Solidarna kafica
Preko ramena > Nauka > Svemirska rasprodaja - Kraj jednog poglavlja u osvajanju svemira

Svemirska rasprodaja

Kraj jednog poglavlja u osvajanju svemira

Autor Tanja Jakobi 2011/5/23

April i maj biće meseci istorijske svemirske groznice: NASA će odrediti muzej kojem će pokloniti 27 godina staru, 77 tona tešku svemirsku letelicu „Diskaveri“ i još tri spejs šatla, a na aukciji u Njujorku će biti ponuđena dva odela ruskih astronauta. To će biti retko viđen prizor. Odela napravljena od 21 sloja teflona, polivinilhlorida i lateksa, još puna mesečeve prašine, teško podnose vlagu na Zemlji

Njujorška ispostava čuvene britanske aukcijske kuće Bonams (Bonhams) organizovala je početkom maja treću aukciju ličnih predmeta koje su američki i ruski astronauti nosili na svom putu u kosmos. Dva najvrednija eksponata su odela koja su 1975. godine nosili kosmonauti Aleksej Leonov (Sokol K) i Genadij Strekalov koji je 1990. godine učestvovao u misiji na svemirskoj stanici Mir. Očekivalo se da će starije odelo dostići cenu od oko 100.000 do 150.000 dolara, a mlađe od 60.000 do 80.000 dolara. Prvo je prodato je za 246,000 dolara.

Aukcija je organizovana u čast dva čoveka koji su pre pola veka prvi ušli u orbitu, Jurija Gagarina koji je to učinio 12. aprila 1961. godine i Alena Šeparda koji je 23 dana kasnije ušao u istoriju kao prvi Amerikanac u orbiti.

Na dve prethodne aukcije, od kojih je prva, inače najuspešnija ikad organizovana američka aukcija predmeta koji su obeležili istoriju kosmonautike, organizovana u julu 2009. godine, a druga u aprilu 2010. godine, prodati su između ostalog plan leta Apola 11 na kojem je Nil Armstrong zapisao čuvene reči koje će izgovoriti po sletanju na Mesec „ovo je mali korak za čoveka, ali veliki korak za čovečanstvo“ (152.000 dolara), značka Majkla Kolinsa sa istog leta (85.400 dolara), i upravljač lunarnog modula sa Apola 15, za 2,5 puta veću sumu.
Svemir
Novi vlasnici odela verovatno će proći iste one muke koje preživljava Keti Luis, kurator Nacionalnog Muzeja avijacije i aeronautike Smitsonijan čiji je zadatak briga o tucetu svemirskih odela sa Apolo misija, uključujući i Armstrongovo. Vreme je bilo surovo prema njima, svetlo i vlažnost su ih prilično oštetili i učinili krtim. Odela napravljena od 21 sloja sintetike (teflona, polivinilhlorida i lateksa) još puna mesečeve prašine toliko su oštećena da su još 2009. godine povučena da bi bila restaurirana posle čega su samo na kratko bila prikazana povodom obeležavanja 40-godišnjice iskrcavanja na Mesec pre dve godine.

Glavni predmet želje američkih muzeja je 27 godina stari Diskaveri, za čiju reparaciju je potrebno oko 29 miliona dolara. On je sredinom marta sleteo na zemlju posle 39 letova i jedan je od tri šatla koje je NASA ponudila muzejima 12. aprila na tridesetogodišnjicu lansiranja prvog svemirskog broda.

Pretendenti na letilicu shvataju stvar veoma ozbiljno. Džonson Spejs Centar je unajmio marketinšku kompaniju i lansirao vebsajt bringtheshuttlehome.com. Muzej pomorstva, vazduhuplovstva i letova u svemir u Njujorku prikupio je više od 150.000 potpisa na peticiji čiji potpisnici mole da se jedan od šatlova izloži na doku broj 86. Muzej avijacije u Sijetlu je već sagradio krilo muzeja u kojem bi izložio šatl koji još nije dobio, a kao svoj jak argument navodi da je 27 astronauta poreklom iz države Vašington.

Čovek koji treba da odluči o tome ko će dobiti šatlove je general Čarls F. Bolden Junior, najviše rangirani zvaničnik NASA i sam nekadašnji astronaut i marinac.
Discovery
Na listi od 21 institucije koje žele svemirski brod su i svemirski centar Kenedi u Floridi odakle su poleteli svi šatlovi, Kalifornijski naučni centar u Los Anđelesu, Nacionalni muzej vazduhoplovnih snaga u Dejtonu koji je dobio podršku predsednika Obame da zatraži 14 miliona dolara za troškove izlaganja šatla iz budžeta za 2012. godinu...

Ukratko ima više favorita nego svemirskih brodova. Moguće je da će Diskaveri, koga je NASA već pre tri godine ponudila Smitsonijanu, tamo i završiti. Tim pre što je Kongres, imajući u vidu ovu ponudu, tom muzeju već dao odgovarajuću sumu za reparaciju svemirske letelice. Endevor i Atlantis završiće svoju svemirsku odiseju u aprilu i junu. Enterprajz, koji nikada nije poleteo, izložen je na jednom od aerodroma blizu Vašingtona i najverovatnije će kao ‘utešna nagrada’ pripasti nekom od ucveljenih muzeja-molioca.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel