Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Muzički festivali i kriza: Ispred šanka gužva je tanka - „Ovo je veoma rizičan posao“

Muzički festivali i kriza: Ispred šanka gužva je tanka

„Ovo je veoma rizičan posao“

Autor Uroš Nedeljković 2011/5/12 : Tekstovi istog autora

Osnovani s viškom entuzijazma i malo novca, prigrljeni od gradskih uprava kao neočekivani izvor prihoda, muzički festivali suočavaju se u poslednje dve godine sa mnogo lica krize: snažnom konkurencijom, osiromašenim sponzorima i publikom, naraslim apetitima bendova i gradskih uprava i dilemom - ugasi ili prodaj, ako imaš kome.

Beogradski festival elektronske muzike Dis-Patch, osnovan 2002. godine objavio je svoje gašenje ovog marta. „I pored visokih umetničkih i produkcionih rezultata festival je od početka prolazio kroz konstantnu borbu za opstanak“, kaže Relja Bobić, izvršni direktor festivala. Za razliku od novosadskog Exit-a, Beograd ovaj festival nikada nije prepoznao kao svoju kartu uspeha. Nedostatak institucionalne podrške i ponekad potpuno nerazumevanje sfere koju su promovisali učinili su da festival svake godine praktično počinje od početka. „U programskom smislu manifestacija se nezaustavljivo razvijala, a u svetskim okvirima uspostavljala značajna partnerstva“, kaže Bobić, ali, paradoksalno, kredibilitet i visok potencijal ostali su bez ikakve povratne reakcije.  Na primer,  tokom 2009. godine ovaj festival je samostalno realizovao 45 programa od kojih je većina u potpunosti samofinansirana ili finansirana bez učešća države. Na narednom konkursu Ministarstva kulture odbijeni svi predloženi projekti a festival nije mogao u potpunosti da opstane kao samoodrživ.

Exit koji je proglašen manifestacijom od posebnog interesa za Novi Sad uživa znatnu podršku i ima problem druge vrste – po mišljenju organizatora i priređivača drugih kulturnih aktivnosti dobija previše, i uprkos stalnom isticanju finansijskog uspeha, nikada nije uspeo da postane potpuno komercijalan. Grad i organizatori Exit-a izvode, međutim, drugu računicu.
Muzički festivali i kriza
„Exit je od svog osnivanja zajednički projekat komercijalnih i državnih institucija, zahvaljujući kojima je festival danas jedan od najvećih kulturnih i muzičkih manifestacija u Evropi“, kaže u razgovoru za BiF Nikola Stamenov, izvršni direktor festivala. „U finansijskoj konstrukciji, sponzorstva i donatorstva čine približno 50% ukupnog budžeta. Ostatak je pokriven od direktnih prihoda festivala, karata, kampa i drugo.“

Marija Kulačin pomoćnik šefa kabineta gradonačelnika Novog Sada za BiF kaže da cost-benefit аnаlizа direktno investirаnih sredstаvа Grаdа u Exit prethodnih godinа, а u odnosu nа povrаćаj koji Grаd dobijа kroz promociju, poreze i prihode od turizmа, potvrđuje dа Festivаl predstаvljа investiciju, а ne trošаk. „Nezavisnom procenom, koja je urađena na prošlogodišnjem festivalu, utvrđeno je da 2010, koja je bila slabije posećena, ekonomski uticaj festivala na ekonomiju grada bio je oko 13.5 miliona evra. To je novac koji je direktno iz džepova posetilaca festivala otišao u ruke ugostitelja, hotelijera, trgovaca, prevoznika. Procena je da je oko 50 miliona evra ušlo u ekonomiju grada u poslednje 4 godine“, kaže Stamenov.

Statistika kaže da je od ukupnog broja posetilaca prošle godine 37% bilo prvi put na Exitu, svaki drugi posetilac Exita je iz inostranstva, pri tom su 60% posetilaca kampa Englezi. Prosečni posetilac Exita 2010. godine je potrošio za hranu, smeštaj i transport 100 evra dnevno ili 15 evra više nego na primer 2007. godine. Broj turista se sa 27.000, 2007. popeo na 30.000 2010. godine. Severnog rivala, mađarski Sziget, 2010. godine posetilo je 382.000 ljudi od koji su polovina bili stranci. Dnevna potrošnja posetilaca Sziget bila je 20 evra po danu. U organizacionom timu engleskog Glastonberi festivala kažu da „ne vode ovakvu statistiku“ i „ne znaju kolika je prosečna potrošnja po posetiocu“, ali rekli su nam da je 2010. godine Glastonberi festival je posetilo 177.000 ljudi, uključujući i osoblje i izvođače. „Festival doprinosi lokalnoj ekonomiji 30 miliona funti (34 miliona evra) i 70 miliona funti (80 miliona evra) ekonomiji države“, kažu iz Glastonberija. Za tri dana subotički „Trenchtown“ koji sa 15% finansira subotička opština je prema podacima Darka Putnika, iz organizacionog odbora ovog palićkog festivala, posetilo oko 10.000 ljudi.
Muzički festivali i kriza

Budimpeštanski obračun

Festivali imaju veoma različitu vlasničku struturu i od nje i zavisi imaju li dotacije gradova. Vlasnici Glastonberija, osnovanog 1970. su zemljoposednik Majkl Ivis i Festival Republic mešovita firma velikih muzičkih priređivača. Vlasnici Sziget-a su 2005. godine pritisnuti konkurencijom novih festivala, udeo prodali mađarskoj internet kompaniji Econet koja u ovom trenutku poseduje 51% akcija, a cela veoma komplikovana transakcija trebalo bi da bude zatvorena 2012. godine. Prema izveštaju KPMG festival ima pozitivan efekat na BDP od oko 13 miliona evra i generiše oko 5 miliona evra poreskih prihoda za grad i državu kaže Berta Andraš iz organizacije Sziget festivala. Za razliku od prethodnih godina, kada je budimpeštanska administracija ustupala Festivalu zemljište bez nadoknade, sada Sziget treba da plati 185.000 evra za iznajmljivanje i gradu transferiše 370.000 evra direktnih prihoda po osnovu organizacije gradskog prevoza i drugih usluga za potrebe festivala. Za Festival koji je zbog krize prošle godine morao da smanji cenu ulaznica za 20%, a ove godine ih zadrži na istom nivou, to je značajan finansijski udarac, tim pre što je i suvlasnik Econet upao u finansijske teškoće i prodaje deo svog vlasništva u različitim medijskim kućama u Mađarskoj.

Iz Exita kažu da bi njegova samoodrživost bila moguća kada bi festival naplaćivao višestruko više cene karata i smeštaja za posetioce. „S obzirom da bi tada mali broj domaće i regionalne publike mogao priuštiti sebi dolazak na festival, ceo projekat bi postao elitistički i to ne bi bilo u skladu sa vizijom koju festival prati od nastanka.“, kaže Nikola Stamenov i ističe da im nije cilj samo dolazak gostiju iz inostranstva i što potvrđuje politika cena: „Ovog leta imate u Beogradu bar četiri koncerta čija je cena karte za 2 sata nastupa skuplja od četvorodnevne karte za festival.“ Karte za Exit ove godine koštaju 3.000-3.500 din za dan, dok četvorodnevna košta 7.000 din sa popustom ili 11.000 dinara bez popusta. Darko Putnik kaže da zahvaljujući opštinskoj donaciji uspevaju da drže niske cene ulaznica. Primera radi, karte za Glastonberi su 2010. godine prodate do 11. aprila po ceni od oko 200 evra po paketu.

Muzički festivali i kriza
„Sziget ima jednu od najboljih cena za ono šta pruža. Zato je popularan među strancima“, kaže Andraš i dodaje da je prošle godine, zbog recesije, opao broj domaćih posetilaca. S druge stane, povećan je broj posetilaca iz Holandije koji su kompenzovali nedostatak u domaćoj tražnji. Brine, međutim, stalan rast troškova izvođača tvrde i u Sziget i u organizaciji Exit.

Manje dara za više para

„Njihove cene vrtoglavo rastu iz godine u godinu i to je jedan od najvećih izazova sa kojima smo suočeni“, kaže Stamenov. „Logika je prosta. Sa jedne strane broj festivala u Evropi se povećava svake godine, jer gradovi i opštine pokušavaju da dodatnim sadržajima privuku posetioce i turiste“ i ističe primer Španije i gradova kao sto su Valensija, Bilbao i Malaga koji su pokrenuli ozbiljne festivale prošle godine. Njihovi budžeti su ogromni. „Sve ovo podiže potražnju za izvođačima i normalno je da njihova cena raste. U Engleskoj, na primer, broj festivala u poslednjih pet godina je narastao sa 200 na preko 1.000 u 2010. godini“, kaže Stamenov.
Muzički festivali i kriza
Stamenov kaže da zbog interneta i piraterije, u cilju kompenzovanja prihod izgubljenih od izdavaštva, bendovi povećavaju tarife za žive nastupe do neizdrživih granica. „U našem slučaju, Exit svake godine preuzme višemilionski rizik u bukiranju bendova, u nadi da će uspeti da obezbedi sponzortsva, donacije i proda dovoljan broj karata“ kaže Stojmenov. Samo u prethodnih godinu dana veliki broj evropskih festivala je bankrotirao (npr. bukureštanski) ili je morao biti prodat kao na primer Sziget i španski „Benicassim“. „Ovo je veoma rizičan posao“, kaže Stamenov.

Organizatori Glastonberi festivala, tvrde međutim da ne primećuju da cene izvođača rastu. Kažu da ih kriza koja je pogodila i Evropu i Britaniju uopšte nije dotakla. „Cene izvođača su ostale iste kao i broj posetilaca a cena opreme je pala“, kaže Darko Putnik iz a „Trenchtown“-a „Kriza se najbolje vidi u manjem prometu pića.“

 

Biznis i finansije maj 2011.Tekst je objavljen u majskom broju mesečnika Biznis i finansije.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel