Solidarna kafica
Preko ramena > Sport > Renesansa kolumbijskog fudbala: Igita, Eskobar, Valderama, Rinkon, Asprilja - Od heroja do dežurnih krivaca

Renesansa kolumbijskog fudbala: Igita, Eskobar, Valderama, Rinkon, Asprilja

Od heroja do dežurnih krivaca

Autor Esad Arif 2011/5/31 : Tekstovi istog autora

Da je Kolumbija zemlja kafe govori i nadimak fudbalske reprezentacije te zemlje "Los Cafeteros" (Uzgajivači kafe). Momci koji su u periodu osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, sa velikim uspehom nosili fudbalski dres, druge po broju populacije države u Južnoj Americi, pokazali su da ta zemlja ima jako dobre, kreativne i veoma živopisne fudbalere. Vreme je pokazalo da ta kreativnost nije bila samo plod kvalitetne kafe i kofeina, već da su "Uzgajivači" imali još po koju kvalitetnu biljku u svom dvorištu.

 

Atraktivni fudbal i imidž opasnih momaka, kakav su kolumbijci gajili u to vreme, bili su kao opijum za sve zaljubljenike fudbalske igre širom sveta. O tome koliko su samo novinari bili srećni njihovim pojavljivanjem na velikim takmičenjima, ne treba ni trošiti reči. 

 

Aferama i skandalima su uspeli da zasene čak i čuvene Argentince Maradonu i Kaniđu. Gafovi koji su ih često izbacivali sa takmičenja, kao i njihove veze sa putevima droge, učinili su da ta talentovana generacija kolumbijskih fudbalera nikada ne zablista u svom punom sjaju.U ekipi koja je žarila i palila svetskim fudbalom, doduše ne toliko rezultatima, koliko zastupljenosti u medijima, na sebi svojstven način, izdvojilo se pet igrača.Kao što pravila nalažu, listu započinjemo od golmanske pozicije.

Rene Igita - El Loco (Ludak)

Reprezentativac od 1987. do 1999. godine (68 utakmica, 8 golova)

José René Higuita Brener Heathcote rođen je 27. avgusta 1966. godine u Medeljini. Osim kratke i neuspešne epizode u Evropi, u kojoj je odigrao samo 15 utakmica za Španski Valjladolid, čitavu karijeru provodi u kolumbijskim klubovima. 

 

igita

 

Iako je prvobitno dobio nadimak Ludak, kasnije je zbog čuvene, do tad neviđene vratolomije, nazvan i Škorpion. U prijateljskoj utakmici protiv Engleske na Vembliju 1995. godine, jedan šut Džejmija Rednapa, neočekivano i bez ikakvog rezona, Igita je odbranio, sada već legendarnim "udarcem škorpiona".

 




Nasuprot uvreženom mišljenju da je fudbalski tim sačinjen od 10 igrača i golmana, Igita je verovao da tim ima 11 igrača, pa se shodno tome i ponašao. Nije mogao protiv svojih principa, bez obzira što su njegove kreacije u mnogo navrata skupo koštale ekipu. Tako će Svetsko Prvenstvo u Italiji 1990. godine, ostati upamćeno i po njegovom, samo pokušaju, da predribla Kamerunca Rožea Milu.



 

Davao je golove iz "slobodnjaka", šutirao penale, pravio razne ludorije, no ipak, njegov privatni život i povezanost sa mafijaškim bosom Pablom Eskobarom, dala je njegovom liku i delu novu dimenziju. Nikada nije dokazano, ali se često govorilo da je on sam birao tim kolumbijske reprezentacije. A bilo je i razloga za verovati tim tvrdnjama jer ga sopstvene greške nikada nisu koštale mesta prvog golmana Kolumbije.


Svetsko Prvenstvo u Americi 1994. godine propušta zbog boravka u zatvoru i umešanosti u otmicu ćerke slavnog boksera Karlosa Moline. Naime zbog svog prijateljstva sa Pablom Eskobarom, otmičarom devojčice, izabran je za posrednika u celoj priči. Zbog pozamašne "nagrade" koju je primio nakon plaćanja otkupnine za devojčicu, završio je sa sedmomesečnom zatvorskom kaznom. Njegova naivna izjava povodom ovog slučaja obišla je ceo svet, "ja sam samo fudbaler, nisam znao ništa vezano za zakon o kidnapovanju".

Ipak Reneu se mora priznati da je ostavio neizbrisiv trag u svetskom fudbalu, a njegovo nasleđe su golmani koji danas neretko izleću van šesnaest metara igrajući ulogu pomoćnog beka, ulogu koju je on ustoličio.

 


Andres Eskobar - El Caballero del Futbol (Fudbalski džentlmen)

Reprezentativac od 1988. do 1994. godine (50 utakmica, 1 gol)

 

adres eskobar

 

Andrés Escobar Saldarriaga, rođen je 13. marta 1967. godine u Medeljini. Ovaj sjajni odbrambeni fudbaler imao je možda i najviše potencijala od svih kolumbijskih fudbalera, predviđali su mu sjajnu budućnost. Odlično je započeo internacionalnu karijeru golom protiv Engleske na Vembliju 1988. godine, a sa svojim klubom, Atletiko Nacionalom je 1989. godine osvojio Copa Libertadores - Južnoamerički Kup šampiona.

 




2. jula 1994. godine, mučki mu je oduzet život, onako kako ne dolikuje bilo kom živom biću, kamoli tako uzornom sportisti. Na parkingu jednog noćnog kluba iz koga se vraćao, zaustavila su ga dvojica napadača. Pre nego je ubica ispalio 12 metaka u njega, uzviknuo je "goooool", baš onako kako to rade Južnoamerički komentatori, aludirajući tako na njegov nedavno postignut autogol. Naravno, njegova nesretna sudbina i samo ubistvo, vezani su za taj famozni autogol koji je postigao na utakmici protiv Amerike, na Svetskom Prvenstvu odigranom u SAD 1994. godine. Ispotavilo se da je razlog ubistva bio ogroman novac koji su narko bosovi izgubili na kladionicama zbog njegovog autogola. Ubica Humberto Castro Muñoz, iako prvobitno optužen na 46 godina zatvora, iznenada je pušten na slobodu 2005. godine.

 



120.000 ljudi prisustvovalo je sahrani kako kažu, najvoljenijeg fudbalera u istoriji Kolumbije. Ubrzo nakon tragedije saznalo se da je bio na pragu prelaska u italijanski Milan.Bio je jedan je od najobrazovanijih kolumbijskih fudbalera, veoma skroman, lepih manira, što mu je i donelo nadimak Džentlmen. 

 


Karlos Valderama - El Pibe (Dečak)

Reprezentativac od 1985. do 1998. godine (111 utakmica, 11 golova)


valderama


Carlos Alberto Valderrama Palacio rođen je 2. septembra 1961. godine u Santa Marti. Opšte poznat po svojim nesvakidašnjim zlatnim loknama, dugim brkovima i neizbežnom zlatu i dijamantima oko ruke i vrata. Beli Gulit kako su ga zvali u Evropi, definitivno je nabolji fudbaler Kolumbije svih vremena. 

 



Vođa ekipe, veliki kreativac i majstor kratkog pasa bio je i sinonim za kolumbijsku reprezentaciju dugi niz godina. Većinu svoje klupske karijere, kao i mnogi njegovi sunarodnici, igrao je za klubove u Južnoj Americi, ali je i za ono kratko vreme koje je proveo u Evropi, pokazao o kakvom se majstoru radi. Prvi put, svoj raskošni talenat na starom kontinentu pokazao je 1988. godine, u prijateljskoj utakmici protiv Engleske. Iznenadio je sve prisutne svojom čudesnom igrom i totalnom dominacijom na terenu. Ispostavilo se da su zatečeni bili i svi prisutni skauti i menadžeri, pa je celu situaciju, nekako na brzinu, iskoristilo rukovodstvo ne tako velikog francuskog prvoligaša Monpeljea. Njegov transfer u ovaj mali francuski klub, kasnije je zbog brzine kojom se sve odvilo, kao i niske cene plaćene za tako dobrog igrača, popularno nazvan "krađa". Proveo je dve godine u ovom klubu, osvojivši sa njima i Kup Francuske.

 



valderama i micel
Kratko je igrao i za španski Valjadolid, ali je njegov boravak u ovom klubu ostao upamćen po nesvakidašnjem detalju. Na utakmici protiv Real Madrida, igrač tog kluba i španski reprezentativac Mičel, mu je u nekoliko navrata, iz samo njemu poznatog razloga, rukom odmeravao muškost. Ova čudna situacija ostaće upamćena i po reakciji samog Valderame, koji se radoznalom Mičelu, totalno stavio na raspolaganje. Od svih saigrača iz reprezentacije, on možda nosi i najveću odgovornost za lošija izdanja Kolumbije na svetskim prvenstvima, jednostavno, od njega se najviše očekivalo.Najveće priznanje za svoje nemerljive zasluge, koje svakako ima za uspon kolumbijskog fudbala, dobio je 2006. godine. U njegovom rodnom gradu, Santa Marti, po njemu je napravljena bronzana statua, nazvana "El Pibe".

 

 

 

Fredi Rinkon

 Reprezentativac od 1990. do 2001. godine (84 utakmice, 17 golova)

 

Freddy Eusebio Rincón Valencia rođen je 14. avgusta 1966. godine u kolumbijskoj luci Buonaventura. Pored Valderame, Rinkon je jedan od najdorovitijih fubalera koje je Kolumbija ikada imala. Imao je zapaženiju klupsku karijeru dospevši čak do Real Madrida. Igrao je još za Napoli, ali i za velike Brazilske klubove - Korintijans, Kruzeiro, Santos i Palmeiras, gde je i osvojio nekoliko trofeja. 

 

rinkon


Ovaj vešti dribler, poput svih do sada već navedenih igrača, imao je blistave trenutke na Kupu Južne Amerike, ali njegove igre gotovo nikada nisu bile na očekivanom nivou na svetskim prvenstvima. Ipak, njegov najsvetliji momenat karijere, dogodio se baš na svetkom prvenstvu u Italiji 1990. godine, kada je na jedan sjajan pas Valderame postigao izjednačujući gol protiv tada nedodirljive Nemačke, udarcem kroz noge Bodo Ilgneru, jednom od najboljih golmana tog vremena.

 



Krajem karijere počele su da se otkrivaju i mnoge pojedinosti iz njegovog privatnog života. Tako je 2007. godine, na njegovu žalost, do nekih podataka došla i Panamska policija. Usled operacije "Twin Oceans" u kojoj je uhapšen jedan od najvećih narko bosova Pablo Montanjo, dokazana je i Rinkonova povezanost sa mafijom, pranjem novca i distribucijom droge.

 

Faustino "Tino" Asprilja

Reprezentativac od 1993. do 2001. godine (57 utakmica, 20 golova).

 

Faustino Hernán Asprilla Hinestroza rođen je 10. novembra 1969. godine u Tuluu. Posmatrajući celu generaciju Kolumbijskih igrača, ovaj nepredvidivi napadač, napravio je daleko najbolju karijeru. Zbog sposobnosti da svojim neverovatnim driblinzima izluđuje protivnike, ali i zbog fantastičnih golova koje je postizao, bio je ljubimac publike gde god da je igrao.

 



1992. godine za 11 miliona dolara prešao je u Parmu, tada jedan od najjačih italijanskih klubova. Sa njima je dva puta osvojio Kup UEFA, a jednom i sada već davno zaboravljeno takmičenje, Kup Kupova. U Evropi je još igrao i za engleski Njukasl, sa kojim je bio i akter nekoliko epskih mečeva protiv Liverpula. Navijači Njukasla i dan danas pamte njegovu sjajnu partiju u Ligi Šampiona protiv Barselone, u kojoj je postigao het-trik, i bukvalno sam doneo pobedu svom klubu.Pred kraj karijere bio je na pragu senzacionalnog prelaska u nižerazredni engleski klub Darlington. Na sreću, to se nije dogodilo.

 

faustino

 

Iako je na svetsko prvenstvo u Americi došao kao zvezda, nije uspeo da se upiše u strelce. Tako je ispoštovao praksu gotovo cele generacije kolumbijskih fudbalera, da podbacuju kad je najvažnije. Po završetku karijere, kao i nekolicina njegovih saigrača iz reprezentcije, bio je optužen za umešanost u poslove sa drogom, međutim prošao je nekažnjeno. Jednom prilikom je povodom ovih optužbi, za medije dao dosta čudnu izjavu - "dok sam bio u Njukaslu, nisam imao ništa sa drogom", ostavljajući tako prostor za razmišljanje o njegovom boravku u drugim klubovima. Da je veliki egzibicionista, potvrdio je slikajući se u dva navrata “kao od majke rođen”, za časopise u Italiji i Kolumbiji.


Asprilja je danas poznat kao veliki ljubitelj oružja i konja. Živi u Kolumbiji na svom velikom ranču. Pre par godina, imao je određenih problema sa obezbeđenjem nadomak svog ranča, mada se može reći da su momci iz obezbeđenja imali problem sa njim, njegovom automatskom puškom i rafalnom paljbom koju im je temperamentni Tino uputio. Po ko zna koji put, izbegao je zatvorsku kaznu, ali dug društvu vraća u veoma aktuelnom, kućnom pritvoru.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel