Solidarna kafica
Preko ramena > Sport > Roj Džons Junior - Najbolji bokser devedesetih - Topovi u rukavicama

Roj Džons Junior - Najbolji bokser devedesetih

Topovi u rukavicama

Autor Esad Arif 2011/4/26 : Tekstovi istog autora

Početak devedesetih bio je težak period za boks, a pogotovo pristalice i ljubitelje “Gvozdenog” Majka Tajsona, koji je u to vreme bio do te mere anatemisan da je bilo nemoralno čak i govoriti o njemu u pozitivnom kontekstu. Odlaskom sa scene u legendu dva velika rivala srednje kategorije - Krisa Jubanka i Najdžela Bena, deficit bokserskih veličina postao je još veći. Međutim, na scenu stupa plejada mladih, veoma talentovanih, stilom vidno drugačijih, a zbog toga i ne baš od starta prihvaćenih boksera.

Princ Nasim Hamad uzburkao je svet kako svojim talentom tako i zabavnim šou programom koji je imao u ponudi. Oskar De La Hoja sa druge strane nije imao taj smisao za humor već je nemilosrdno gazio ka vrhu. Ipak, u mojim očima jedan bokser se izdvajao više od ostalih, a vreme je pokazalo da nisam pogrešio.

Predstavljam vam Roj Džons Juniora, zvanično najboljeg boksera devedesetih godina prošloga veka!

Ovaj sjajni borac i atleta rođen je u Pensakoli (država Florida) 16. januara 1969. godine, a njegovo ime i podatke mnogo je bolje čuti u izvođenju - koga drugog do čuvenog bokserskog najavljivača Majkla Bafera.

 


Veliku ulogu u karijeri zauzima njegov otac Roj Džons Senior, inače i sam bivši borac, koji ga je još kao dečaka tretirao poput marinca, stvorivši u njemu duh neustrašivosti i ogroman pritisak da bude najbolji. Na nesreću, na taj način stvorio je i netrpeljivost koja do dan danas vlada između njega i sina.


Početak karijere i amaterski boks

Karijeru započinje 1984. godine i iste već postaje i juniorski prvak Amerike. Dve godine za redom 1986. i 1987. osvaja trofej Zlatna Rukavica (Golden Gloves), najeminentnije takmičenje u amaterskoj konkurenciji u SAD.

Pljačka veka

Roj Džons JuniorPrve naznake njegove kontroverzne karijere imali smo prilike da vidimo na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine. Prošetao se do finala bokserskog turnira u Južnoj Koreji, ne izgubivši pritom ni jednu rundu. U finalu je imao, ispostaviće se, nesreću da boksuje baš sa domaćim bokserom Park Si Hunom. U meču koji će ostati upamćen po mnogim detaljima, a ponajviše kao najveća sportska nepravda u novijoj istoriji Olimpijskih igara, Roj Džons je pokazao svetu o kakvom talentu se radi. Totalno dominirajući tom borbom, Džons je zadao protivniku neverovatnih 86 udaraca za tri runde. Za razliku od njega Korejanac je uputio 32 jedva golim okom vidljiva udarca, pa ipak sudije su bez imalo stida, na opšte iznenađenje svih prisutnih, čak i samog Parka, i uz neprimereno oduševljenje neobjektivne domaće publike, dodelile pobedu domaćem bokseru. Roj Džons vidno demoralisan i uplakan, napustio je ring ostavši bez očekivane i zaslužene zlatne medalje. Interesantno je da mu se korejanski bokser Park, očigledno nošen grižom savesti, kasnije izvinio, a sudije koje su donele pobedu domaćem borcu dobile su doživotnu suspenziju. Ostaće upamćeno da ga je posetila čak i grupa od 50 korejanskih monaha, izrazivši žaljenje zbog svega što mu se dogodilo u njihovoj zemlji.

I pored svega, Međunarodni Olimpijski komitet se oglušio na pozive da se zlatna medalja naknadno uruči Džonsu, stavljajući tako tačku na ovaj očigledno namešten meč.

To nije bio kraj kontraverzi oko ove borbe, te je svoj kultni status Roj Džons Junior zaslužio i zbog činjenice da se od tada mečevi u boksu na Olimpijskim igrama boduju po broju udaraca, što znači da sudije više nemaju uticaj na sam ishod meča.

Profi boks

Ostavivši iza sebe skor od 121 pobede i 13 poraza u amaterskoj konkurenciji, ulazi u profi ring. Da ga neuspeh na Olimpijadi nije pokolebao na putu ka slavi pokazao je u šampionskom stilu. Nizao je pobede, i to kakve! Neretko, iako vidno bolji od protivnika, svesno je produžavao svoje mečeve, što zbog sklonosti egzibiciji, što zbog želje da tako pridobije publiku, a naravno i pokaže sav raskošni talenat. Bilo je to veliko osveženje, atraktivni i sadržajni mečevi koji traju. Sigurno se mnogi sećaju neprespavanih noći u kojima smo do iznemoglosti čekali Tajsonov meč koji bi ubrzo po ulasku u ring jednim udarcem onesvešćivao protivnike, ostavljajući svojim fanovima uvek i osećaj neispunjenosti.


Svoju prvu šampionsku titulu osvaja više nego ubedljivo 1992. godine u konkurenciji WBC federacije supersrednje kategorije, pobedom nad Persi Harisom u četvrtoj rundi posle tehničkog nokauta. Godinu dana kasnije osvaja i znanto cenjeniju IBF titulu u srednjoj kategoriji, dobivši na poene Bernarda Hopkinsa.



Neverovatna tehnika, brzina i do tada još neviđene kombinacije udaraca kao i čudesna kretnja po ringu privlačili su sve više gledalaca na njegove borbe, Džonsovo samopouzdanje je raslo iz meča u meč, pa je vremenom svoj trag u boksu ostavio i potezom koji je u budućnosti postao njegov zaštitni znak, borba spuštenog garda.



Ovog majstora provokacije malo koji bokser je želeo da vidi naspram sebe u ringu, delom zbog razornih udaraca, ali i zbog njegove arogancije i želje da ponizi protivnika. Takvo   ponašanje u ringu i ego hranio je upravo svojom nadmoći nad drugim bokserima. Mada vredi istaći da je sve to ipak bila samo predstava za publiku, i da je Roj Džons poznat kao veliki čovek i sportista, često uključen, a ponekad i sam pokretač raznih humanitarnih projekata, protivnik droge i alkohola i totalno posvećen sportkom načinu života, a kao takav i pravi uzor mladima.

Po načinu na koji je boksovao, lako se dolazi do zaključka da su mu uzori bili pioniri inteligentnijeg načina boksovanja i majstori tehnike - veliki Muhamed Ali i Rej Šuger Leonard. Ipak, Roj Džons je bio taj koji je ovaj stil i sam ples u ringu doveo do perfekcije.

Iako njegove sposobnosti niko nikada nije dovodio u pitanje, zbog manjka konkurencije, vremenom je počeo da biva osporavan. Naravno, sam je bio je kriv za takve kritike, jednostavno, bio je daleko bolji od ostalih.

Možda ga je najbolje opisao slavni Džordž Forman, koji je za Džonsa rekao da se kreće poput boksera lakših kategorija a udara kao teškaš.



Svoj nekarakteristični, pomalo pogrbljeni stav i prepoznatljiv spušteni gard, kao i brzinu duguje i svojoj drugoj sportskoj ljubavi, košarci.
Ono što ga je činilo jedinstvenim je da je paralelno sa boksom imao i prilično uspešnu košarkašku karijeru započetu još na koledžu u Pensakoli. Kasnije je igrao je na poziciji plejmejkera za Barakude iz Džeksonvila koji su se u to vreme takmičili u USBL ligi. O ozbiljnosti ovog takmičenja najbolje govore i neka poznata imena koja je iznedrila liga - i Manuta Bol, Spad Veb, Majkl Adams i Radža Bel.

1996. godine Roj Džons je još jednom upisao svoje ime u istoriju, ovoga puta sporta uopšte. Već neverovatnu karijeru začinio je i podatkom da je u jednom danu odigrao zvaničnu košarkašku utakmicu ujutro i boksovao za titulu šampiona sveta uveče! Naravno, odbranio je titulu protiv Erika Lukasa. Postao je tako prvi i jedini profesionalni sportista koji je u dva različita sporta imao mečeve u jednom danu.

Prvi problemi u profi ringu vezani su za meč protiv Montela Grifina i momenat kada je Džons dozvolivši protivniku da ga još na početku borbe isprovocira zadao udarac dok je ovaj već bio na kolenima posle jednog nokdauna. Grešku je skupo platio diskvalifikacijom i prvim porazom u svojoj profesionalnoj karijeri. Iste godine usledio je i revanš meč u kome je Roj Džons, ovoga puta mnogo pribraniji i bez razumevanja za gledaoce sa skupo plaćenim ulaznicama, vratio titulu nokautiravši Grifina već u prvoj rundi.


Kako više nije bilo izazova, prešao je u polutešku kategoriju, gde je ujedinio titule svih bokserskih federacija i suvereno vladao godinama.

1. marta 2003. godine uz veliko negodovanje oca, ali i uz podršku brojnih obožavaoca, odlučuje se da učini nešto do tada nemoguće. Naime, Džons željan novih iskušenja i dokazivanja, prelazi u supertešku kategoriju. Stručnjaci i Džons Senior opominjali su ga kako je to opasan potez zbog činjenice da su udarci u teškoj kategoriji mnogo jači, a i da je on sam dobivši neophodne kilograme za tu kategoriju dosta izgubio na brzini koja mu je do tada bila najveći adut.
Roj Džons Junior
Međutim, tog dana u Las Vegasu, Roj Džons Junior je i definitivno svoje ime zauvek stavio rame uz rame sa najvećim zvezdama ovog sporta i postao jedan od najvećih. Lakše nego što se očekivalo, na poene protiv uvek nezgodnog Džona Ruiza osvaja titulu prvaka sveta u teškoj kategoriji. Tako je napravio fantastičan podvig i postao prvi bokser kome je pošlo za rukom da šampionske titule osvaja redom od srednje do teške kategorije.



Roj Džons JuniorU briljantnoj karijeri, koja još uvek iz samo njemu poznatih razloga traje, vredi izdvojiti rivalstvo sa Antonio Tarverom, koga je jednom pobedio, ali od istog kasnije i dva puta izgubio, kao i sjajan meč i pobedu nad čuvenim Portorikancem Feliksom Trinidadom.

Nažalost, Roj Džons Junior, danas četrdesetdvogodišnjak, sa skorom od 54 pobede i sada već nepotrebnih 7 poraza, jedan je od onih velikana koji nisu umeli da prepoznaju momenat kada treba prekinuti karijeru. Iako dobro situiran, delom i zbog svog angažovanja u muzici, filmu i produkciji, ipak i dalje boksuje, dozvoljavajući znatno mlađim bokserima da mu nezasluženo ukradu delić slave.

Bez obzira na nedavne neuspehe, u legendu je već davno otišao kao jedan od najvećih boksera svih vremena.

Danas je mučno videti ga krvavog lica, kakav često završava borbe pod stare dane.

Hvala mu ipak na svemu prikazanom, jer - bila je to luda “vožnja” i osećam se privilegovano što sam bio u mogućnosti da bar putem malog ekrana ispratim njegovu veličanstvenu karijeru i uspon ka zvezdama.





Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel