Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Proslava Prvog maja: Dan solidarnosti - Ne zaboravimo!

Proslava Prvog maja: Dan solidarnosti

Ne zaboravimo!

Autor Milutin Mitrović 2011/5/9 : Tekstovi istog autora

Zadesio sam se ove godine za Prvi maj u Trstu. Lična naklonost simbolici Dana rada i novinarska radoznalost, čak i pod stare dane, povukle su me da učestvujem u demonstriranju solidarnosti, bez obzira na zemlju i naciju, sa onima koji svojim radom uobličavuju svoj život i odnose sa drugima. Bio sam pre nekoliko godina isto tako i u Zagrebu, na „Mesićevom (prvomajskom) pasulju“ u Maksimiru, pozdravljao osmehnute poznate i nepoznate, osećao sa njima uzajamnu bliskost, koju su tragični politički događaju pokušali da nam otmu. Imao sam prilike, pre niz godina u Njujorku, da sa podjednakim osećanjem bliskosti 1. maja pozdravljam u Central parku vesele ljude koje niti sam ikada ranije, niti ću ikada kasnije sresti. Ma koliko to ličilo na parolu, ne stidim se da kažem kako Prvi maj shvatam kao dan solidarnosti sa svakim ko je čovek. U Trstu mi je palo na pamet da će možda fotografije bolje nego reči iskazati ono što ne bismo smeli da zaboravimo: da samo rad i solidarnost garantuju ljudima dostojanstvo. Da nije tako zašto bi se žestoko bunili građani prebogatih naftaških zemalja podmićeni „da ćute i ne smetaju“. Zato sam fotografisao. Fotografije su ipak objektivne - dokument.
Prvi maj u Trstu
Nadam se da se iz njih vidi da Prvi maj nije političko, nije ideološko manipulisanje, nego pamćenje napora i žrtava radnih ljudi da bismo živeli bolje. Prvi maj nisu izmislili ni Marks, ni Lenjin ni bilo koji političar ili partija. Njega su izborili radnici. Decenije štrajkova i surovih obračuna kapitalista sa štrajkačima zbog njihovih zahteva da se beskrupulozno izrablivanje od 14 do 16 sati rada dnevno skrati na ljudski podnošljivu meru. Iz te borbe je prvi u svetu nastao Sindikat metalaca u Filadelfiji 1827. godine. Tako je 1884. godine Unija sindikata Amerike i Kanade donela rezoluciju o Prazniku rada 1. maja. Tako je na demostracije 1886. godine u Čikagu izašlo 25.000 radnika. Ubijeno je 5 radnika i okrutno premlaćena masa drugih samo zato što su tražili radno vreme od 8 sati dnevno. Zato je na kongresu Internacionale 1889. u Parizu, baš taj Čikaški Prvi maj, proklamovan kao svetski praznik radničke klase. U to surovo vreme radnici su pored prihvatljivog radnog vremena svoja htenja formulisali parolama: Zajednička borba za prava, Solidarnost, Rat protiv rata, Protiv kolonijalizma – dakle, mnogo šire nego što bi samo sebični interesi nalagali.
Prvi maj u Trstu
Gledao sam na internetu i TV slavljenje Prvog maja na Trafalgar skveru, u Stokholmu, Parizu, Odesi, Atini. Negde mirno i veselo, negde žestoko i sa tučom, zavisno od stepena osvojenih ili ugroženih prava. Poseban utisak ostavljaju demonstracije u Egiptu, Siriji, Nigeriji – u zemljama koje su proslavu Dana rada izabrale kao još jedan dokaz identičnosti sa modernim svetom. Video sam i raspaljene roštilje i gajbe piva kod nas. Nikada radnici nisu proklamovali asketizam, ali je tragično kada se u pivu utopi smisao onoga zbog čega se slavi. Zaboraviti sve one borbe i ciljeve znači postati lak plen izrabljivača, koji nisu, i neće nikada prestati da postoje. Znači gubljenje dostojanstva i pojedinca i radničke klase.
Prvi maj u Trstu
Samosvest o dostojastvu, koju sam video u Trstu je ono što me je najviše impresioniralo. Sposobnost ljudi da se ne crvene zbog crvenih zastava, da se ne stide svoje prošlosti, jer njima je prošlost čista. Sve to daleko je od nostalgije. Nostalgija je umrtvljujuća, a ti ljudi tamo su vedri i odlučni. Znaju da su zaslužili to što imaju i umeju da brane stečena prava i dostojanstvo. Italija je jedna od najrazvijenijih zemalja sveta, a Trst spada među najbogatije delove Italije, pa ipak kod njih niko ne izbegava da pominje radničku klasu, jer znaju ko je taj ko je stvorio bogatstvo koje imaju. Trst je etnički izmešan grad do te mere da u njemu živi čak i 4.800 Srba sa regulisanim boravkom, a računa se da ih je još toliko „na crno“.
Prvi maj u Trstu
Posle Italijana najbrojniji su Slovenci, njihovi su horovi sa fotosa. Hor „Pinko Tomažič“ nosi ime po narodnom heroju koji je rođen u Trstu, a streljan 1941. u tršćanskom predgrađu Opićina, gde hor tradicionalno peva svakog Prvog maja. Ove godine je uz njih pevao i ženski hor „Kombinat“ iz Slovenije. Nastao je 2008. godine kada se grupa devojaka skupila da proslavi „devojačko veče“ jedne od njih. Tada je pala odluka da osnuju hor. Za manje od tri godine njihovo pevanje privuklo je i druge devojke i danas ih je preko 40. Postale su popularne i izvan Slovenije. Prošle godine su gostovale i u Beogradu. Pevaju pesme otpora dehumanizaciji, komercijalizaciji i u odbranu svesti i savesti. Kako na jednom sajtu piše, mogu se opisati serijom imenica: Solidarnost, Saosećanje, Ponos, Pravičnost, Dobrota, Borbenost, Srdačnost i Vera (u bolje sutra). Zajednički su ta dva hora Prvog maja pevali na slovenačkom, italijanskom, srpskom, španskom, nemačkom, portugalskom i francuskom – pesme otpora, pesme proleterskog internacionalizma.
Prvi maj u TrstuPrvi maj u TrstuPrvi maj u Trstu
Teško je za one koji su tom koncertu prisustvovali upotrebiti reč publika, jer poneseni često su pevali svi u glas, pljeskali po taktu, osećali se opet kao drugovi. Ne omalovažavajmo tu reč, jer drug je iz detinjstva, iz škole, iz vojske, iz rata, drug je bračni, drug je onaj sa kime ste bliži nego sa prijateljem, jer ste zajednički premetnuli preko glave i dobro i zlo. Makar na trenutak pesma je vratila ljudima saosećajnost i bliskost. Otrgla ih od bljutave ispraznosti „Velikog brata“ i života bez ideja i ideala.
Prvi maj u TrstuPrvi maj u Trstu
Koliko god mi je nekada izgledalo besmisleno, danas sam sklon da i napišem „Živeo Prvi maj“ i otkrijem da sam tog dana nosio garibaldinsku crvenu košulju.

Prvi maj u Trstu

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel