Solidarna kafica
Preko ramena > Tehnologija > Istine i zablude o "štedljivim" sijalicama - Kompakt-fluo protiv klasičnih sijalica

Istine i zablude o "štedljivim" sijalicama

Kompakt-fluo protiv klasičnih sijalica

Autor Uroš Nedeljković 2011/5/4 : Tekstovi istog autora

Sijalice sa užarenom vlaknom tzv. klasične sijalice, se polako povlače u EU i ustupaju mesto tzv. štedljivim sijalicama, ali da li su i koliko ovakve sijalice stvarno štedljive, da li manje zagađuju okolinu i koji je njihov ekološki aspekt?

Nebojša Radivojević je, u okviru savetovanja "Osvetljenje 2009", objavio rad o istinama i zabludama o kompaktnim fluorescentnim izvorima kao alternativi klasičnim sijalicama. Plan povlačenja klasičnih sijalica je ovakav: do prvog septembra 2009. godine, povučene su sve sijalice snage iznad 80W, do istog datuma 2010. godine sve sijalice iznad 65W, 2011. godine iznad 45W, 2012. godine iznad 7W, a 2016. godine sijalice energetske klase C (halogene “energy saver” sijalice). Autor polazi od činjenica da su klimatske promene evidentne, kao i da je fluorescentni energetski efikasniji od inkadescentnih u smislu emotivanja lm/W.

Ali, utrošak energije za proizvodnju štedljive kompaktne fluo sijalice je, prema različitim izvorima, od 6 do 40 puta veći nego za proizvodnju klasične sijalice. Pri tome, uzimajući u obzir masu i zapreminu "štedljivih" kompaktnih fluo sijalica, mnogostruko je veći utrošak energije (odnosno veća je emisija CO2) za njihov transport od proizvođača (najčešće u Kini) do prodajnih objekata širom sveta. Tako da proizvodnja kompaktnih fluo sijalica iziskuje daleko više materijalnih resursa. Dok je za proizvodnju klasične sijalice potrebno samo staklo, lim, bakar, kalaj i volfram sa napomenom da je sve netoksično i lako za reciklažu, za proizvodnju "štedljive" kompakt-fluo sijalice potrebno je: staklo, lim, bakar, kalaj, živa, olovo, antimon, barijum, arsen, itrijum, jedinjenja fosfora, cink-berilijum-silikat, kadmijum-bromid, jedinjenja vanadijuma, torijum i plastika.
Fluo štedljiva sijalica
Jačina svetlosti nije baš toliko drastično veća sa fluo sijalicama kako to kažu proizvođači, jer, iako na kutiji sijalice piše da je npr. 11W=60W, u stvarnosti je po rečima autora, 11W kompaktna fluo sijalica 570-610 lm, dok je 60W klasična sijalica 710 lm. Razlika u jačini svetlosti “ekvivalentnih” sijalica je samo 15-20%.

Potrošnja energije sijalice sa užarenim vlaknom je 60W - 60VA. S obzirom da je faktor snage standardne kompakt-fluo sijalice znatno manji od jedinice (kreće se u rasponu 0,45-0,65), smanjenje potrošnje električne energije korišćenjem takve sijalice treba posmatrati u odnosu na prividnu snagu, te autor navodi tipične primere. Kompakt-fluo "štedeljiva" sijalica nominalne snage 11W: 75mA x 230 V = 17,25 VA ili kompakt-fluo sijalica nominalne snage 20 W: 175mA x 230V = 40,25 VA. Pri tome su kompaktne fluo sijalice sa visokim faktorom snage (>0,90) skuplje i nema razloga da se kupci opredeljuju za njih, obzirom da im to ne bi donelo dodatne uštede jer privatni potrošači ne plaćaju reaktivnu energiju. To znači i da kompaktne fluo "štedljive" sijalice “prljaju” distributivnu mrežu višim harmonicima. Prisustvo viših harmonika je nepovoljno i za distributivnu mrežu i za potrošače.
Kvalitet svetlosti sijalica
Još jedan problem nastaje prilikom potpune zamene sijalica, tj. postavljanja "novih" na mesto "starih". Kompaktne fluo "štedljive" sijalice nisu prikladne za korišćenje u svetiljkama sa lošom ventilacijom, a to su ugradne, nadgradne zatvorene: plafonjere, zidne svetiljke i slično, kao i neke poluotvorene svetiljke, i to zbog osetljivosti integrisane elektronike na visoke temperature. Može se okvirno računati da 50% svetiljki u domaćinstvima nije prikladno za kompaktne fluo sijalice, te zabrana inkadescentnih sijalica iziskuje dodatne troškove kupovine novih svetiljki. Praktična strana zamene takođe nije jednostavna, jer kompakt-fluo sijalice dostižu maksimalni svetlosni fluks 30-60 sekundi nakon paljenja što npr. može biti iritirajuće pri kratkim boravcima u prostoriji (kuhinja, toalet) i za razliku od kompakt-fluorescentnih, inkadescentne sijalice su standardnih oblika i veličina. Kvalitet svetlosti klasičnih, inkadescentih, sijalica superioran je u odnosu na sve ostale veštačke izvore svetlosti. Razlog tome leži u kontinualnom spektru, koji svetlost inkadescentnih izvora čini najpribližnijom sunčevoj svetlosti na koju je ljudsko oko adaptirano tokom miliona godina evolucije, gde autor prilaže i prigodan grafikon. Nekontinualnost spektra kompaktnih fluo izvora ima za posledicu nemogućnost razlikovanja finijih nijansi boja. Indeks reprodukcije boja najkvalitetnijih fluo sijalica, iako nominalno visok (Ra=85), i dalje je neadekvatan u stambenim prostorima za duži boravak, zbog mogućeg stvaranja neprijatne atmosfere u prostoriji, izobličenja boje ljudske kože, boja materijala u enterijeru, hrane, odeće i slično.

Čak i radni vek "štedljivih" fluo sijalica je upitan. Deklarisani radni vek ovakvih sijalica (pri 50% otkaza) realan je samo u idealnim uslovima koji su 2,7 časova rada dnevno, ciklusi od 60 minuta rada i 90 minuta isključenja, sijalica radi u idealnim uslovima (izvan svetiljke) itd. U stvarnosti, više od 50% kompaktnih fluo sijalica renomiranih brendova otkaže pre isteka deklarisanog broja radnih sati, a kod sijalica jeftinih proizvođača radni vek je još kraći (u praksi svega 2-3.000 sati). Naravno, česta paljenja i gašenja jeftinijih kompaktnih fluo sijalica značajno skraćuju njihov radni vek, a skraćuje ga i njihova instalacija, kako jeftinih tako i renomiranih proizvođača, u slabo ventilirane svetiljke. Troškovi reciklaže jedne kompaktnih fluo sijalica kreću se, prema različitim izvorima, od 0,30 do 1,00 evra, te nije ekonomski isplativa i vrši se samo u svrhu bezbednog odlaganja žive. U Srbiji (i velikoj većini zemalja u svetu) nije realno očekivati mogućnost reciklaže kompaktnih fluo sijalica u skorijoj budućnosti, te će živa iz sijalica završavati na deponijama smeća, a odatle u podzemnim vodama, rečnim tokovima i, na kraju, u lancu ljudske ishrane. Autor upozorava da ovo može imati nesagledive posledice u slučaju omasovljenja korišćenja kompaktnih fluo izvora i pametno zaključuje da je pretpostavka za uspešnu reciklažu - disciplinovani konzumenti.
Uticaj svetlosti na zdravlje
Živa, koju sadrže fluo sijalice, je izuzetno toksičan element, ali i tehnološki neizbežan sastojak svake. Nalazi se u količinama do (dozvoljenih) 5 mg. Kvalitetne sijalice renomiranih proizvođača sadrže manje žive (1-2 mg), ali su one značajno skuplje. Realnost je da će se većina potrošača, primoranih na kupovinu kompakt-fluo sijalica usled zabrane klasičnih sijalica, odlučivati za jeftinije varijante - sa većim sadržajem žive. Argument pobornika "štedljivih" kompakt fluo sijalica da se upotrebom klasičnih sijalica u atmosferu oslobađa više žive nego što je sadrži “ekvivalentna” kompakt-fluo sijalica nije relevantan, jer se sagorevanjem uglja u termoelektranama oslobađa elementarna živa. Živa iz fluo sijalica završava na deponijama smeća, gde se mikrobakterijskim procesima u metanskoj sredini sjedinjuje u metil-živu, daleko toksičniju od elementarne žive i to od 100 do čak 1000 puta. Monometil-živa sa deponija, pretežno putem podzemnih voda, ulazi u ekosistem i potom u ljudski lanac ishrane.
Fluo protiv klasične
Autor zaključuje da samo 5% električne energije utrošene u stanovima otpada na osvetljenje. Racionalnijim korišćenjem bojlera, klima uređaja, šporeta ili veš mašine može se ostvariti značajno veća ušteda električne energije (kao i smanjenje emisije CO2 u atmosferu) nego zamenom klasičnih sijalica kompakt-fluorescentnim. Da li je masovna upotreba kompaktnih fluo sijalica odgovor na problem globalnog zagrevanja? Uzimajući u obzir ukupni energetski bilans proizvodnje, transporta, upotrebe i reciklaže kompaktnih fluo sijalica zaključak autora je - ne.

 

Šta preduzeti kada se kompaktna fluo sijalica razbije u stanu, a što nije istaknuto na fabričkim pakovanjima?

  • Otvoriti prozor i napustiti prostoriju. Provetravati 15 minuta.
  • Sakupiti staklene ostatke sijalice korišćenjem krutog papira ili kartona (nikako golim rukama obzirom da živa prodire kroz kožu)
  • Lepljivom trakom sakupiti male fragmente stakla
  • Pod obrisati vlažnim papirom ili krpom
  • Ukoliko se preostali ostaci usisavaju, kesu iz usisivača nakon čišćenja treba izvaditi
  • Sve predmete upotrebljene za čišćenje, kao i kesu iz usisivača, treba odložiti u plastičnu kesu, i dobro je zatvoriti
  • Odeću ili posteljinu na koje su pali delovi sijalice ne treba više upotrebljavati, već ih treba baciti


Uputstvo Agencije za zaštitu životne sredine SAD (“U.S. Enviromental Protection Agency”) za odlaganje slomljenih kompaktnih fluo sijalica

O autoru studije

Nebojša Radivojević (1971) završio je studije arhitekture u Beogradu i specijalističke studije za lighting design na Univerzitetu Vizmar/Nemačka i Kraljevskom tehničkom univerzitetu u Stokholmu/Švedska. Član međunarodne asocijacije profesionalnih lighting dizajnera (PLDA). Gostujući predavač na Kraljevskom tehničkom univerzitetu (KTH) u Stokholmu, Švedska.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel