Solidarna kafica
Preko ramena > Kulturni dodatak > Alehandro Žodorovski: Alhemičar u službi umetnosti - Holivud je udruženje lopova

Alehandro Žodorovski: Alhemičar u službi umetnosti

Holivud je udruženje lopova

Autor Marko Miladinović 2011/5/16 : Tekstovi istog autora

Dvorana Muzeja jugoslovenske kinoteke bila je tesna da primi sve zainteresovane posetioce koji su došli da prisustvuju dodeli Zlatnog pečata za životno delo jednom od najkontroverznijih reditelja i scenarista druge polovine dvadesetog veka, Alehandru Žodorovskom. Svojim kultnim filmovima i strip serijalima on je napravio veliki uticaj na sve generacije rođene posle hipi revolucije, u velikoj meri doprinevši i definisanju evropske „new age“ filozofije.

 

Žodorovski je pravi multidisciplinarni umetnik današnjice. U mladosti se bavio pantomimom i lutkarskim pozorištem, pisao je avangardne drame, glumio, režirao filmove i predstave, a danas piše uglavnom naučno-fantastične stripove za izdavače u Francuskoj, gde uživa u statusu žive legende. Kao da to nije dovoljno, već decenijama izučava i Marsejski tarot, čija tumačenja redovno održava po pariskim kafeima. Iako je nedavno proslavio 82. rođendan, istovremeno sarađuje sa deset renomiranih crtača i sa ponosom izjavljuje da mu nije dovoljno ni 60 godina da bi objavio i režirao sve što je smislio. Najveći utisak tokom njegovog kratkog aprilskog boravka u Srbiji na njega je ostavio beli lav koga je video u beogradskom zoološkom vrtu, zato što je „lav simbol ljudske kreativnosti u tarotu, a stvaranje najuzvišeniji način nečijeg postojanja.“

 

zodorovski

 

Predavanje u Muzeju kinoteke Žodorovski je ispunio anegdotama iz svog života, otkrivajući, između ostalog, početke svog interesovanja za dramske umetnosti: ”Postao sam neurotičan u detinjstvu kada mi je otac, inače veliki staljinista, rekao da ću umreti i da posle smrti više neće biti ničega. S druge strane, moj deda je izgledao poput hipika i njih dvojica su se često svađali, pa sam u svojoj glavi počeo da stvaram sliku sukobljenih marioneta Staljina i Gandija. Posle sam se još dugo sakrivao iza pozorišnih maski i lutaka.“ Kaže da je ostao neurotik do svoje 76. godine kada je upoznao svoju buduću suprugu, Paskal.

 

„Žene su imale najviše uticaja na mene. Videvši svet, nagledao sam se raznih grozota i shvatio da one u njemu nemaju odgovarajući položaj. Vremenom sam postao veliki feminista“, ističe Žodorovski. Za njega stvaranje filmova predstavlja ljubavni čin, iako je dugo živeo u svetu gde je film isključivo produkt industrije. „Današnji Holivud predstavlja udruženje lopova koji uništavaju filmsku umetnost. Merilo uspeha nekog filma isključivo je postala količina zarađenih para. Zato što su producenti držali prava na moje sopstvene filmove, bio sam prinuđen da ih narezujem na diskove i poklanjam“, napominje Žodorovski, imajući na umu svoj najpoznatiji film „El Topo“ iz 1970. godine koji je u SAD postao kultno ostvarenje zahvaljujući ponoćnim projekcijama i oduševljenju Džona Lenona i Joko Ono. Zbog njihove preporuke tadašnjem producentu Epla, Alanu Klajnu, neobični reditelj je dobio milion dolara za snimanje svog sledećeg filma, „Svete planine“ u kome je igrao ulogu alhemičara. Zauzvrat, Klajn je držao autorska prava naredne tri decenije. U Meksiku, tokom snimanja pojedinih masovnih scena „Svete planine“ sa golim statistima, Žodorovski je bio prinuđen da se krije jer su mu lokalni stanovnici pretili ubistvom. Prema njegovim rečima, u trenucima kreacije sve bi moralo da bude dozvoljeno jer umetnost ne postoji bez izvesne doze agresivnosti. Takođe, ne veruje u političku revoluciju, već isključivo u pesničku re-evoluciju poretka.

 

BIF: Izjavili ste nedavno da planirate snimanje svojevrsnog nastavka „El Topa“, koji ima radni naziv „KainAvelj“ („CainAbel“). Zašto ste se odlučili za tako neobično ime i šta bi trebalo da bude radnja ovog filma?


Alehandro Žodorovski: Film je prvobitno trebalo da se zove „Sin El Topa“, ali pošto Alan Klajn 30 godina nije hteo da mi ustupi pravo na ime junaka, odlučio sam se za novi naslov. „KainAvelj“ je, naravno, priča o braći i prvom od svih sukoba. U „El Topu“ konflikt je bio između glavnog junaka i figure generala a danas, kada su svi diktatori pali, dešavaju se sukobi između različitih bratstava, što ću i pokušati da prikažem. 

 

BIF: Polovinom sedamdesetih pripremali ste režiju ambiciozne filmske adaptacije SF klasika „Dina“ sa Orsonom Velsom i Salvadorom Dalijem u pojedinim ulogama i Denom O’Banonom i Mebijusom kao saradnicima. Zašto taj projekat nije završen i da li ćemo ikada videti Vašu verziju Dine?

 

A. Žodorovski: Baš ovih dana Amerikanci snimaju dokumentarni film o našoj viziji Dine, sa muzikom Pink Flojd i animacijom po Mebijusovim crtežima. Ta produkcija je propala iz finansijskih razloga, a prava su tada prodata Dinu de Laurentisu, koji je bio poznat kao „ubica“ velikih reditelja. Dejvid Linč je veliki umetnik i smatram da ne može biti odgovoran za neuspeh postojeće filmske verzije. Za mene su u takvim slučajevima glavni krivci upravo producenti koji ograničavaju kreativnost autora. 

 

BIF: Zašto je toliki uticaj moderne psihologije u Vašim scenarijima i odakle on potiče?

 

A. Žodorovski: Psihologija je uticala na mene, baš kao i mušica koja mi je stala na nos tokom slušanja predavanja na fakultetu 1940. godine, kada sam imao utisak kao da sam leš. O uticajima ne treba previše govoriti jer sve što gledamo i čitamo nehotice deluje na nas. Ako gledate film u kome se pojavljuje kepec, to će vas neminovno podsetiti na Linča, a ako se u kadru pojavi i gojazna žena, odmah ćete pomisliti na Felinija... Želim da verujem da su sva dela originalna na svoj način.Ideja za strip serijal „Kasta Metabarona“ nastala je kada sam gledao mog sina Brontisa dok je igrao u „Theatre du Soleil“ u trilogiji grčkih tragedija. Šest sati dugačka pozorišna postavka bila mi je izuzetno dosadna i pomislio sam kako to štivo može da se interpretira na zabavan i moderan način kroz žanr naučne fantastike. Svega tu ima što publika rado gleda: incesta, kriminala, izdaje... A kada koristite motive starogrčkih tragedija, svi će prvo pomisliti da ste nadahnuće našli u psihologiji, baš zato što je i Frojd bio inspirisan njima. 

 

BIF: Kako je izgledalo raditi sa najvećim autorima svetskog stripa poput Mebijusa, Huana Himeneza ili našeg Zorana Janjetova i na osnovu čega birate svoje saradnike?

 

A. Žodorovski: Strip je idealna umetnost jer prilikom rada na njemu nikada nema svađa. To je kao brak iz ljubavi, zajednički rad na kreativnom procesu. Ja pišem dijaloge i režiju scena, a crtač unosi svoja viđenja likova. Ovi izuzetni umetnici mogu da dočaraju prostore i likove iz moje mašte jer su veoma ponosni i nikada neće reći da ne mogu nešto da nacrtaju. Možda je bilo najlakše sarađivati sa majstorom erotskog stripa Milom Manarom jer nema telefon, mejl, nikakav kontakt, živi u egzilu negde u Italiji. (smeje se) Preporučujem urednicima svoju buduću priču i šta želim da vidim nacrtano, na osnovu čega mi oni onda ponude nekoliko crtača, da odaberem one čiji mi se radovi dopadnu. Glavni cilj prilikom pisanja scenarija nije nastanak naučnog dela ili kreiranje političke ideologije, već stvaranje zasebne, lažne istorije, kakva obično postoji u romanima. 

 

BIF: Da li mislite da se poistovećujemo sa herojima zato što oni prevazilaze prepreke koje im je nametnula sudbina pa nam je tako lakše da se suočimo sa sopstvenim problemima? 

 

A. Žodorovski: U drugima obično pokušavamo da prepoznamo sebe. Takođe, ako nekoga gledamo sa nepoštovanjem, znači da ni sebe ne poštujemo dovoljno. Iz istog razloga čitaoci i gledaoci vole da se poistovećuju sa junacima iz mašte. Ipak, oni neće rešiti svoje probleme sve dok ne pokušaju da shvate koji postupci su ih doveli do pozicije u kojoj se trenutno nalaze. 

 

Tekst je preuzet iz majskog broja časopisa Biznis i finansije

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel