Angažovanost mladih na poslu: Srbija na dnu liste

Mladi zaposleni širom sveta pokazuju manjak motivacije i angažovanja na radnom mestu i najviše su pogođeni percipiranim pritiskom na poslu, što stvara dugoročne menadžerske probleme preduzećima ali i državama. Prema studiji koju je među više od 30.000 zaposlenih u 29 zemalja sprovela GfK, globalna agencija za istraživanje tržišta, tržište rada je polarizovano između razočaranih 18-29-godišnjaka i njihovih starijih, naizgled spokojnijih, kolega.

Iako su mlađi radnici uglavnom oslobođeni najvećih odgovornosti na poslu, veći procenat njih je "često" ili "skoro uvek" zabrinut za balans između posla i privatnog života, pritiska zbog prekovremenog rada, kao i za svoje zdravlje.

Angažovanje na radnom mestu

Posmatrajući zaposlene u dve starosne grupe na suprotnim krajevima, samo 21% onih koji pripadaju grupi 18-29 godina su visoko angažovani na radnom mestu koje obavljaju, u poređenju sa 31% onih koji su u šezdesetim godinama. Ovaj jaz od 10 poena između mlađih ‘izvršilaca’ i starijih, koji su uglavnom na višim pozicijama u firmi, predstavlja veliki problem za poslovanje širom sveta. On daje podlogu za stvaranje podeljenih radnih mesta, međugeneracijsku netrpeljivost i može da omete sve uložene napore za regrutovanje, zadržavanje, motivaciju i protok mladih talenata kroz preduzeće.

Kada pogledamo rezultate na nacionalnom nivou, vidimo da se neke zemlje suočavaju sa ozbiljnim problemima kada je nivo angažovanosti njihove mlade radne snage u pitanju. U Makedoniji (36%), Francuskoj (32%) i Turskoj (32%), blizu trećine najmlađih radnika (18-29 godina) su "visoko angažovani" na svom radnom mestu što ukazuje na prilično stabilnu i produktivnu situaciju za preduzeća. Međutim, na dnu liste angažovanosti Mađarska i Češka Republika (6%) i Srbija i Portugal (7%) se suočavaju sa složenijom situacijom. Zadržavanje mladih talenata bi moglo da postane problem u ovim zemljama, posebno kada ekonomije dalje ojačaju.

Iako 61% mladih radnika veruje u mogućnost stvaranja karijere, većina smatra da ta mogućnost postoji prvenstveno kod nekog drugog poslodavca - ili u nekoj drugoj zemlji. Šest od 10 mladih radnika (58%) aktivno traži posao ili ima nameru da ga traži u narednih 6 meseci. Dve petine (41%) su spremni i da emigriraju kako bi našli novo zaposlenje. Stoga je ključno za preduzeća i države da otkriju i otklone uzroke neangažovanosti i nezadovoljstva kod svoje mlade radne snage. Pritisci na poslu uzimaju danak.

U mnogim zemljama, pritisci na poslu imaju veliki uticaj na dobrobit mlađih radnika. Recesija je zadala dodatni jak udarac aspiracijama mnogih. Više od trećine mladih radnika je zbog loše ekonomske situacije bilo prinuđeno da prihvati posao kojim su nezadovoljni (36%) ili su nazadovali u svojoj karijeri (37%).

Čini se da mlađi zaposleni takođe nose teret prilikom 'zatezanja kaiša' od strane kompanija. Dve petine (39%) veruje da njihov poslodavac koristi recesiju kao izgovor da od njih traži da urade više, u poređenju sa jednim od četiri starija radnika (24%) koji tvrde isto. Trećina (34%) je takođe zabrinuta zbog nedostatka sredstava za efikasno obavljanje posla, u poređenju sa 22% starijih.

Ovo, zauzvrat, ima jak uticaj na dobrobit mladih radnika. Dve petine (40%) su često pod stresom na poslu, što je veći procenat nego u bilo kojoj drugoj starosnoj grupi. Štaviše, skoro trećina (31%) oseća pritisak da radi prekovremeno.

Kao rezultat, dve petine mladih radnika (39%) su nezadovoljni balansom između posla i privatnog života - ponovo najviši procenat među svim starosnim grupama - dok trećina (32%) veruje da pritisak i stres na poslu često utiču na njihovo zdravlje – 5 poena više nego kod zaposlenih koji su u pedesetim i 10 poena više nego kod zaposlenih u šezdesetim godinama.

Više podrške za mlade radnike

Objašnjavajući rezultate, Sukhi Ghataore, direktor GfK NOP, u Velikoj Britaniji, je rekao, "U teškim vremenima, angažovani i složni zaposleni su nužnost, a ne luksuz. Motivisani i angažovani zaposleni žele da njihov poslodavac uspe, žele da ostanu sa njim i spremni su da ulože dodatni napor. Ali treba zapamtiti da se odnos prema radu i zaposlenju menja kroz generacije. Ne postoji više ni očekivanje a ni garancija posla za ceo život. Mnogi mladi ljudi traže nešto što percipiraju kao smislenu karijeru – nešto na šta smatraju da imaju pravo – i spremni su kratkoročno raditi druge poslove dok pokušavaju da na drugom mestu ostvare svoje ambicije.”

“U Americi vidimo sličan obrazac.” rekao je Tom Hartley, potpredsednik GfK Custom Research North America, SAD. “Poslednje generacije zaposlenih više vrednuju poslove za koje veruju da su važni za društvo, kao i jaku želju da koriste svoje veštine u poslu. Američki poslodavci uče da je ključno da mlađi zaposleni razumeju i prihvate vrednosti i misiju kompanije kao i da je važno dati im šansu da se razvijaju i doprinesu promenama.”

O istraživanju  

GfK International Employee Engagement Survey je sprovedeno od strane međunarodne kompanije za istraživanje tržišta, GfK Custom Research. Uključuje mišljenja 30.556 zaposlenih koji rade u 29 zemalja, a bili su intervjuisani između 8. februara i 4. aprila i to odgovarajućim tehnikama online, telefonom i putem ličnog intervjua, u zavisnosti od zemlje.

Podaci su ponderisani tako da reprezentuju demografski sastav (industrija, pol i starost) svake zemlje. Radi obezbeđivanja globalne statistike koja kombinuje različite zemlje, podaci za svaku zemlju su ponderisani i po BDP-u.

Upitnik je razvijen od strane međunarodnog tima eksperata za pitanja angažovanosti zaposlenih, uz učešće stručnjaka u svakoj od 29 zemalja.

Ispitane zemlje su: Argentina, Austrija, Belgija, Brazil, Bugarska, Kanada,Kolumbija, Češka Republika, Francuska, Nemačka, Mađarska, Izrael, Makedonija, Meksiko, Norveška, Peru, Filipini, Poljska, Portugal, Rumunija, Rusija, Srbija, Slovačka, Švedska, Švajcarska, Turska, Velika Britanija, Ukrajina, SAD.