Solidarna kafica
Preko ramena > Posao > Finansiranje projekata: Kako je nikla Norveška šuma - Dinar po dinar, projekat

Finansiranje projekata: Kako je nikla Norveška šuma

Dinar po dinar, projekat

Autor Iva Ćetković 2011/5/30

Imate projekat, a ne znate kako da ga finansirate? Svi fondovi, institucije ili kompanije kojima ste se javili zatvorili su vam vrata? Nema problema. Finansiraće ga direktno oni kojima se projektom obraćate – građani, korisnici i publika.

Amerikom se proširio novi način kulturne produkcije koji skoro već dve godine funkcioniše u obliku onlajn platforme Kickstarter. Korisnici ga opisuju kao briljantnu zamisao koja omogućava da finansijski pomognete sjajne ideje vama nepoznatih ljudi. Kickstarter trenutno predstavlja najveću svetsku platformu za ulaganje u kreativne projekte i jedan je od šest najboljih i najzanimljivijih tehnoloških izuma u 2010. godini po izboru američkog magazina Tajm.

Desetine hiljada ljudi širom sveta svakog meseca, posredstvom Kicsktartera, daje nekoliko miliona dolara najrazičitijim projektima iz oblasti muzike, umetnosti, tehnologije, dizajna, hrane, izdavaštva i ostalih kreativnih industrija.

Sve što je potrebno je da svoj projekat predstavite na Kickstarteru, jasno naznačite neophodna sredstva, postavite rok za prikupljanje priloga i sami odredite skalu nagrada za određenu svotu uloženog novca.

Po sistemu „sve ili ništa“, suma koju ste naveli mora da bude prikupljena do postavljenog roka, jer će u protivnom onlajn sistem naplate – Amazon Payments, trenutno jedini koji odobrava kreator sajta – sva sredstva vratiti donatorima. Ako premašite navedenu sumu stižete u Aleju slavnih projekata Kickstartera.

Primena modela zavisi isključivo od vaše kreativnosti i mašte. Način na koji predstavite projekat, kao i privlačnost ponuđenih nagrada za korisnike-donatore, od ključne su važnosti za krajnji uspeh i ishod cele igre. Sama platforma nudi vam nekoliko alata i uputstava za prvi deo procesa, postavljanje video snimka, praćenje sume uloženih sredstava u projekat, između ostalog. Preporučuje se da nagrade uvek budu opipljive i da donatori dobiju neki rezultat projekta, jer će tako imati osećaj da ulažu u nešto vredno, a ne da samo sponzorišu imaginarno.

Na primer, ako želite da snimite muzički album, onome ko uloži 10 dolara ponudićete kompakt-disk, za 20 se dobija disk i majica benda, a za 50 sve to i poster, uz specijalno izdanje albuma sa bonus pesmama.

Iako Kickstarter omogućava donacije skoro iz celog sveta, za postavljanje projekta je još uvek potrebno posedovati bankovni račun u Americi.

Mladi beogradski fotograf Luka Knežević-Strika rešio je da uzme stvar u svoje ruke i, da se poslužimo narodnom poslovicom, „privuče breg sebi“, kad već on nije mogao njemu. Iskoristivši sve prednosti platforme Kickstarter, prilagodio je domaćim uslovima i sproveo gerilsku akciju prikupljanja sredstava za izložbu fotografija Norveška šuma.

„Fotografije koje čine izložbu Norveška šuma, koju sam pripremio zajedno sa Jelenom Mijić, nastale su na putovanju koje je nehotice finansirao Penzioni fond, isplativši mi porodične penzije koje su mi dugovali. Projekat prikupljanja sredstava nastao je, takođe, skoro nehotično. Nakon pola godine potpunog ignorisanja od strane institucija kojima smo se obratili, prijatelj iz Londona mi je predložio da novac za štampanje fotografija sakupimo od publike zainteresovane da izložbu vidi, po modelu popularne platforme Kickstarter“, kaže Knežević.
Luka Knežević-Strika
Od Kickstarter-a je, pored sistema nagrada za svaku uloženu svotu, pozajmljena osnovna ideja, da publika finansira kulturu. U mnogim zemljama država ne daje dovoljno novca koji bi omogućio raznovrsnu i kvalitetnu kulturnu scenu, privatni sektor, opet, ima svoje interese, a poslednjih godina i sve manje novca. Srbija u tom smislu nije izuzetak.

Međutim, Knežević je ubrzo shvatio da je nemoguće prikupiti novac na jednostavan način, uplatama preko interneta, te rešio da donacije preuzima lično. „Napravio sam na svom sajtu stranicu sa kratkim opisom izložbe, nekoliko fotografija, sumom koja nam je potrebna za materijal za štampanje i ponudom da za svaki od iznosa koji neko da, dobije nešto zauzvrat: razglednicu, fotografiju sa izložbe po izboru, katalog. Ostavio sam adresu sajta da se širi po socijalnim mrežama, poslao priču medijima i tako je krenulo“, objašnjava Knežević. Iako su bili iznenađeni ogromnim interesovanjem i građana i medija, sam odziv na akciju bio je zanemarljiv. Luka zaključuje da je ljudima izgleda trebalo vremena da se „zagreju i pripreme“ za ideju, budući da se nisu ranije susretali sa takvom zamisli.

Kada bi se budući donator javio, Luka i Jelena bi dogovorili sastanak i preuzeli novac. Svakome od ulagača su slali katalog fotografija iz kog su mogli da odaberu svoju, a format je zavisio od uložene sume. Za manje od mesec dana, do završetka projekta 23. februara, zadatu sumu od 500 evra premašili su za 70 i višak uložili u štampanje dodatnih primeraka kataloga. Zbog načina preuzimanja novca, nisu očekivali priloge van Beograda, iako su tokom kampanje „preorali“ ceo grad.

„Otišli smo u Mirijevo po snegu i ledu, po prilog simpatičnog bračnog para srednjih godina, što je bilo pomalo iznenađujuće, jer smo projekat promovisali uglavnom preko društvenih mreža. Zanimljivo je da polovinu donatora uopšte nismo poznavali; nismo očekivali da ćemo dobiti veliki deo para od porodice ili bliskih prijatelja jer bi tako ceo projekat promašio poentu, ali smo ipak prijatno iznenađeni što je toliko ljudi rešilo da učestvuje. To je suština – motivisanje publike da ulaže u kulturu kakvu želi da ima, a ako tu publiku čine i ljudi koji nas ne poznaju, onda je projekat svakako uspeo. Dobijali smo između 5 i 50 evra, najviše ljudi se odlučilo za ulog od 20 evra, njih 15 od ukupno 28“, priča Knežević.

Luka i Jelena su dobili i ponudu od jedne vinarije za piće na otvaranju izložbe, a lokalni uvoznik foto papira ponudio im je popust.

„Čini mi se da je klima povoljna za manje projekte koji bi mogli da se finansiraju na ovaj način. Radovalo bi me da vidim takve pokušaje i nadam se da će ih uskoro biti”, kaže Knežević. Ipak, smatra da u Srbiji još nije moguće napraviti platformu koja bi uspešno funkcionisala, delom zbog niskog broja korisnika elektronskog bankarstva i odsustva odgovarajućih zakonskih okvira, ali i zbog relativno malog broja korisnika interneta. Za sada su tu Fejsbuk i Tviter, i ako je priča dobra, ako postoji publika kojoj je stalo do toga za šta vam treba novac, dobre su šanse da ćete uspeti, procenjuje Knežević. ”U najmanju ruku, postoji šansa, a to svakako nije malo”, kaže.

 

Lice ulice

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Searching father Reality Letter
Milutnin Mitrović
2014/8/6
Beograd na vodi Infantilna građevinska megalomanija
Milutin Mitrović
2014/7/14
Marketing
Doček Nove godine 2015

Dunav osiguranje

Marketing

Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel