Solidarna kafica
Preko ramena > Sport > Ekonomija sporta: Koliko košta teniser? - Talenat se rađa u tajnosti, a karijera u javnosti

Ekonomija sporta: Koliko košta teniser?

Talenat se rađa u tajnosti, a karijera u javnosti

Autor Goran Anđelić 2011/7/12

Dok ponovo vrte snimke s Vimbldona, i u svom detetu pomalo naziru novog Novaka Đokovića, roditelji talentovanih dečaka i devojčica treba da znaju da uz dar, naporno vežbanje, putovanja i sreću, do uspeha vodi brdo izdataka. Ulaganja u mladog tenisera od 11 do 12 godina su oko 1000 evra nedeljno, a u juniorskom uzrastu i do 100.000 evra na godišnjem nivou. Igrač obično zaradi prvi milion iz fonda za nagrade tek kada uđe među 50 najboljih na svetskoj listi.

Talenat se rađa u tajnosti, a karijera u javnosti. A da bi se do nje stiglo, talenat mora da se čvrsto uhvati ruku pod ruku s novcem.

Paradoksalno zvuči, ali kod nas ispada da nevolje kreću onda kada se otkrije dar za tenis. Naša deca, podstaknuta uzorima jače nego ikad, hrle mu u zagrljaj sa šest-sedam godina. U početku se njihovo poistovećivanje s Novakom Đokovićem, Jelenom Janković ili Anom Ivanović shvata kao radost igre. Teniske škole, koje su u prvo vreme i besplatne, otvaraju im svoja vrata. Zatim se izvrši kakav-takav odabir za rad s grupom od pet-šest mališana, tri puta nedeljno. Školarina je 300-400 evra po tromesečju. Kućni budžet dobija novu stavku, a sa njim stiže i pitanje: koliko košta teniser?

Zaprepašćujuće zvuči da talenat mora godišnje da se podupire sa (najmanje) oko 60.000 evra da bi nastavio da živi svoj san. Dok je dete u grupi, izdaci su još i podnošljivi. Roditelji staju na muke kad s 10 godina počnu takmičenja, prva putovanja po zemlji, briga za hotelski smeštaj... Tada tenis zaista postaje porodični rizik, put u nepoznato s nepredvidljivim krajem.

Da bi se talenat razvijao, detetu treba obezbediti trenera i iznajmiti teren. Već s 11-12 godina, ako je potencijal očigledan, rad s njim mora da bude ozbiljan. Dobar trener može da se nađe za 20 evra po satu, a teren da se iznajmi za 10. Pošto se trenira dva puta dnevno po dva sata, ti troškovi su, dakle, 120 evra na dan. Treninzi s talentovanom decom se sprovode šest puta nedeljno. U sve veću tenisku potrošačku korpu treba uračunati i cene kondicionog treninga (10 evra, jednom dnevno), španovanja reketa, žica koje pod žestinom udaraca pucaju sve češće, masaža... Saberi-oduzmi, roditelji nedeljno moraju da izdvoje oko 1.000 evra.
Novak Đoković
Već u tim mladim godinama profesionalizam pušta svoje pipke u dečje živote. Posvećeni talenat traži nove izazove. Kreće se i na turnire u inostranstvu. Na takmičenja, koja su najvećim delom preko granice, ide se otprilike svake druge nedelje (20-25 turnira). Troškovi se razlikuju od zemlje do zemlje, ali, obrni-okreni, roditeljima ne gine da za to daju 1.000-1.500 evra po takmičenju. Dete, razume se, još ne može da putuje samo, a ako je s njim trener, troškovi su veći. Treba platiti put za dve osobe, smeštaj u pristojnom hotelu, hranu prilagođenu sportskom režimu, neizbežnu kotizaciju za turnire koja je kod nas 25 evra, a u inostranstvu dvostruko više...

Do 14-15 godina dete može da trenira u zemlji, a zatim se, zbog potrebe za kvalitetnijim radom, otiskuje na neku od inostranih teniskih akademija. Svi su otišli napolje, mora i ono. Taj korak je neophodan i zbog sparingovanja s drugom decom ili sa starijim članovima teniske škole. Uzgred da kažemo da sat treninga s čuvenim Nikom Bolitjerijem u njegovoj akademiji na Floridi košta 700 dolara. Školarina u pristojnoj akademiji u Evropi je 1.100-1.700 evra nedeljno – bez obroka. Ako je dete isključivo vezano za nju, provede u njoj pola sezone, a pola je na turnirima.  

U pomenute troškove nisu uračunati izdaci za rekete, obuću, odeću, dodatke u ishrani, preparate za brz oporavak organizma, lekarske preglede, fizioterapeute, telefonske pozive, transport od aerodroma i natrag...

Ozbiljna ulaganja, dakle, počinju s 13-14 godina. Gruba računica govori da troškovi na godišnjem nivou mogu da idu i do 100.000 evra i tako sve dok traje juniorski teniski staž, dok se ne krene s učestvovanjem na ATP turnirima. Čak ni tada nije zagarantovan lagodniji život tenisera. Igrač obično zaradi prvi milion iz fonda za nagrade tek kada uđe među 50 najboljih na svetskoj listi. Teniseri koji su plasirani od 50. do 150. mesta ne moraju da brinu hoće li da sastave kraj s krajem, ali slabije plasirani od njih su na pozitivnoj nuli.
Ana Ivanović
Neki talenti ostanu zauvek neostvareni, a nekima se osmehne sreća. Možda je baš ova tema prilika da se podsetimo zanimljive priče o poslovnom paktu švajcarskog biznismena Dana Holcmana (40) s Anom Ivanović. Suvlasnik fabrike za proizvodnju vitamina iz Bazela obelodanio je njegove detalje u intervjuu za britanski „Dejli mejl“ u vreme Vimbldona 2007.

– Uzimao sam časove tenisa kod srpskog trenera u jednom privatnom klubu u Bazelu. Jednom mi je ispričao da u njegovom Beogradu živi devojčica s neverovatnim talentom za tenis, ali nema dovoljno finansijskih sredstava da ga iskaže. Bila je to Ana Ivanović. Imala je 14 godina i zauzimala je 22. mesto na svetskoj listi za juniore. Dogovorio sam se da se sretnem s njenom porodicom. Nije bilo lako organizovati susret, jer su u Srbiji 2002. imali mnogo problema s dobijanjem viza za put u inostranstvo. Kroz nekoliko nedelja, međutim, Ana je došla s majkom Draganom u Švajcarsku. Pitao sam je šta želi od života, a ona je me je pogledala pravo u oči i kao iz topa odgovorila da želi da bude prva na svetu. Bio sam fasciniran. Rešio sam da joj pomognem. Uložio sam u nju 370.000 evra. To nije bila donacija, već beskamatna pozajmica. Snabdeo sam je laptopom, mobilnim telefonom i džeparcem. Hteo sam da se tako oseća kao profesionalac. Na prvom turniru na kojem sam je pratio, u Rimu, izgubila je u prvom kolu i čim je napustila teren, počela je da plače. Četiri sata nije izlazila iz svlačionice. Plašila se da zbog tog neuspeha ne raskinem saradnju s njom. Ana će uvek znati da je prvih 370.000 evra zaradila od mene. Vratila mi je svaki peni. Mislim da nisam napravio bolji poslovni potez od tog – bila je Holcmanova ispovest.

 

Ime

Ukupna zarada (dolari)

Prva zarada

Turnir (F-Fjučers, Č – Čelendžer

Godina

Novak Đoković

27.871.630

118

Minhen (F)

2003.

Viktor Troicki

2.938.221

200

Srbija (F)

2003.

Janko Tipsarević

3.222.828

200

Jugoslavija (F)

2001.

Nenad Zimonjić

5.479.674

780

Budva (Č)

1996.

Jelena Janković

12.098.542

50

SAD (F)

2000.

Ana Ivanović

8.233.796

490

Bukurešt (F)

2003.  

Bojana Jovanovski

402.970

196

Prokuplje (F)

2006.


Za tenisere koji su danas ponos naše zemlje s razlogom možemo da kažemo da su samonikli. Njihovi roditelji su obijali pragove, kumili i molili da im se pomogne i, srećom, uspeli su nekako da dobiju vetar u jedra. Našim današnjim najvećim talentima i njihovim roditeljima je tek donekle lakše. Nađe se tu i tamo po neki sponzor koji hoće da pokrije osnovne troškove, što je veliko olakšanje. Teniski savez se trudi u tom pogledu koliko može, namenjujući novac najtalentovanijim teniserima s obzirom na to kako su kategorisani po njegovim uzusima. U našoj zemlji se organizuje nekoliko fjučersa, turnira niže kategorije na kojima se teniski prohoda i osvoje prvi bodovi i prve novčane nagrade, a za koje savez našoj najtalentovanijoj deci dodeli takozvane posebne pozivnice da ne moraju da učestvuju u kvalifikacijama.

I dalje se, ipak, čeka na Nacionalni teniski centar. Zamislite da ga već imamo pa da roditelji talentovane dece koja se ugledaju na Đokovića mogu da uštede bar onih 120 evra dnevno koje sada daju za trenera i teren...

 

Tekst je iz letnjeg dvobroja časopisa Biznis i finansije

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel