Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Trgovina konvencionalnim oružjem - Ekonomija zasnovana na ratu

Trgovina konvencionalnim oružjem

Ekonomija zasnovana na ratu

Autor Marija Dukić 2010/10/12 : Tekstovi istog autora

Prema istraživanju Međunarodnog instituta za mirovna istraživanja iz Stokholma (SIPRI), prodaja oružja u svetu je od 2005. do 2009. godine porasla za 22 odsto u odnosu na prethodni petogodišnji period. Mediji nas bombarduju fotografijama bosonoge dece koja nose kalašnjikove, pričama o ljubavnicima koji jedni drugima presuđuju vatrenim oružjem i ponekim zasedanjem svetskih moćnika koji uporno tvrde da globalna bezbednost nije ugrožena. Da li je porast trgovine oružjem odgovor na finansijsku krizu a ne pretnja po svetsku bezbednost?

Njegoš je davno rekao: "Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom". Sada, uprkos postojanju međunarodnih mirovnih organizacija, sve države smatraju da se moraju osigurati od spoljnih opasnosti. Količina oružja kojom se danas trguje je na nivou one u hladnoratovskom periodu, a uprkos krizi proizvodnja se ne smanjuje. Pored postojanja već tradicionalnih ratnih žarišta, stvaraju se neka nova, a velike sile su našle još jednog neprijatelja objavivši rat terorizmu. Ovo nije novost - istorija pokazuje da su sve ekonomske krize pratili učestali sukobi i jačanje desničarskih ili imperijalističkih ideologija. Naša poznata istoričarka, Dubravka Stojanović, je ovako objašnjavala ovu tezu – Hitler je došao na vlast na talasu ekonomske krize, a obezbedio socijalni mir zapošljavanjem naroda u vojnoj industriji. Za to vreme, od Crnog četvrtka 1929. godine do izbora Ruzvelta za predsednika tri godine kasnije, kriza je veoma osiromašila SAD. Iako i dalje učimo o najučinkovitijoj ekonomskoj regulativi toga vremena, čuveni New Deal nije potpuno pokrenuo američku privredu; javni radovi su uposlili svega četiri miliona Amerikanaca. Ali onda je počeo Drugi svetski rat i pojačana proizvodnja oružja, koja je pospešila oporavak ekonomije. Većinu zemalja na svetu uzdrmala je ova finansijska kriza. U Latinskoj Americi koja je bila relativno demokratizovana, kriza je uništila tekovine političke liberalizacije kada su pukla svetska tržišta kafe, šećera i sl, i ove države su se pretvorile u sisteme koje su predvodili kadrovi iz partija krajnje levice ili desnice, uglavnom nastale vojnim udarima. Tvrde mnogi – u takvim vremenima narodu treba "čvrsta ruka".

Dakle, ekonomska kriza tridesetih smatra se jednim od uzroka najrazornijeg rata u istoriji čovečanstva. Dubravka Stojanović ipak smatra da "istorija nije sudbina, nego je treba poznavati da bi istorijsko iskustvo moglo na pravi način da se iskoristi". Bez paranoje da će se pojaviti neki novi neuspeli slikar koji bi zbog lične frustracije potamanio neku drugu naciju ili rasu, možemo tvrditi da se istorija ponavlja. Kako je kriza počela stručnjaci su zabeležili skok prodaje oružja. Činjenica je da je ovo jedan od istorijskih ciklusa, ali setimo se Čerčilovih reči: "Istorija se ponavlja, ali svaki put sve više košta".

Ubojite milijarde

Pisanje o svetskoj bezbednosti predstavlja veliki novinarski problem, jer proizvođači oružja često kriju podatke o svom poslovanju. Tu i tamo neko napravi analizu, koja nikad nije potpuna jer fale podaci o nelegalnoj trgovini oružjem. U izveštaju Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu za 2009. godinu ističe se da su globalni vojni izdaci porasli za 5,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu i da su dostigli rekordnih 1.531 milijardu dolara. Samo od 2005. do 2009. prodaja oružja porasla je za 22 posto, te se uzlazni trend očekuje i ove godine.

Sa svojim delom kolača od 30 posto tržišta Amerika je uverljivo vodeći izvoznik oružja. Najverniji kupci američkog oružja su Južna Koreja, Izrael, Saudijska Arabija, Turska a odnedavno i istočnovropske zemlje, sveži NATO-ovi članovi. Prethodni SIPRI izveštaj kaže da je stotinu najvećih svetskih vojnih kompanija 2008. prodalo naoružanja i vojne opreme u vrednosti od oko 385 milijardi dolara, što je tri puta više od vrednosti ukupne pomoći za razvoj koje su u toj godini izdvojile zemlje OECD. Samo prodaja najvećeg svetskog liferanta oružja, britanske kompanije BAE Sistemi, bila je u toj godini veća nego bruto domaći proizvod 105 zemalja.

Kome se prodaje to oružje? U poslednje vreme državama u razvoju, a od 2001 do 2008. godine vrednost kupoprodajnih ugovora ove vrste, odnosno između prodavaca oružja i zemalja u razvoju, obuhvatala je 69.2 odsto od ukupne prodaje oružja. Vrednost ugovora o transferu oružja sa zemljama u razvoju pretprošle godine iznosila je 42.2 milijarde dolara, što je porast od jednog procenta u odnosu na godinu pre pomenute. Poslednjih godina, na ovim tržištima dominiraju rusko i američko oružje, sa ukupno 59.6 odsto učešća na tržištu. Rusija je od 2005. do 2008. godine zaradila 35 milijardi dolara, a SAD nešto više od 53 milijarde. Logično, jer se na prvih deset mesta liste najvećih liferanata oružja nalaze američke i evropske kompanije. SAD su i dalje najveći izvoznik, sa 30 odsto ukupno izvezenog oružja, dok su Kina i Indija najveći uvoznici konvencionalnog naoružanja. Singapur i Alžir prvi put su se našli na listi deset najvećih uvoznika oružja. Ironično, pet stalnih članica UN-ovog Saveta bezbednosti su ujedno i najveći dileri oružja. Drugim rečima, države koje izvoze mir, izvoze i oružje. To su SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina.

Prodaja oružja Južnoj Americi porasla je za 150 odsto, ali uočljiv je interes nekih drugih država u ovom poslu (Rusija je prošle godine Venecueli pomogla sa 2.2 milijarde dolara kredita zarad poboljšanja odbrambenih sistema, artiljerije, oklopnih vozila i sl). U jugoistočnoj Aziji skočila je prodaja Indoneziji i Maleziji, a Singapur je postao prva zemlja ovog regiona koja je među 10 svetskih uvoznika oružja, još od Vijatnamskog rata. U Aziji je najveći uvoznik ipak Kina, praćena Indijom i Južnom Korejom. U prošlih pet godina petina ukupnog svetskog konvencionalnog oružja završila je na Bliskom istoku. Pre dve godine na globalnom nivou je za troškove naoružanja izdvajano oko 2,4 posto bruto domaćeg proizvoda.

Profitiranje na tuđoj nesreći

Ratovi su povezani ne samo sa interesima političkih i vojnih "elita", već i privrednih. Neke vlade troše više na naoružanje nego na socijalna davanja, infrastrukturu i zdravstvo. Prošle godine je izračunato da su vojna izdvajanja dostigla nivo blizu onog iz doba Hladnog rata. Ratovi su jedan od najisplativijih poslova današnjice, zato i ne čudi što ih neke države opravdavaju. Ali da li se iko pita kakve su posledice podsticanja sukoba? Oružani sukobi odnose svakog dana oko 2.000 života. Među žrtvama je mnogo poginulih i van ratišta. Iz Crvenog krsta kažu da se oko 250 000 dece širom sveta svakodnevno bori pod punim naoružanjem. Istraživanje koje je Crveni krst sproveo povodom obeležavanja 150 godina od bitke kod Solferina (posle koje je i osnovan), pokazalo je da ratovi i drugi sukobi imaju veliki uticaj na civilno stanovništvo. Preko 56 posto ispitanika iz žarišnih predela kaže da je zbog rata moralo da napusti domove, a skoro polovina je izgubila vezu sa partnerom. Istovremeno, 44 posto ispitanika videlo je oružani sukob iz prve ruke, dok je svaki treći iz te grupe video ubistvo nekog člana porodice ili rodbine. Međutim, situacija je gora nego pre 150 godina. Naime, u bici kod Solferina ranjeno je i poginulo 40 hiljada vojnika a od toga samo jedan civil je izgubio život. Danas su civilne žrtve redovna pojava.

Uprkos pacifističkoj demagogiji političara, industrija oružja raste. Ubojite naprave se prodaju i ratnim, ali i zemljama koje su u miru. Česte afere u ovoj industriji vezuju se za konstantno lobiranje za labavljenje regulative i kontrole proizvodnje i distribucije oružja. Smešno je bilo gledati kako proteklih godina predstavnici oružane industrije jednostavno odbijaju da daju izveštaje o svom poslovanju, a da im to baš niko ne zamera. Organizacije za ljudska prava na sav glas kukaju o posledicama ovakvog ponašanja, ali nije regulisan čak ni običaj prodaje oružja već dokazanim kršiteljima ljudskih prava. Šta vredi što međunarodna tela upozoravaju da militarizacija određenih teritorija nužno vodi represiji lokalnog stanovništva, kao i porastu terorizma...

Industriju oružja prati još jedan epitet – korumpiranosti. Najveća fabrika oružja u Evropi, BAE Sistemi, priznala je krivicu za višegodišnju korupciju i postigla dogovor sa američkim ministarstvom pravde da će u SAD platiti kaznu u iznosu od 400 miliona dolara. Naime, BAE je plaćala ogromne sume za podmićivanje u Saudijskoj Arabiji, gde je tokom proteklih decenija obezbedila ugovore za najmanje 80 milijardi dolara. Znajući na koji način posluju kompanije koje proizvode oružje, britanski Ured za borbu protiv korupcije je pre četiri godine nanjušio neregularosti u poslovanju ove kompanije, međutim tada je Toni Bler obustavio ovu istragu. Da li vas ovo možda podseća na ono Orvelovo proročansko: "Rat je mir, sloboda je ropstvo, neznanje je moć"? Ovo je bilo retoričko pitanje.

Nama ostaje pitanje da li će nam trgovina oružjem pomoći da prebrodimo krizu ili stvoriti još veću. Sa postojanjem nekonvencionalnog, oružja masovnog uništenja, stvorene su i nove opasnosti. Iako su nedavno dva najveća igrača na sceni nuklearnog oružja postigla dogovor o redukciji pomenutog, industrija konvencionalnog oružja je i dalje velika pretnja bezbednosti. "Proizvodnja ratova" je termin koji je sve češće u upotrebi, a neka predskazanja ove mračne ideje nastala su još pre rođenja većine nas. Tako je Orvel u svojoj legendarnoj knjizi napisao:


"Vinston se nije sa sigurnošću sećao nijednog razdoblja u kome njegova zemlja nije bila u ratu, no bilo je očigledno da je tokom njegovog detinjstva postojao poduži interval mira. Naime, jedna od njegovih najranijih uspomena bila je vezana za neki napad iz vazduha koji je u to vreme svakoga iznenadio. To je moglo biti u vreme kad je na Kolčester pala atomska bomba…. Otprilike od tog vremena, rat je doslovno trajao bez prekida."

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel