Solidarna kafica
Preko ramena > Posao > Da li se isplati “happy hour”? - Srećni sat koji kratko traje

Da li se isplati “happy hour”?

Srećni sat koji kratko traje

Autor Marija Dukić 2011/6/20 : Tekstovi istog autora

“Happy hour“, odnosno specijalno sniženje cena u ugostiteljskim objektima u određenim satima, je izraz nastao za vreme prohibicije u SAD, kada su uprkos zabrani restorani služili alkoholne koktele, odnosno aperitive pre jela u tom “satu sreće”. “Sat sreće” obično ne traje samo šezdeset minuta, ali naziv “happy hour” se odomaćio širom sveta, iako su ugostiteljske ponude od zemlje do zemlje različite.

Naime, u nekim evropskim zemljama (npr. Holandiji) cena alkoholnih pića je regulisana na državnom nivou i velika sniženja su zabranjena. U Italiji postoji običaj u kafićima i restoranima da se cene pića ne snižavaju ali da tokom „happy hour”-a osim pića dobijete za istu sumu i nešto za “na čačkalicu”. U Srbiji „happy hour” najčešće podrazumeva jeftinija alkoholna pića u večernjim satima ili jeftiniju kafu u jutarnjim. Postoje i varijacije ovakvih ponuda, poput “happy day” kada se određeno piće ili jelo prodaje u toku jednog dana po znatno nižim cenama, što je obično slučaj sa porodičnim porcijama jela nedeljom ili određenim pićima vikendom kada ljudi najviše izlaze.

Ove ponude se prave kako bi se privukle mušterije “u zlo doba dana”, odnosno onda kada je poseta najslabija, ili da bi se obeležili određeni događaji. Tako su npr. ove godine povodom Međunarodnog dana optimizma u Novom Sadu svi kafići članova Udruženja ugostitelja organizovali „happy hour” u okviru kojeg su morale biti snižene cene, a konobari veseli.

Mišljenja o efikasnosti ovih specijalnih ponuda su među domaćim ugostiteljima podeljena. Željko Jeličić, menadžer kafe bara „Betty Boop” organizovao je prvobitno „happy hour” u jutarnjim časovima sa popustima na kafu, ali odziv nije bio očekivan “jer su dolazili ljudi koji bi i inače svraćali”. Sada „Betty Boop” daje popuste na alkoholna pića u okviru određenih večeri, kao što je “Cocktail night” kada su jeftiniji kokteli, ili “Tequila night” kada je tekila oko 25 odsto jefitnija. Jeličić tvrdi da ni sa toliko nižim cenama tekilu neće piti oni koji je inače ne piju, već da će ljubitelji ovog pića uzimati više tura nego obično, i dodaje da se „happy hour nije pokazao dovoljnim da sam privuče posetioce, već to uspeva u kombinaciji sa dobrom muzikom, deljenjem sitnijih nagrada i slično”. „Happy hour” je pored toga i dobar vid marketinga, te „Betty Boop” na svojoj Fejsbuk stranici privlači posetioce tako što najavljuje besplatne koktele za prvih pet koji “lajkuju” ovu objavu. Određenim danima ovaj kafić organizuje netipičan „happy hour”, pa tako za Dan zaljubljenih časti parove koktelima, što svakako povećava posetu.

Neki, međutim, ovakve specijalne ponude vide kao najsigurniji način za povećanje posete. Miroslav Hristodulo, urednik programa u pabu Brod, kaže da jeftiniju kafu od 11 do 14 časova piju najviše učenici obližnjih srednjih škola i zaposleni u radnjama u blizini „a ostale posebne ponude uveli smo da bi privukli goste u doba dana kada inače nemaju naviku da dolaze. Konkretno, muzički program počinje u 20h, a kako je publika navikla da dolazi dva sata kasnije, pivo u pola cene od 20 do 21h je učinilo pab punim“. Izbor je pao na pivo zato što ono inače čini oko 50% bruto prometa.
Happy Hour
Miroslav Hristodulo smatra da je uvođenje „happy hour“ ponuda potez koji garantuje uspeh, jer „psihologija čini da ljudi hrle da kupe ono što je na popustu i, iako imaju ideju o vremenu koje će provesti u izlasku, tokom ’happy hour’-a ostaju duže i potroše više para na piće nego što bi to u slučaju  uobičajenih cena“. Vlasnicima klubova koji su skeptični prema ovakvim akcijama poručuje: „happy hour je vid kratkoročnog ulaganja koji ima strahovito veliki povraćaj u kratkom vremenskom periodu. To je kao da imate banku u koju u 8 sati uveče uložite 100 dinara, a u 2 ujutru banka vam isplati 300“.

Od Dragana Nikolića, menadžera „Povetarca“, saznajemo da je ovaj klub takođe uveo posebne ponude sa namerom privlačenja gostiju da ranije dođu. “S obzirom na činjenicu da nisu sva pića na popustu, tokom 'happy hour'-a najviše se prodaju pića čija cena jeste snižena, a to su uglavnom ona najpopularnija”. Tokom specijalnih ponuda, na Povetarcu se “promet neznatno povećava”, te Nikolić zaključuje da „happy hour” i nema nekih posebnih rezultata.

Psihologija potrošača ipak govori da ljudi više vole da veruju u to da su “prevarili” ponuđača usluga i da su uštedeli malo novca. Poslednji podaci agencije GFK pokazuju da je tokom krize porasla kupovina proizvoda koji su na “akcijama”: logično, jer se tako može uštedeti do 15 odsto novca. Takođe, na potrošače deluju i sitne varke, poput ostajanja u nižem cenovnom rangu, pa ćemo tako radije kupiti ono što košta 99 dinara umesto 100. Ovo važi za sve vrste potrošača, pa i posetioce ugostiteljskih objekata.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel