Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Predizborna kampanja: My name is Dačić, Ivica Dačić - Ivica za Maricu, i ostatak policije

Predizborna kampanja: My name is Dačić, Ivica Dačić

Ivica za Maricu, i ostatak policije

Autor Marija Dukić 2011/4/27 : Tekstovi istog autora

“Najevropejac”, Ivica Dačić reformisao je ozloglašenu partiju i povratio deo glasača sada umerenim tonom i idejama. Svakom prilikom kad novinari vade foto aparate on se nađe ispred njih, ali za razliku od našeg predsednika, pazi šta izjavljuje. Retko zabrlja ali tada je nezaboravan, kao u slučaju kada je glumio pijanog turističkog vodiča francuskom diplomati.

U nepostojanju političkih programa i bilo kakvih razumnih ekonomskih strategija,naši političari, izgleda, umesto marketinških stručnjaka angažuju scenaristešpanskih serija. Kampanja uveliko traje i svakim danom se zaoštrava. Ovomprilikom analiziramo metode borbe dve najjače partije, ali i onih manjih, kojeimaju jak koalicioni potencijal.

Socijalistička partija Srbije

Najbolji marketing na domaćoj političkoj sceni. Umesto da u predizbornoj godini čisti po kućama ili drži dijetu, Ivica Dačić svakodnevno vodi kampanju još od prošlih izbora. Njegov politički zaokret neverovatan je poput onog lidera SNS-a; od “Slobinog malog” koji je devedesetih davao izjave o stranim plaćenicima, domaćim izdajnicima, toj zloj vojnoj sili NATO-u, i “Otporašima fašistima” do “Najevropljanina” 2009. godine. Kada je dobio ovu nagradu izjavio je: “Sve što sam uradio na planu evropskih integracija je fenomenalan uspeh s obzirom da se tome od mene ništa niste nadali". Ovaj put je branio Evropu gotovo verskim zanosom: “Nadam se i daj Bože da će doći vreme kada će EU kao državni i nacionalni cilj biti cilj svih političkih stranaka u Srbiji", postavši posle decenija ateizma i veliki vernik.

Policija je pod njegovom palicom branila učesnike Parade ponosa, a jedan pripadnik MUP-a maksimalno je izreklamirao ovu instituciju povicima “Moj grad si došao da lomiš”.



U izveštaju o Rezultatima MUP Srbije u 2010. godini registrovani su porast korupcije u društvu, koji je za 40 odsto viši nego u šestogodišnjem periodu od 2000. do 2005. godine, ali i smanjenje broja podmitljivih policajca za 26 odsto. Ali nije li najveći Daćićev uspeh to što je posle deset godina od revolucije u kojoj smo bili spremni da izginemo samo da bi skinuli SPS sa vlasti, on zamenik premijera, demokratski izabran? Povremeno ciničan a povremeno duhovit, Ivica Dačić se ne libi da se našali na račun soje prošlosti. Tako je, deset godina posle revolucije i čuvenog Džoa Bageriste, na obeležavanju početka gasifikacije opštine Rača seo u bager i preko ramena koleginici Verici Kalanović dobacio: »E, sad da vidite kako ja vozim bager!” Da li je to najava njegovog dolaska na vlast ili šala na račun demokrata koje su veoma demokratski palile Skupštinu, to zna samo naš živahni ministar policije.

Lik i delo

Ova bajka o Ivici bez Marice počela je njegovim izborom za predsednika Glavnog odbora SPS posle čega je Milošević tražio njegovo isključenje iz partije. Milošević je tada narodu bio potreban kao markica za prevoz '93-će pa ga niko nije poslušao. A Dačić je promenio rfizuru i retoriku da više ne liči na bivšeg vođu.


Ivica vozi bager
Vremenom je Dačić, već iskusan političar, shvatio da građani (više) ne žele izolaciju pa je postao zagovornik ulaska u EU. Kada je ovaj bitan segment političkog programa rešen, osvežena SPS je zauzela upražnjeno mesto levice u Srbiji, odnosno umerenog levog centra, takvog da većini bude potaman. Međutim, da bi bila skroz potaman morali su iz nje otići slobisti i esktremni kadrovi svakojake vrste, poput Milorada Vučelića. Neki slobisti su ipak ostali kako bi prikupili tvrdokorne socijaliste koji od devedesetih glasaju za SPS, kao npr. ministar prosvete Žarko Obradović, i čuveni »tri dana pre roka« Mrkonjić koji je nastavio tamo gde je 5. oktobra stao – da asfaltira trošne puteve koji su trošni jer ih je i pre deset godina on asfaltirao, a koji i dalje odbija da iz kancelarije skloni Slobinu sliku. Dačić međutim ne obeležava godišnjice Miloševićeve smrti, niti mu ide na grob, ali tvrdi da se nije odrekao Slobodana Miloševića, samo njegove politike.

Elem, kada je ozvaničena reformacija partije u prodemokratsku, proevropsku i sve ono »pro« na koje neodlučni biraču padaju, ostalo mu je samo da bude upamćen kao dobar ministar policije, one policije koja je ubijala od batina mirne demonstrante u njegovom prošlom političkom životu. E ova policija hapsi huligane, a Dačić se kao Brzi Gonzales stvori na svakom mestu na kome se može slikati sa svojim uposlenicima - uz krevete povređenih policajca, u poplavljenim područjima u kojima njegovi specijalci spašavaju živote i imovinu ugroženih (jednom je čak stigao pre vatrogasaca), pa čak i sa super starovima kojima uručuje pasoše (kao Adriani Limi, sada našoj državljanki).

Dačić je političar terenac. Poznat je po tome što je veliki broj neradnih dana, bilo da su vikendi, bilo da su praznici, proveo negde van Beograda, rukujući se, splavareći, gledajući utakmice ili snimanje filmova, i naravno, slikajući se za medije. Ne možete otvoriti fioku u spostvenoj kući a da vam iz nje ne iskoči mali ministar policije samozadovoljno se smeškajući sopstvenom uspehu. Nije mu problem bio ni da svečano otvori već otvorenu bolnicu (ali to je apslovirao devedesetih). I eto, tim tempom Dačićeva kampanja traje od prošlih izbora a nema dana da se najpoznatiji politički foto model ne pojavi na TV-u, radiju ili u štampi bilo kog tipa (čak i onim medijima koji se bave pevaljkama, od kojih su neke sugrađanke i prijateljice ministra policije sada ozvaničene kao kriminalci).


Uprkos “nezgodnim” poznanstvima, lider SPS-a nikako ne uspeva da parira svojim kompromitovanim kolegama po dalekosežnosti njihovih afera. Uspešno se izvukao iz afere “Kofer” iako se zna da je sa Vladanom Zagađaninom nosio kofer sa 100.000 evra namenjenih “ubeđivanju” određenih ljudi da vrate dozvole Kreditno-eksportnoj banci. Imao je ludu sreću da je 15 minuta pre upada policije u stan u kome se “transakcija” odvijala napustio pomenuto mesto. Toliko slučajnosti na jednom mestu se ne viđa ni u holivudskim komedijama, ali pošto je sud uvažio Dačićevu priču da nije znao šta je u koferu, nećemo ni mi više o tome.

Pomenuli smo već da Ivica Dačić i pored toliko pojavljivanja u medijima to ne radi sa pola mozga poput Tadića koji prepisuje sedative kokoškama. Međutim, on kad se ispali to zaista mora biti ispala veka – pred medijima, stranim diplomatama i pred decom koja su u osnovnoj školi učila bar malo istorije. Naime, ministar policije je jednog kišnog dana francuskom ministru za migracije Eriku Besonu glumio turističkog vodiča u alkoholisanom stanju, narodski rečeno – vidno nacvrcan. Naš vicepremijer je ovako objašnjavao Besonu gde se nalaze: „Ovo je spomenik, ovo je Beograd, ovaj ovde spomenik i on gleda na Ušće… Ovde je brdo, planinski deo je zato se zove kale – Kalemegdan. Kale – brdo. Ovde su bili Turci u stvari”. Francuski kolega je na ovaj elokventni monolog odgovorio zakljukom da mora biti da je Kalemegdan mnogo lep kad je sunčan dan, “zaboravivši” da doda – i trezniji vodič.



Priseban ili ne, Ivica i njegove kolege su uspeli da izbegnu sve pozicije na kojima mogu biti upadljivo korumpirani, a ostvarili uspeh na onima čije je funkcionisanje bitno za obično građanstvo. Zato je i iskovana ona nova: “Srbija na ivici (Ivici)”.

Uprkos tome, ona stara kaže da vuk dlaku menja al’ ćud nikako. Ivica Dačić kaže: “Zanimljivo je da se SPS gotovo jedini zalaže za tekovine opozicione borbe koja je srušila Miloševića! Mi smo za proporcionalni izborni sistem, protiv promena Zakona o informisanju, zalažemo se za TV prenose Skupštine…”. On ima hrabrosti da drži predavanja iz demokratije ostalim političarima, istim onima koje je njegov režim usred zime polivao vodenim topovima. I neka bude tako sve dok jedni štrajkuju glađu da bi prikrili nepostojanje bilo kakvih ideja, drugi smišljaju šale na nivou pijanog deteta od tri godine, a treći ne mogu da odluče dal’ su legalisti, dal’ su anarhisti.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel