Solidarna kafica
Preko ramena > Sport > Diskriminacija na stadionima - Gej fudbaleri su tu, ali mi to ne vidimo

Diskriminacija na stadionima

Gej fudbaleri su tu, ali mi to ne vidimo

Autor Vladimir Simović 2011/6/14 : Tekstovi istog autora

Homoseksualnost u sportu, a čini se ponajviše u svetu fudbala, još uvek je tabu tema. Retko se koji sportista ili sportistkinja odvaže da “izađu iz ormana”. Ovakva situacija i ne čudi mnogo jer je rizik, pogotovo u muškom fudbalu, ogroman! Ne znate kako će se taj potez odraziti na vašu karijeru, kako će odreagovati navijači, kako saigrači i uprava, a kako protivnici na terenu.

 

Pritisak

Marčelo Lipi, nekadašnji selektor italijanske fudbalske reprezentacije, je tako na primer izjavio da nikada u nacionalni tim ne bi pozvao fudbalera koji je javno deklarisani gej. Naravno, kao i obično, argument nije lična homofobija, u ovom slučaju gospodina Lipija, već racionalizacija po kojoj bi fudbaler drugačije seksualne orijentacije do heteroseksualne izazvao sukobe u Italiji “koja je luda za fudbalom”.

Slične stavove deli i italijanski fudbaler Nikola Legrotalje. On je naime u svojoj, nedavno izdatoj autobiografiji bavi i pitanjem homoseksualnosti koju, pozivajući se na Bibliju, naziva grehom, a pripadnicima LGBT populacije savetuje da se malo bolje informišu i pročitaju Sveto pismo.

Situacija je slična i u drugim delovima planete. U Čileu je Rene Orozko, direktor možda i najpopularnijeg tamošnjeg fudbalskog kluba Universidad de Chile, izjavio da nikada ne bi u klub doveo fudbalera homoseksualca. “Našem klubu su potrebni pravi muškarci – dlakavi, smrdljivi i grubi” tvrdi Orozko.

Kapiten nemačke fudbalske reprezentacije Filip Lam nije tako oštrog stava, ali tvrdi da fudbaleri koji nisu heteroseksualci svoju seksualnost ni ne treba da otvoreno iskazuju. Iako za sebe tvrdi da nije homofobičan, mišljenja je da bi javno deklarisani gej fudbaleri naišli na niz negativnih i uvredljivih komentara sa tribina.

Istraživanja su pokazala da svaki četvrti navijač smatra da je fudbal anti-gej sport. Sa druge strane 64% britanskih navijača smatra da bi radikalizacija borbe protiv homofobije na stadionima bila pozitivna mera, a svega 2% o ovome ima negativno mišljenje. Ipak, homofobični povici sa tribina ne izostaju, a  često su usmereni i prema “strejt” fudbalerima. Tako se na primer 2008. godine na udaru navijača Totenhema našao Sol Kempbel, a nekadašnji reprezentativac Švedske Fredi Ljumberg je u medijima pravdao svoju ljubav prema mjuziklima i modi.

Hertha junxxNetrpeljivost koja prožima fubalske stadione, kako tribine tako i svlačionice, onemogućava veliki broj talentovanih igrača da pokažu koliko zaista vrede. Jedan od njih je i nekadašnji omladinski reprezentativac DDR-a Markus Urban. 1993. godine ovaj talentovani fudbaler je iznenada prekinuo svoju karijeru jer nije mogao da izdrži pritisak koji sa sobom nosi prikrivanje homoseksualnosti. “50% energije ulagao sam u trening, a 50% da ne budem otkriven: da kontrolišem gestikulaciju, mimiku, da vodim računa o tome šta ću u određenoj situaciji da kažem, da se na silu smejem vicevima, koji mi uopšte nisu bili smešni… da ne bih bio otkriven” kaže Markus u izjavi za Deutsche Welle.

 

Prvi korak

Prvi profesionalni fudbaler koji je otvoreno izjavio da je homoseksualac bio je ujedno i prvi crni fudbaler za čiji je transfer plaćeno milion funti. Njegovo ime je Džastin Fašanu i svoju karijeru započeo je krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka u Norvič Sitiju. Nakon tri odlične sezone u ovom klubu, početkom osamdesetih prelazi u redove Notingem Foresta, a zatim upisuje i jedanaest nastupa za mladu selekciju Engleske. Ovaj period je verovatno i vrhunac njegove karijere koju je okončao 1997. godine.

 

Džastin se nalazio pod dvostrukim pritiskom. I danas svakodnevno čitamo o rasističkim ispadima navijača širom Evrope, a krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka ovakvih incidenata je bilo mnogo više. Biti tamnoputi igrač nosilo je sa sobom ogroman teret, a Fašanu je pri tom bio i homoseksualac. Za razliku od Markusa Urbana koji je prekinuo svoju karijeru jer nije mogao da se nosi sa pritiskom, on je odlučio da nastavi da se bavi fudbalom, a svoju seksualnu orijentaciju obelodanio je tek 1990. godine u intervjuu koji je dao za britanski časopis The Sun.

Justin FashanuPrekretnica je bio slučaj njegovog prijatelja koji je izvršio samoubistvo nakon što su ga roditelji izbacili na ulicu kada su saznali da je homoseksualac. Džastin je pokušao da izlaskom u javnost doprinese poboljšanju položaja LGBT osoba u društvu, a naišao je na osude i nerazumevanje. Život je završio tragično. U aprilu 1998. uhapšen je pod sumnjom da je seksualno zlostavljao sedamnaestogodišnjeg mladića. Mesec dana kasnije izvršio je samoubistvo, a u oproštajnoj poruci je napisao da shvata da je već unapred osuđen. Ispostavilo se da optužnica usled nedostatka dokaza nikada nije ni podignuta.

 

Na narednog se čekalo...

List The Pink Paper 1997. godine pozicionirao ga je na 99. mesto od petstotina heroja gej i lezbejske populacije. Iako je tvrdio da lično poznaje neke profesionalne fudbalere koji su homoseksualci, njegov primer nije sledio nijedan igrač.

Zapravo, drugi fudbaler koji je otvoreno izjavio da je homoseksualac je Anton Jisen koji je to učinio marta ove godine, dakle više od dvadeset godina nakon Džastina Fašanua. Ovaj mladi švedski fudbaler sin je nekadašnjeg igrača Fiorentine i Liverpula Glena Jisena i član je jednog nižerazrednog švedskog kluba. Anton smatra da njegov potez može pomoći i drugim fudbalerima da “izađu iz ormana”. Ovaj potez pozdravio je i njegov stariji brat, reprezentativac Švedske i član prvoligaša IFK Geteborga Tobijas Jisen.

A pretpostavka je da u svakom fudbalskom klubu postoji po jedan fudbaler koji je homoseksualac. Ipak svega dvojica su u istoriji ovog sporta otvoreno govorila o svom seksualnom opredeljenju. Po medijima se mogu čuti priče o seksualnim skandalima, razvratnom životu, prevaram i razvodima heteroseksualnih fudbalskih zvezda. O gej orijentisanim igračima ni slovo.




Ipak, sve se više priča o ovoj temi i to je dobro. Tako je i predsednik Fudbalske federacije Nemačke Teo Cvanciger uputio poziv fudbalerima da otvoreno govore o svom seksualnom opredeljenju. Za sada ovakva podrška ima veći odjek na tribinama nego na terenu. Naime, sve više nemačkih fudbalskih klubova ima LGBT navijače na svojim stadionima. Klubovi poput Herte ili aktuelnog prvaka Borusije Dortmund imaju zvanične navijačke grupe koje čine pripadnici LGBT populacije.

Vremenom će pitanje homoseksualnosti u sportu biti prevaziđeno, ali do tada je važno pružiti podršku jer je pritisak koji sa sobom nosi skrivanje ogroman. I ko zna, možda je baš neki od vaših omiljenih fudbalera gej.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel