 2010. više od 713 miliona, a u prvom polugođu ove godine prihodi su dostigli cifru od 664,7 miliona dolara. Rukovodstvo kompanije se međutim nada još boljem poslovanju, sudeći po tome kako su lako odbili ponudu „Google“-a da ih kupi za 5,3 milijarde dolara.

Vodič za bezbednu kupovinu preko interneta

Uprava za Digitalnu agendu je izdala vodič za bezbednu kupoivnu preko interneta koji je besplatan za preuzimanje.

 

Tekst je iz letnjeg dvobroja časopisa Biznis i finansije

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
Italijanska kujna La Grande Cucina Italiana 1
Milutin Mitrović
2014/4/23
Cenzura Zašto je Saša Radulović dao ostavku
Preko ramena
2014/1/28
Picture 127.jpg Održan 40. jubilarni maskenbal u KST-u
Preko ramena
2013/12/30
Tajlandsko pismo Tajland: Zemlja slobodnih, ali dalekih, ljudi
Uroš Nedeljković
2013/12/16
Majmuni na Tajlandu Tajland: Gde je, šta je i šta se tamo, pobogu, događa?
Uroš Nedeljković
2013/12/10
Marketing
Dunav osiguranje

Marketing

Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje



Forma keramika

Putospektiva
Hosting ustupio