Solidarna kafica
Preko ramena > Putovanja > Ostrvo Krf: Gospodin Krf i gospođa Kerkira - Istorijat i položaj

Ostrvo Krf: Gospodin Krf i gospođa Kerkira

Istorijat i položaj

Autor Uroš Nedeljković 2011/6/3 : Tekstovi istog autora

Ostrvo Krf je prelepo, lako dostupno i na njemu nismo videli limun (žut) koji cveta. Verovatno zato što ga nismo ni tražili. Tražili smo druge, lepše, stvari (od limunovog drveta). I našli.

Ako ste naišli na ovaj tekst obaška u mnogobrojnim pretragama, nastavite da tražite dalje. Ovo pisanije je posvećeno ostrvu koje zaslužuje da se o njemu nešto napiše, a ne šturo izvesti. Takođe, ovo nije reklama turističke agencije s opisima smeštaja. Pored toga što je značajno za srpsku istoriju, istorijski značaj ostrva je u tome što je vezan za više kultura, država, bitki i koječega. Nije tipično grčko ostrvo – to je još jedan od šmekova koje poseduje.

Ako ste se, pak, zaputili na ostrvo Krf „udobnim turističkim autobusom“ u cilju da na ostrvu provedete svojih deset dana „odmora“ kupajući se na plažama koji su „biseri Mediterana“ i „gde su prelepi zalasci sunca“ - ne brinite (verovatno ste mislili da će se ova rečenica završiti drugačije, al' eto, nije). Plaže na Krfu jesu lepe i zalasci sunca jesu romantični. Međutim, lepih plaža ima po celom Mediteranu, a zalazak sunca je lep sam po sebi.

Ono što Krf ističe od mnogobrojnih grčkih ostrva je duh - koji nema Tasos (nema ništa osim đene-đene plaža) i koji se potpuno razlikuje od Rodosa ili Mikonosa (provod), Krita (antička istorija), Santorinija (crni pesak, vulkan i kojekude), Zakintosa (provod za mlađe) itd. Iako kao i svako grčko ostrvo ili naseljeno mesto ima svoj pomen u antici (veći ili manji), Krf je, ipak, značajniji po „novijoj“ istoriji.

Ipak, evo malo istorije, od antike do modernog doba.

 

Rana istorija ostrva Krf

Ček... ovo nije antika, ali počnimo od toga da je povećanjem površine mora, Krf pre oko 9000 godina odvojen od kopna. Ovo je verovatno jedan od nepotrebnih podataka u ovom tekstu, ali smo smatrali da će vam biti koristan ako budete učestvovali u lokalnom kvizu. Takođe se setite ovoga kada budete plovili trajektom do ostrva.

Kao prvi turisti, lovci i sakupljači naselili su ovo ostrvo u neolitu, potom se ponovo naselili bronzanom dobu. Gde su se u međuvremenu denuli lovci i sakupljači, nije nam jasno, ali eto. Ove dve zbunjujuće rečenice dugujemo Wikipediji.

Pomenuta enciklopedija kaže da su prvi grčki naseljenici na Krf stigli u 8. veku pre nove ere i to iz Eritreje (srpska verzija). Pošto nam nije bilo poznato da su Grci živeli čak u Eritreji, pogotovo u tom dobu, malo smo se raspitali i videli da su na Krfu, ipak, živeli Eretrijci iz grada Eretria na Eubeji, tj. kolonisti. Oni su mu i dali ime Kerkira po svojoj boginji, koja se na grčkom piše ovako: Κέρκυρα. O imenu malo kasnije.

Dolazili su tu posle razni. Napokon su ga kolonizovali Korinćani. Krajem 7. veka pre nove ere u velikoj pomorskoj bici, Kerkiri (ne boginji, već ostrvu) je pošlo za rukom da se oslobodi prevlasti matičnih Korintćana. U stvari, sukob je nastao oko zajedničke kolonije Epidamnosa, a to je današnji Drač u Albaniji. Krf tj. Kerkira postaje pomorska sila, te je 480. godine p. n. e. bio druga pomorska sila u helenskom svetu, odmah posle Atine. Koja je to sila bila govori podatak da su imali čak 60 brodova! Međutim, sa svom tom silom, nisu učestvovali u ratu protiv Persijanaca. Istoričar Tukidid smatra da je pomenuti sukob Krfa i Korinta bio povod za izbijanje Peloponeskog rata. Tu je Atina bila krfski saveznik.

Međutim, kao i svaka bogata regionalna sila puna samoupouzdanja, Krf je pokazao pretenzije ka kopnu tj. ka širenju teritorije, te su držali kao svoje gradove Butrint i Haones. Lepo je to vreme bilo, al' opet je došao neko ko je zapretio nezavisnosti Krfa. Ovog puta to su bili pirati iz Sirakuze, pa makedonski kraljevi, pa ilirski pirati, pa onda – Rimljani. Štaviše, u izvorima se navodi da su ostrvo Krf Rimljani koristili za pijanke. Ne svi, doduše, već samo rimski trgovci. Danas ga za to koriste turisti.

Krf postaje prva rimska provincija u Grčkoj i to zbog rata ove velesile protiv čuvene Teute, ilirske kraljice koja je u to doba bila strah i trepet na Balkanu. Kasnije Krf postaje deo rimske provincije Makedonije, potom je pripojen provinciji Epirus tj. Epiru, što bi rekli danas. U 3. veku (sada već nove ere) Krfljani su primili hrišćanstvo i to posredstvom sv. Jasona i takođe sv. Sosipatera.

Toliko o antici, a o novijoj istoriji će biti još reči, jer nismo rekli ono što svakog turistu zanima: gde se nalazi taj Krf ili Kerkira (kako se ostrvo zove na grčkom)?

Ostrvo Krf

Položaj ostrva Krf

Ostrvo Krf se nalazi u Jonskom moru. To je ono more ispod Jadranskog, ako se može tako reći. Gledajući kartu Grčke nalazi se – levo. I to ne bilo koje levo, nego levo – gore! Tik uz granicu sa Albanijom. Da, to je najsevernije grčko ostrvo i svojim severnim delom je 2 do 3km udaljen od albanske obale. Evo vam i mapa:




Od jonskih ostrva od Krfa je veća samo Kefalonija. Međutim, zanimljiv je podatak da je danas Krf treća po naseljenosti regija u Grčkoj - nakon Atine i Soluna. Celo ostrvo ima oko 112.000 žitelja (bez turista). Nije malo.

Sada, kada vam je položaj ostrva koliko-toliko jasan, biće vam lakše da shvatite da je zbog svog položaja Krf imao, i još uvek ima, veliki značaj, što za Grčku, što za druge pomorske sile (kroz istoriju).

 

Krf u srednjem veku

Dakle, posle antičkog perioda dolazi stari i srednji vek, a za to doba najznačajinije je pomenuti da je Krf, podelom Rimskog carstva na zapadno i istočno, pripao istočnom. To je onaj deo Rimskog carstva iz koga je nastalo Romejsko carstvo, kolokvijalno nazvano Vizantija. Napadali su ga i Saraceni i Normani, a tokom 4. krstaškog rata potpada pod vlast epirskih despota. Šezdesetak godina nakon toga ulazi u sastav Napuljske kraljevine. Dok su Srbi vojevali na Kosovu (prilično neuspešno), Krf je već potpao pod vlast Venecije tj. Mletačke republike.

„Moraš skratiti malo te istorije“govori mi verna čitateljka koja je svedok nastajanja teksta. Ok, skraćujemo! Oko Krfa su se borili Turci, Englezi i Rusi! Ah, da. I Francuzi! Na njemu su bili i Srbi (o tome kasnije) ali ne kao osvajači, već kao izbeglice. Bombardovan je i od Italije i Nemačke. Čitajući ovo, neko bi pomislio da posle ovolike istorije ostrvo Krf - ne postoji.

Preskočićemo koju godinu, deceniju i vek i doći do najzanimljivijeg dela u „novijoj“ istoriji ostrva Krf. Pretpostavite – do Srba na Krfu.

Ne, ti Srbi nisu bili turisti, mada su neki od njih prvi put videli more (čuj neki, većina).

 

Srbi na Krfu (ne kao turisti)

Prvi svetski rat je je bio najveći rat u dotadašnjoj istoriji modernog ratovanja. Takođe, u njemu su se istakle mnoge vojskovođe, heroji i zločinci – kako to u ratovima biva. Iako je Srbija satrla „Švabe“ u Kolubarskoj bici, višestruko jača evropska sila nije mirno sedela i jela saher tortu. Naprotiv, usledila je kontraofanziva pod komandom feldmaršala Augusta Makenzena, Austougarska Balkanska armija (sic!) i 11. nemačka armija od oko 500.000 vojnika, 10 eskadrila aviona i sa brojnom rečnom flotilom na Dunavu i Savi, pokrenule su 6. oktobra 1915. najveću ofanzivu na Kraljevinu Srbiju. Do 15. oktobra 1915, uprkos krajnjem požrtvovanju srpske vojske, austrougarska balkanska vojska pravcem preko reke Save i Drine, i 11. nemačka armija preko Dunava zauzele su Beograd, Smederevo, Požarevac i Golubac i stvorile širi mostobran južno od Save i Dunava, nateravši srpske trupe na povlačenje prema Južnoj Srbiji.

Ne lezi vraže, istog dana napadoše i Bugari s istoka. Dve bugarske kompletne armije su potisnule slabe srpske jedinice, prodrle u dolinu Južne Morave kod Vranja i do 22. oktobra 1915. zauzele Kumanovo, Štip, Skoplje, prekinule moravsko-vardarsku komunikaciju i onemogućile povlačenje srpske vojske prema grčkoj granici i Solunu. Druga polovina oktobra i početak novembra protekli su u povlačenju srpske vojske prema jugu. Ovo je zanimljiv podatak, s obzirom da u današnje vreme vlada mišljenje da su Srbi opaki ratnici koji ginu i kad ne treba. E pa nije, umeju ljudi i da se časno povuku (u čemu je poenta ginjenja radi reda?).

Male novine

Međutim, postavljalo se pitanje: Kuda i kako se povući? U unutrašnjost teritorije svakako ne, jer je mahom okupirana. Srpska vojska i izbeglice su se našle u bezizlaznoj situaciji na Kosovu i Metohiji. Put prema Solunu je presečen, dakle, tuda ne može. Jedini put Srpskoj vojsci i izbeglicima prema saveznicima i jadranskoj obali vodio je preko albanskih planina. Bio je novembar - dolazi zima. (Kao što stih kaže: „Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put...“)
Povlačenje Srba
Vrhovna komanda srpske vojske 24. novembra 1915. godine odlučila je da se trupe vojske povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko more. Hladno vreme, sneg, vetar i kojekude što se podrazumeva na planini u kasnu jesen i ranu zimu – odmagalo je već izmučenoj i gladnoj vojsci da dođe do Drača (u Albaniji). U odstupnom maršu (čudan termin za bežaniju) nezabeleženom u istoriji ratovanja (zapisanoj) stradalo je, po zvaničnom izveštaju ministra vojske preko 243.000 vojnika, oficira i civila. Posle dužeg vremena iščekivanja, iz albanskih lučkih gradova Drača i Valone na Krf je evakuisano savezničkim brodovima preko 150.000 pripadnika srpske vojske. Iskrcavanje je trajalo od 19. januara do 18. aprila 1916. u luku Guvija, nekoliko kilometara severno od grada Krfa. Zanimljivo da je, sa istorijske distance gledano, ova luka sada turističko mestašce sa velikom i prilično dosadnom plažom – bez ikakvih obeležja o iskrcavanju (ili ga mi nismo videli).

Poginuli lekari i doktori

poginulo u ratu

4

umrlo od pegavca

82

umrlo od trbušnog tifusa

4

umrlo od paralize srca

10

umrlo od tuberkuloze

5

umrlo od zapalenja pluća

4

umrlo od rekurensa

2

? zaraze

2

umrlo od gripa

2

umrlo od malarije

1

umrlo od antraksa

1

umrlo od rana

1

umrlo od kolere

1

umrlo od ulcus duodeni

1

ne zna se uzrok smrti

27

Ukupno:

147

Izvor: Timočki medicinski glasnik



Srbe je odmah po iskrcavanju dočekao – hladan tuš. Bez preterivanja, padala je ledena kiša (ipak je bio januar, a na moru nije vazda toplo). Nije bilo dovoljno hrane, odeće, ogreva i šatorske opreme, pa su vojnici, izmučeni od napornog marša, masovno umirali. Međutim, usledila je trijaža ovih zanimljivih turista iz nužde na malom ostrvu Lazaret koju su obavili saveznički oficiri. Najteže bolesni (promrzli, bolesni od tifusa ili tuberkuloze, iscrpljeni ili pregladneli itd.) upućeni su na obližnje kamenito ostrvo Vido (kod lokalaca poznato i kao „Ostrvo zmija“). Bolesni vojnici su u početku su bili sahranjivani u rakama na kamenitoj obali ostrva, kasnije su njihova tela polagana iz sanitetskih barki u dubine Jonskog mora. Pesnik Milutin Bojić ovekovečio je najtragičniji čin srpske ratne drame u pesmi „Plava grobnica“. To je inače morski put između grada Krfa i ostrva Vido. O tome kasnije.
Srpska vojska na Krfu
Da je ovo bio podvig vredan divljenja svedoči i izjava francuskog maršala Žozefa Žofra:

„Povlačenje naših saveznika Srba, pod okolnostima pod kojima je izvršeno, prevazilazi po strahotama sve što je u istoriji kao najtragičnije zabeleženo“.

 

Iako je cela teritorija Kraljevine Srbije bila okupirana, to nije značilo da država ne postoji. Naprotiv. U gradu Krfu je bila celokupna država sa školama, bolnicama, opštinama, ali i skupštinom, Vladom i sudom. Dakle, kompletna sudska, izvršna i zakonodavna vlast – onim što čini jednu državu (koja, doduše nije imala trenutni suverenitet na svojoj teritoriji, ali avaj).

Pošto je na Krfu bilo sedište srpske vlade u progonstvu, na ostrvu su formirani gotovo svi nivoi organizacije državne uprave. Narodno pozorište na Krfu bilo je ustupljeno od strane krfskih vlasti za zasedanje srpskog Parlamenta od 19. januara 1916. do 19. novembra 1918. dok je u hotelu „Bela Venecija“ bila smeštena srpska Vlada. Izlazile su i „Srpske novine“ u tiražu od deset hiljada primeraka. Štampane su mnoge knjige kao i udžbenici za decu. Na Krfu je formirana srpska osnovna škola sa 290 učenika i niža gimnazija sa 120 đaka. Organizovana su sportska društva, održavale su se fudbalske utakmice sa savezničkim ekipama. Krf je bitan, takođe, jer je na njemu 1917. godine tu je potpisana „Krfska dekleracija“ kojom je zaključeno stvaranje Kraljevine Jugoslavije. Sve se ovo može videti u muzeju „Srpskoj kući“ u gradu Krfu.
Srpske novine
Tokom boravka na ostrvu Krfu Srbi su uspostavili jake veze sa mesnim stanovništvom. Veliki broj Srba je ostalo da živi na ostrvu, sklopljeni su mnogi brakovi (lepi smo ljudi, je l' te). Tako je vlasnik hotela „Bela Venecija“ u kome je bila smeštena srpska vlada, Janis Gazis, udao sve tri svoje ćerke za Srbe. Regent Aleksandar i drugi srpski oficiri krstili su mnogu krfsku decu. Ipak, najuverljivije svedočanstvo o neizbrisivom tragu boravka Srba na Krfu je to da su se u rečniku današnjih, pogotovo starijih Krfljana zadržale reči: 'tata', 'baba', 'glava', 'kuća'. Na ostrvu Krfu je nastala i pesma „Tamo daleko“ koja opisuje žal za otadžbinom, kao i cvetanje žutog limuna.
Srpska vojska na Krfu
O pojedinostima će biti više kada budemo opisivali šta videti na ostrvu Krf.

 

Sledeći nastavak neće biti ovako štur i dosadan. Možete već obući kupaće gaće.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel