Solidarna kafica
Preko ramena > Sport > Kyokushin karate - Žarko Dukić: Neki novi samuraji

Kyokushin karate

Žarko Dukić: Neki novi samuraji

Autor Marko Radovanac 2011/5/17 : Tekstovi istog autora

Hitotsu, wareware wa, reisetsu o omonji, chojo o keishi, sobo no furumai o tsutsushimu koto.

Pratićemo pravila ponašanja, poštovati starije, i uzdržavati se od nasilja.

U želji da istaknemo značaj bavljenja sportom iz pravih razloga, viteštvo i hrabrost davno zaboravljenih junaka, neophodne moralne vrednosti koje smo na tren ostavili sa strane, potrebu za razbijanjem predrasuda o borilačkim veštinama, kao i zbog namere da više upoznamo posebnu vrstu karatea, “Preko ramena” i moja malenkost su u goste pozvali Žarka Dukića, diplomiranog ekonomistu i predsednika Kyokushin-kan saveza Srbije.

Posle početnog straha, čim smo primetili da je Žarko u potpunosti spustio gard, počeli smo s pitanjima...

Osnovna razlika između kyokushin-a i svima poznatog karatea?

Kyokushin karate je budo karate. To nije samo sport, to je veština koja teži maksimalnoj realnosti i traženju apsolutne istine kroz dugogodišnji nadljudski naporan sistem rada, gde se svakodnevno pobeđuju čovekove granice. Samo ime “kyokushin” znači “udruženje koje teži apsolutnoj istini (realnosti)”. Kada se izađe na kyokushin turnir, tu nema laži, nema prevare. Najvećim delom je tako zbog ful-kontakt takmičenja, nokaut sistema, i zbog toga što nema zaštite. Bez ovih elemenata narušio bi se duh budo karate i nešto čemu je osnivač kyokushina - Masutatsu Oyama težio i uspeo da napravi. Sa druge strane, shotokan karate nema ni jedan od tih elemenata i on je izgubio taj element veštine i postao je više sportski karate. Kyokushin karate sadrži i brojne elemente shotokan karatea u sebi i zbog toga poštujemo taj sport, ali mora se znati jasna razlika izmedju ove dve veštine.

 

Svaki sport ima svoju filozofiju, ali su borilački sportovi ipak nešto posebno. Uspostavljanje duhovne ravnoteže pomera granice fizičkih mogućnosti. Koliko je bitno i neophodno doživeti kyokushin na način na koji ga doživljavaju borci iz Japana i da li je to moguće bez obzira na različite običaje i mentalitet ovog podneblja?

Ovo pitanje je izuzetno i samo neko ko je radio kao trener u Srbiji, a bio treniran od strane vrsnih japanskih majstora može na ovo pitanje da odgovori. Imao sam tu privilegiju i čast da radim oba. Moram reći da je mentalitet našeg naroda takav da u nekim stvarima imamo dosta sličnosti sa Japancima – kao, na primer, osećaj ponosa, borbenosti, časti itd. Ono što nas razlikuje, a to nas razlikuje mnogo od Japanaca, jeste problem discipline i samodiscipline, poštovanja hijerarhije, vrednoće, posvećenosti, tačnosti i preciznosti. Kod Japanaca je poštovanje starijih - u poslu, životu i treningu od malih nogu praktično urođeno, tako da je nemoguće da se vidi nametanje toga od strane učitelja prema učeniku. Ipak, u Srbiji se to mora nametnuti jakim autoritetom, jer za naše mlade ljude autoritet sve manje postoji - počevši od porodice preko škole. Zato je jako važno da osoba koja vodi kyokushin karate u Srbiji razume te kulturološke probleme i bude spremna na mukotrpan rad i edukaciju mladih ljudi, konstantno im prenosi vrednosti koje promovišu japanske veštine. Svi koji su kod mene trenirali, zahvaljujući filozofiji kyokushin karatea i onoga što sam ih naučio o životu, završavali su fakultete kao najuspešniji studenti, postajali uspešni poslovni ljudi i što je najbitnije - izuzetni ljudi za svoje najbliže i čitavo okruženje. Uvek sam se trudio da im u svemu tome budem prvi i pravi primer.

Što se tiče pomeranja granica i postizanja duhovne ravnoteže, to je jedna od najbitnijih stvari u kyokushinu. Kroz veoma zahtevne i naporne treninge čovek pomera svoje granice fizičkih mogućnosti i samim tim jača svoj duh. Sa jakim duhom granice se sve lakše pomeraju. Tako čovek može da ostvari neka neverovatna dostignuća - postane toliko otporan na udarce da je skoro nemoguće povrediti ga. Uz pomoć tehnike tameshiwarija, lome se objekti - počevši od dasaka, kamenja, preko bejzbol palica do santi leda. To, naravno, običan čovek ne može, već samo osoba koja je svoj duh i telo dovela do te mere da za nju više ne postoji strah i bol prilikom izvođenja takvih stvari. Za to su, naravno, potrebne godine.

"Onaj koji svakoga dana živi Kyokushin put drži glavu nisko i oči visoko; rezervisan u razgovoru i ljubazan u srcu, uporno i čvrsto nastavlja sa treninzima." - Masutatsu Oyama

Žarko Dukić

Skromnost, poštenje, ljubav, razumevanje, samo su neke od osobina važne za istinskog kyokushin borca. Da li na treninzima pokušavate da svojim učenicima usadite osnovne karakteristike ljudskosti i razbijete predrasude vezane za borilačke sportоve?

Na žalost, danas se za borilačke veštine vezuje mnogo toga negativnog i zbog tog negativnog se ne vide one pozitivne stvari koje su daleko važnije i bitnije. Tako se za borilačke veštine vezuje i to da njih treniraju samo kriminalci, mangupi i sl. Tužna je činjenica da su neki ljudi iz borenja, govorim prvenstveno o majstorima japanskih borilačkih veština jer je njihova odgovornost još veća, dozvolili sebi da na svojim treninzima imaju ljude koji su ozbiljno ogrezli u kriminal ili da i sami postanu deo tog sveta. Njih istovremeno to kompromituje kao majstore, a o japanskim borilačkim veštinama da i ne govorimo. Činjenica je da borilačke veštine uistinu privlače žestoke momke i to moramo prihvatiti kao relevantnu istinu. Ipak, kada je trening u pitanju, jasno je da ti žestoki momci ne smeju određivati pravila ponašanja u nekom dodjou, da moraju da se ponašaju u skladu sa pravilima japanske veštine i ukoliko ne mogu to da ispoštuju - onda im definitivno nije mesto na treningu. Ja sam pristalica toga da svako može da se promeni i da je trening otvoren za svakoga ko će poštovati dodjo u koji dolazi i ljude u njemu, ali ukoliko taj neko nije spreman na promenu, onda njemu nema spasa, a samim tim ni treninga u mom dodjou.

Kyokushin može mnogo promeniti čoveka na bolje i mislim da zato u kyokushinu mnogi ljudi pronalaze utočište od današnjeg surovog sveta u kojem žive i čeliče se kroz disciplinu i napore kyokushin karatea. Posle nekog vremena svi ti problemi koji su ih mučili u životu izgledaju im mizerni spram onoga šta su doživeli kroz trening na kyokushinu i koliko su ojačali.

Na treninge takođe dolazi veliki broj intelektualaca koji duboko razumeju filozofiju ove veštine i žele da iz nje izvuku maksimum za sebe jer su svesni koliko će im to pomoći dalje u životu.

Danas postoje mnogi sajtovi, između ostalog i Youtube, gde se mogu pogledati treninzi, vežbe, kate, sparinzi i sve to deluje ponekad nemoguće izvesti. Od čega se sastoje treninzi i da li vaši polaznici prihvataju "nemoguće" kao dozvoljenu opciju?

Vidite ovako, na Youtube-u i sl. ljudi kače raznorazna svoja postignuća koja su nezamisliva - što iz želje da pothrane svoj ego, što iz želje da prezentuju i promovišu svoju veštinu. To zavisi od individue do individue. Suština je da će se na Youtube-u videti sve te neverovatne stvari, ali ne i to kako se do tih stvari dolazi. To su naravno tajne majstora, koje u današnje doba morate obično da platite da biste naučili. Živimo u takvim vremenima i ne mogu suditi majstorima jer naplaćuju svoje znanje, ali to sve mora biti umereno i u skladu sa budo duhom. Mnogi u početku ne mogu dovoljno dobro da razumeju da na treningu ne postoji "ne mogu", već samo “hoću” ili “neću”. Ljudi nisu svesni mogućnosti i kapaciteta koje njihovo telo i duh ima, a ja kao trener i majstor koji sam već nebrojeno puta pomerao svoje granice i dostizao granice nemogućeg, imam obavezu da im objasnim da je to sve moguće. Nikada od svojih učenika ne tražim nešto što ja već u životu nisam uradio, a uradio sam mnogo toga i s pravom očekujem od njih veliki napredak i dostizanje nekih, za obične ljude nemogućih podviga.

Žarko Dukić

 

Koliko dugo postoji Kyokushin-kan savez Srbije, koliko klubova i koje sve vrste takmičenja i kategorija broji?

Kyokushin karate dugo postoji u Srbiji, ali se nikada nije omasovio i iz tog razloga osetili smo potrebu da osnujemo Kyokushin-kan savez Srbije, koji će biti pokretač najvećeg omasovljenja kyokushina u Srbiji. Takođe, kao višegodišnji šampion Srbije, SCG i internacionalni šampion, a ujedno i majstor kyokushin karatea i trener od 2002. godine, smatrao sam da je moja odgovornost i obaveza da osnujemo novi savez u Srbiji. Naš savez je osnovan u aprilu 2008. godine i kao takav je jako mlad. Sa druge strane, savez je samo u poslednjoj godini toliko popularizovao ovu veštinu koliko neki nisu do sada za 17 godina svog postojanja!

Lično putujem po Srbiji sa svojim asistentima, održavam seminare i upoznajem naš narod sa nečim što nikoga nije ostavilo ravnodušnim. Tamo gde smo održali seminar, ali bukvalno u svakom mestu gde smo bili, iznikao je novi kyokushin-kan klub i ljudi su se "zapalili" za kyokushin karate. Osim u Beogradu sa nama su sada klubovi iz Kanjiže (dva kluba), Pančeva, Prijepolja, Kraljeva, otvaramo klubove od septembra u Bečeju, Zrenjaninu, u planu su i Kragujevac, Niš, Novi Sad. Ovo sve radimo bez finansijske podrške države i drugih nadležnih institucija, ali radimo čistog srca i verujemo da će to nadležni pre ili kasnije prepoznati i da ćemo dobiti punu podršku. Od sledeće sezone, nakon letnjih odmora, kreće sa radom po prvi put u istoriji Kyokushin-kan liga Srbije. Ova informacija je ekskluzivna i vi ste je prvi dobili.

Inače postoje takmičenja u različitim kategorijama, u borbama, katama, seniori, juniori, kadeti, pioniri, mlađi pioniri, dečaci, devojke, A klasa, B klasa, težinske kategorije. Postoji mogućnost takmicenja u svim ovim kategorijama u zavisnosti od uzrasta, pola, težine i izbora discipline. Više informacija o savezu možete pronaći na sajtu Kyokushin Serbia.

Da li su naše reprezentativne selekcije imale do sada zapažene uspehe na nekim internacionalnim takmičenjima i ako jesu - gde i kada?

Imali smo dosta velikih internacionalnih uspeha. Jedan od najvećih jeste osvajanje Evropskog prvenstva od strane Bojana Aleksića u Danskoj 2007. godine. Svi upućeniji znaju koliko je u kyokushinu teško doći do medalje na bilo kom takmičenju, a posebno na Evropskom prvenstvu. Bojan je bio proglasen i za najboljeg borca na čitavom šampionatu u svim kategorijama.

Ove godine smo u Mađarskoj osvojili dva treća mesta na Evropskom prvenstvu u kategoriji pionira i još jednom potvrdili da se kod nas radi odličan kyokushin i što je najvažnije ozbiljno se radi sa najmlađim uzrastnim kategorijama.

Žarko Dukić

30. aprila ove godine je održan prvi IKA Serbian Open. O čemu se zapravo radi i možete li nam reći malo više o IKA Serbia?


IKA SERBIA OPEN je takmičenje koje je organizovao majstor shotokan karatea 4. dan i nosilac 1. kyu zvanja u kyokushinu - Božidar Purić, koji je sa svojim klubom "Shoto" jedan od istaknutijih ljudi u našem savezu. Sa druge strane, Boža kao shotokan karate Sensei u Srbiji osniva IKA SERBIA GOSOKU RYU KARATE UNIJU i nedugo nakon osnivanja organizuje jedno izuzetno veliko takmičenje koje je zaista oduševilo sve prisutne, posebno one koji prate borilačke veštine. Božidar Purić je naravno u okviru IKA SERBIA OPEN-a, kao član naše federacije sa svojim klubom, organizovao i takmičenje u kyokushin-kan karateu i doprineo vezivanju velikog broja klubova i saveza. IKA SERBIA je sada deo porodice FUL KONTAKT UNIJE SRBIJE, koju čine Kyokushin-kan savez Srbije, Ashihara KaiKan savez Srbije, Ful Kontakt Kyokushinkai savez Srbije, i od pre nekoliko meseci Ika Serbia Gosoku Ryu Karate Unija Srbije. Za razliku od svih drugih mi se ne razjedinjujemo, već se ujedinjujemo i pozivamo sve zainteresovane da nam se priključe u ful kontakt uniji koja je mesto za najiskrenije i najpoštenije ljude u svetu borenja.

Da li država dovoljno shvata i podržava vaše napore da decu i mlade sklonite sa ulice?

Koliko god ja želeo da to nije tako, istina je da država uopšte ne prati dovoljno šta se dešava u svetu kyokushina i da, na žalost, ne finansira ljude koji su svoj život podredili sportu i veštini i koji punim srcem rade na omasovljavanju ovog sporta, sklanjanju dece sa ulice nuđenjem prave alternative u životu, stvaranju zdravih i sposobnih mladih ljudi koji će kasnije voditi našu državu u bolje sutra. Država finansira propale projekte propalih saveza i iz neobjasnjivog razloga ne želi da uđe u dubinu problema. Ne želim da ulazim previše u tu tematiku, jer postoje nadležne institucije koje se time moraju baviti, a mi ćemo se svojim radom nametnuti pre ili kasnije kao oni koji zaslužuju punu podršku države. Svesni smo da država čini grešku ne samo u našem slučaju, i da je čitav vrednosni sistem problematičan i zato danas živimo kako živimo.

Ja zaista imam veru u naš narod i siguran sam da ćemo se izboriti sa svim nedaćama koje su nas zadesile - kako u životu, tako i u našem sportu.

Žarko DukićMMA borbe - Mixed Marshal Arts su putem TV ekrana dosta popularne i kod nas. Počeli ste da držite treninge bazirane na tehnici i veštini kyokushin karatea, kikboksa, boksa. Da li je kombinacija stilova i u kojoj meri možda bolja, pak lošija po već stečeno znanje pravog majstora jedne borilačke discipline?

Vrlo interesantno pitanje. Za onog majstora koji jako dobro poznaje svoju veštinu, nijedan upliv druge veštine ne može mu pokvariti postojeću. Toga se plaše samo neznalice i oni koji su nesigurni u svoje znanje. Svaka borilačka veština doprinosi na neki način razvoju čovekovih sposobnosti i iz svake veštine se može uzeti nešto što će jednog borca činiti kompletnijim. Na kraju iz mešanja različitih borilačkih veština nastane jedan zaokruženi MMA sistem koji u realnoj borbi omogućava čoveku da se snadje u svakoj mogućoj situaciji i da bude efikasan. Danas je MMA najpopularniji u svetu i mi pratimo svetske trendove. Naši borci iz Kyokushin-kan saveza su ujedno uspešni borci i na Shotokan, Taekwondo, Savate, Kickbox, MMA, Ashihara,grapling, rvačkim i drugim takmičenjima. Mi smo ponosni na njih, a sve su to postigli uz našu maksimalnu podršku. U isto vreme oni su veoma uspešni takmičari u svom bazičnom sportu. Posebno bih izdvojio Marka Đukića, Milovana Đekovića i Ajredina Ajetija koji su pravi ambasadori Kyokushin-kan saveza Srbije na takmičenjima drugih borilačkih veština. Mi poštujemo svaku veštinu i samim tim što se pojavljujemo tamo kao učesnici, smatramo da smo ukazali najviše moguće poštovanje za tu veštinu i sport. Zato smo i osnovali Decisive Strike Gym koji će stvarati šampione, od K-1 do MMA a baza će im svima biti budo karate, Kyokushin-kan!

Uz zahvalnost redakcije, intervju ćemo završiti i sa nezaoblizanim pozdravom poštovanja i naklonosti - OSU!



“OSU” znači strpljenje, poštovanje i zahvalnost. Da biste razvili snažno telo i snažan duh potrebno je da se podredite rigoroznom treningu. Moram reći da je ova reč sve više u upotrebi i da mnogi naši prijatelji koji i nisu u ovom sportu koriste navedeni pozdrav.

Kada pogurate sebe do nečeg što smatrate da je vaša granica, vi želite da stanete, da se predate. Kada dodete do ove tačke morate da se borite sami sa sobom i sa vašim slabostima i tu borbu morate da dobijete. Da biste uspeli, morate da naučite da istrajete, ali iznad svega morate naučiti da budete strpljivi. To je “OSU”!

Razlog vaše podanosti napornom treningu je zato što vodite računa o sebi, a voditi računa o sebi znači poštovati samog sebe. Ovo samopoštovanje razvija i otvara mogućnost da budete respektovani od strane vašeg instruktora i kolega učenika. Kada uđete u dojo poklonite se i kažete “OSU!”. Ovo znači da vi poštujete vaš dojo i vreme koje provodite trenirajuci u njemu.

I kada se sretnemo negde na ulici ili bilo gde i bilo kada, mi se pozdravimo glasnim “OSU!”

OSU!

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel