Solidarna kafica
Preko ramena > Kulturni dodatak > Ishrana kroz vekove: Stari Grci - Ručak za desnoruke

Ishrana kroz vekove: Stari Grci

Ručak za desnoruke

Autor Marija Dukić 2011/5/13 : Tekstovi istog autora

Svi sukobi nastaju zbog nerazumevanja drugih, nama suprotnih, ili samo različitih. Nerazumevanja ima u svakoj oblasti, pa i kada su u pitanju drugačije gastronomske navike, zbog kojih možemo nekoga smatrati divljakom, fetišistom, ili čak ludakom. Tako je autorki ovog feljtona kada je saopštila svoju odluku da ga napiše, rečeno da će rasterati čitaoce, samo zato što je vegeterijanka. Činjenica da nekome smeta saznanje o tome šta drugi jedu, samo govori o našoj nedovoljno razvijenoj kulturi i nerazumevanju različitosti. Zato smo odlučili da vam prenesemo znanja o gastronomiji koja su vekovima prikupljana, a sistematizovana u knjizi Jelene Đorđević „Kultura svaštojeda“. 


Antička Grčka 

Stari Grci su obedovanje shvatali kao ceremoniju u kojoj su se smenjivale dve aktivnosti: obilan obrok (velika količina žitarica i mesa) i ispijanje pića. Dodaci mesu bili su sir ili masline, koji su do danas ostali glavni predstavnici mediteranske kuhinje. Drugi deo ceremonije bio je ispijanje vina, nikada čistog već pomešanog s avodom, jer su Grci konzumaciju čistog vina smatrali varvarskim, «skitskim» običajem.


Kada su imali prilike, uvaženi gosti ovakvih gozbi odvajali su ove dve aktivnosti i posle obilnih obroka se doterivali za drugi deo ceremonije, koji je podrazumevao pijenje a zvao se symposion. Osim što su gozbe predstavljale ono što danas zovemo networking (umrežavanje sa drugim ljudima), one su imale i mistični karakter – Grci su mislili da njima prisustuvuju bogovi, te su sakralni karakter istih naglašavali time što je meso koje se na njima služilo bilo uglavnom od žrtvovanih životinja. Te nesrećne životinje, bile divlje ili domaće, ritualno su klane, zatim komadane, te deljene među pravim i umišljenim gostima. Njihovo meso se ponekad čak jelo neposredno posle žrtvenog čina, dok je još bilo toplo. Ali, za sve ovo postojala je hijerarhija: odmah posle klanja prvo bi bila utoljena glad bogova, tako što su kosti i loj bacani na žrtvenu lomaču, a tek kasnije ljudi koji su dobijali meso. Iz ovoga vidimo da nisu stari Grci bili nimalo naivni. U drugoj podeli meso se deli među ljudima, gde uglavnom najukusniji delovi životinje idu političkoj eliti (kao i danas), a ostatak običnom narodu. Jelo se rukama, kašike su samo korišćene za sipanje sosa, u koji bi se umakali komadići hleba ili proje. Pre nego što bi započinjala ceremonija opijanja prosipalo se malo vina na zemlju, u čast božanstava. 

 

stari grci


Pored ovakvih gozbi, stari Grci su imali i obične „ručkove“, koji su održavani na kraju obdanice. Pre toga imali su obroke koji nisu imali nikakvu drugu vrednost osim osposobljvanja za normalno funkcionisanje, odnosno pogonskog goriva. Naime, čim bi se probudili oni bi užurbano strpali nekoliko parčića proje umočene u vino u usta, i tako dobili energiju za ostatak dana. Taj doručak je bio ono što mi danas zovemo užinom, ali recimo nekom vrstom čorbaste užine. U podne bi jeli još jednom, takođe nekoliko parčića raznoraznih kolača, i tako bi bili polu siti do jedinog pravog obroka, večere (deipnon). Za običnu „raju“ i te, ceo dan očekivane, večere nisu bile nešto bogate i hranljive, ali su bile jedini organizovani obrok na kome bi se družili, uživali i na koji su mogli pozvati društvo. Sobe u kojima su održavane zvale su se andron, odnosno „prostor za ljude“, što je automatski isključivalo žene. Tamo su muškarci ležeći ždrali, a potom se opijali, baš kao što je i prikazano na vazama iz tog vremena. Večera je deljena na tri faze, na početak gozbe, Gustum – ili ono što bi mi zvali glavno jelo (fercula), koje  uključuje Promulsis, toplo predjelo sa čašicom mulsuma, vina ukuvanog sa medovinom; Mensae primae – ili ono što bi naša tradicija nazvala blanširana variva u hladnim ili toplim sosovima, i, na kraju – Mensae secundae ili Mensae alterae, na poseban način pripremljeno voće sa biberom, uz koje se pije vino, takođe pomešano s vodom u određenoj srazmeri. Pokatkad se nakon voća počinjalo ispočetka: taj, novi obrok zvao se tertia cena, i takav ručak, koji je mogao da potraje do u kasne večernje sate, zvao se, u našem skromnom prevodu „od početka do kraja“. Ovo je doduše bila samo beneficija bogatih. 


Jelo se desnom rukom, koristeći samo palac, kažiprst i srednji prst. Uzimanje hrane čitavom šakom smatralo se nepristojnim, dok se, što je još ozbiljnije, uzimanje hrane levom rukom smatralo znakom apsolutnog nepoštovanja, ili čak i uvrede, namerno načinjene prema domaćinu. Levom rukom zvanično je mogao da jede samo sveštenik – augur.


Polna diskriminacija osećala se, osim u vidu mesta za ručavanje, i u pogledu sadržaja tanjira. Povrće i salate muškarci u homersko doba uopšte nisu jeli; biljna jela bilja su namenjena samo deci, porodiljama i bolesnicima. Međutim, iako su stari Grci voleli da omaste brk i žrtvuju po koju životinju, ovde je javlja i preteča vegeterijanizma. Jedan od najvećih pobornika vegeterijanizma u Evropi bio je poznati filozof Pitagora. Pored njega, i Porfir i Ovidije su smatrali da ubijanje životinja radi ishrane zagađuje i otupljuje ljudski duh. Pitagora je prvi osudio žrtvovanje životinja na oltarima bogova, mada je zapisano kako je i on sam žrtvovao vola kada je otkrio da je kvadrat hipotenuze ravnostranog trougla jednak zbiru kvadrata preostale dve stranice. Kasnije se ipak ispostavilo da je vo bio napravljen od testa. Pošto je u to vreme osuda bilo kakvih religijskih pravila bila veoma ozbiljan javni istup, vlast ovo nije podržala, ali je Pitagora imao pristalice među drugim filozofima tog vremena. Tako ga je Plutarh, rimski filozof, podržao rečima: "Ja bih, pre svega, voleo znati pod kojim je neočekivanim okolnostima i u kojem stanju uma prvi čovek stavio svoje usne na meso i krv mrtvog stvorenja, izneo na stol mrtva, ukočena tela i usudio se nazvati hranom delove tela koji su do malopre puštali glasove i krike, kretali se i živeli?!" On je postavljao niz pitanja o moralnosti grčke ishrane u svojim esejima, poput onog „Zar vas nije stid da mešate domaće useve sa krvlju i sukrvicom“ ili „zašto klevećete zemlju kao da ona sama ne može da vas nahrani“ isl. 


O tom pitanju Grci međutim nisu dugo razmišljali, već su nastavili da ležeći jedu meso i zalivaju ga razvodnjenom vodom. Za sve one koji žele da osete miomirise starogrčke kuhinje nabavili smo jedan recept star preko 2000 godina. 

 

Nadeveno pile

jedno pile od 1 – 1,5 kg

300 g mlevenog mesa (pola svinjetina, pola govedina)

100 g griza

2 jajeta

250 ml belog vina

1 kašika ulja

1 kašika seckanog korena celera

četvrt čajne kašike mlevenog đumbira

četvrt čajne kašike mlevenog bibera

čajna kašika zelenog bibera u zrnu

50 g pinjola

so  

Priprema: Mleveni biber, celer, đumbir, mleveno meso i kuvani griz pomešati. Dodati jaja i mešati dok se ne dobije mekana masa. Začiniti solju, dodati ulje, zeleni biber u zrnu i pinjole. Tom smesom napuniti pile. Peći oko sat vremena na temperaturi 220°C.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel