Solidarna kafica
Preko ramena > Kulturni dodatak > Filmski festival u Sopotu: Dijalog sa crtanim junacima - Deca su najbolja publika

Filmski festival u Sopotu: Dijalog sa crtanim junacima

Deca su najbolja publika

Autor Marija Dukić 2011/7/4 : Tekstovi istog autora

Filmski festival u Sopotu još uvek traje, ali bez reportera magazina Preko ramena. Mi smo se sa njega vratili nedavno, više pod utiscima celokupne atmosfere nego filmova, a najviše oduševljeni crtaćima koji nisu u takmičarskoj kategoriji.

Da podsetimo, Sopot je beogradska opština, doduše malo izolovana od ostalih zbog nekih četrdesetak kilometara koje do njega treba preći. Festival, 40. jubilarni, počeo je u petak 1. jula 2011. Taj festival je nekada davno bio veoma uticajan i prikazivao međunarodne filmove, nekada i premijerno, čije smo plakate mogli videti na izložbi ovogodišnjeg SOFEST-a, no vremena su se promenila te je sada stecište sve slabijih domaćih kinematografa.

Tog petka kupili smo karte za Lastin večernji autobus u 12 ujutru, međutim već tada je bila tolika gužva da smo dobili odvojena sedišta. Autorka ovog teksta je bila malo zbunjena na stanici zbog modernizacije ulaznih peronskih vrata i karata te se jedva ukrcala uz nervozu tehnološki naprednijeg staničnog kadra.

Posle 45 minuta bili smo u Sopotu, utopivši se u miris pljeskavica sa štandova duž glavne ulice koja vodi do bioskopa. Tom ulicom glumci pristižu na otvaranje festa, između baklji koje obasjavaju noć, praćeni zvucima reprezentativnog orkestra garde Vojske Srbije. Zbog loše vremenske orijenatcije i malo vina propustili smo svečano otvaranje ali ne i vatromet koji je ove godine, po subjektivnoj proceni, nešto kraće trajao nego obično. Za prvi film “Kako su me ukrali Nemci” nije bilo karata, pa smo otišli na ponoćnu projekciju Tilva Roša. Možda zbog umora ili vina nismo imali koncentraciju, te film nije ostavio poseban utisak. Otišli smo sa velikim očekivanjima jer su Tilvu Roš kritičari bezgranično hvalili, ali ja lično nisam uopšte razumela dijaloge, možda zbog izraženog borskog akcenta. Čini mi se da je i ostatak publike imao sličan problem, jer sam sa okolnih sedišta često čula “Šta je sada rekao”, “Šta bre ovi pričaju” i slične komentare, a i primetila ubrzano pražnjenje sale.
SOFEST
Uprkos dobroj organizaciji, besplatnim kartama i modernizovanoj bioskopskoj sali, godinama već mnogo više ljudi viđamo na ulicama Sopota nego u bioskopu tokom festa. Sadržaji koji njih privlače su šatori sa pljeskavicama, ringišlipi i oni sudarački automobilići, i bleja na ulicama i po baštama kafića iz kojih se ori raznorazna muzika. Ove godine provod je bio skraćen zbog neverovatne hladnoće za ovo doba godine, posebno Beograđanima koji nisu računali na to da će u podnožju Kosmaja biti još hladnije. Malo manje svečano bilo je možda i zbog smrti naše poznate glumice Olivere Marković koju je verovatno većina stalnih posetilaca SOFEST-a nekada na ovoj svečanosti imala priliku da upozna. Jer, na festu su glumci pomešani sa “običnim svetom” i između dve projekcije svi zajedno pijuckaju svoja pića na tremu ispred bioskopa. U petak su se međutim uglavnom grejali u foajeu, a slavlje verovatno nastavili u poznatoj kafani na Kosmaju, koja je svake godine glavno odredište glumaca i režisera posle projekcija.

Sutradan ujutru sinulo je sunce a mi smo se odlučili na matine projekciju crtanog filma Rio. Ulaz je bio besplatan, osim što smo morali istrpeti poglede onih koji su gledali nas matore u moru dece koja ulaze u bioskop. Rio je, kako se ispostavilo, simpatičan crtać sa dobrim forama koje su možda i smešnije odraslima. Publika, proseka godina od verovatno 10, bila je takođe na nivou, neočekivano mirna za svoje godine. Jedina buka čula se kada je lik crtanog filma sa velikog ekrana rekao “Ima li nekih pitanja?” na šta je nekoliko majušnih glava iz publike povikalo “Imam ja”.

Nasmejani, posle projekcije prošetali smo Sopotom i konstatovali kako nam se dim od pljeskavica uvukao u kosu. Međutim ispostavilo se da je to bio dim iz mesare pored koje smo upravo prošli a u kojoj je plinska boca napravila požar. Vatrogasci su reagovli brzo (u Sopotu su policajci i vatrogasci blizu svemu) i čuli smo da nije bilo povređenih.

Ono što vašeg reportera oduševilo nisu toliko filmovi koliko mogućnost da se na ovakvim manifestacijama upoznate sa filmskim stvaraocima ali i procesom stvaranja. Žao mi je što sam prerasla ovu šansu, ali na ovom SOFEST-u postojala je besplatna radionica režije za srednjoškolce koji su na završetku iste mogli izaći sa svojim kratkim filmom. Takođe, glumce određenih filmova u svako doba dana mogli ste sresti na ulicama Sopota i pitati za autogram ili šta god vas drugo intetresuje.
SOFEST
Još smo hteli čuti tribinu o četiri decenije festivala, ali morali smo se vratiti u Beograd. Pogledali smo popodne još film “Ma nije on takav” koji je simpatična srpska verzija krimi filmova iz 70-ih sa Majkl Kejnom, i naravno fanki muzikom. Gordan Kičić tu glumi inspektora koji pokušava da uhvati zavodnika koji vara usamljene žene i uzima im ušteđene evre. Zamerke ženskog dela publike se uglavnom tiču činjenice da Dragan Bjelogrlić glumi zavodnika a Kičić policajca, mada bi nekako logičnije bilo da je obrnuto. No dobro, iako nije kultno ostvaranje, ovde smo bar razumeli dijaloge.

Na kraju našeg boravka tamo, ipak smo morali zaključiti da koliko su dobri filmovi toliko će biti dobar i festival. Do sada odgledani filmovi nisu nam baš ulili poverenje da će ovaj jubilarni fest biti pamtljiv, ali možda Šišanje ili neki još veći naslov poprave stvari. Pa ipak, ne kajemo se što smo bili, jer disanje svežeg kosmajskog vazduha, vesela publika i šarm malog mesta izvukli su nas na jedan vikend iz sivila letnjeg Beograda.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel