Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Predizborna kampanja: Progon Koštunice - Pravno protivpravan

Predizborna kampanja: Progon Koštunice

Pravno protivpravan

Autor Marija Dukić 2011/4/21 : Tekstovi istog autora

Najvaljeno je da će svedočiti o političkoj pozadini ubistva premijera Đinđića i onje odmah optužio daržavu da nad njim vrši „progon“ i organizovao potpisivanje peticije. Koštunica je najzanimljivija vrsta legaliste – onaj koji veruje u pravnisistem samo kad se on ne bavi njime.


U nepostojanju političkih programa i bilo kakvih razumnih ekonomskih strategija,naši političari, izgleda, umesto marketinških stručnjaka angažuju scenaristešpanskih serija. Kampanja uveliko traje i svakim danom se zaoštrava. Ovomprilikom analiziramo metode borbe dve najjače partije, ali i onih manjih, kojeimaju jak koalicioni potencijal.


Demokratska stranka Srbije

U Blicu je nedavno izašao strip u kome Koštunica igra pobednički ples vičući “O-jea” zbog saopštenja Tužilaštva da “onaj koji je sama bit prava ne može biti pravno protivpravan”.

 

Blic Strip

Prvo, bilo bi neizmerno zanimljivo videti čoveka koji jedva miče usta dok govori kako skače od sreće, ali to verovatno nećemo doživeti osim ako se lideri Kosova ne sažale nad našim naporima i onima koji ih čine, pa raspuste parlament, zapale zastavu i odluče da ova država nastavi da kuca za Srbiju. Koštunica bi, čak i kad bi počeo da skače, tada ostao u drugom planu jer bi Vuk Jeremić i Slobodan Samardžić verovatno igrali Kaljinku od sreće. Pošto je ovaj scenario, a i bilo koji njihov vezan za Kosovo, nerealan, drugo što nam upada u oči je još jedan dokaz da naši političari u sve, pa i pravni sistem, veruju samo dok im „idu na ruku“ ili u džep.

 

Najpoznatiji srpski legalista je odmah kada je postao predmet interesovanja pravnih institucija ove zemlje prestao da ih priznaje, te odlučio da se ne odazove sudskom pozivu, po čemu nas podseća na apsolutnog monarha zaglibljenog negde u srednjem veku. No, niti Koštunica sada ima bilo kakvu realnu vlast, niti smo u srednjem veku, iako se mnogi trude nas vrate tamo.

 

DSS je u dva navrata bio na vlasti i nije se dokazao kao baš najsrećnije rešenje za Srbiju. Koštunica je pokazao da je neobavešteni tvrdi nacionalista koji ne preza ni od čega da bi ostao u fotelji. Pa ipak to nije uspeo. Od tada,njegova stranka ima sve manje pristalica i pitanje je da li će proći cenzus. S obzirom na našu ljubav prema žrtvama, a posebno žrtvama režima (što i SNS pokušava da bude), njegov marketinški tim je igrao na oprobanu taktiku – žrtvenog jagnjeta. Naime, kada su Mila i Gordana Đinđić podnele krivičnu prijavu sa namerom da se ispita da li je u državi Srbiji bilo izvršeno krivično delo oružane pobune, a ako jeste, ko je za to delo odgovoran, istražni sudija je, između ostalih, pozvao i Koštunicu da svedoči. Nimalo staloženo, kako bi to radili nevini ljudi, nije reagovao na ovaj poziv i odmah je otpočelo prikupljanje potpisa za peticiju “protiv medijske hajke režima na Koštunicu”. Legalista bi valjda trebalo da zna da je sudska vlast nezavisna, i da poziv za svedočenje nije presuda. Samoproklamovao se kao “progonjen” a posle toga ekstatičan (koliko on to može da bude sa svojom energičnošću i gotovo mladalačkim poletom) što je peticiju potpisivao “najvažniji deo srpske javnosti, a to je nacionalno odgovorna inteligencija”.

 

Građani su pak potpisali peticiju u kojoj Koštunica sopstvenu sudbinu, političku poziciju i stranački interes, izjednačava s interesima Srbije - država to sam ja, legalista.


Kako mi znamo da je sve ovo politička kampanja? Pet novinarskih w pitanja (who,what, when, where, why) daće vam odgovor na ovo pitanje. Kada se podigla prašina oko progona Koštunice i kada je on optuživao B92 da predvodi kampanju protiv DSS-a? Onda kada su obznanjene kriminalne afere u "Putevima Srbije", za koje je odgovorna NS, bivši najbliži koalicioni partner DSS, kao i malverzacije u Kolubari, gde je DSS, izgleda, i te kako umetala prste. U martu ove godine, kada je najviše do sada insistirano na otkirvanju političke pozadine ubistva premijera Đinđića.

 

Ali posle ovog trilera u kome se protiv glavnog junaka bori čitav državni aparat, to je sve nekako ostalo po strani. Svaka čast Koštunici na ovakvom marketingu i na buđenju izdubokog zimskog sna.

 

kostunicafin

 

Ipak, sa njegovom harizmom, mističnom prošlošću i sadašnjim idejama, ni marketinški čarobnjak mu ne može pomoći da osvoji vlast. Koštunica je svojevremeno bio kandidat opozicije koji je jedini mogao parirati Miloševiću. Dovoljno nacionalista da ga patriote vole i dovoljno privržen demokratskim načelima da ga protivnici Slobodana Miloševića poštuju. Nimalo kompromitovan kao ostali lideri opozicije, zato što “ko radi taj i greši” a on nije nešto mnogo habao cipele po ulicama. Prvi put u istoriji imali smo vođu koji je to postao isključivo zato što nije radio ništa.

 

Kao kandidat DOS-a izabran je za predsednika 2000. godine a to je ostao sve do ubistva premijera Đinđića, koje je i dalje obavijeno velom tajne zbog zakasnele reakcije u utvrđivanju političke pozadine ubistva. I sove na grani znaju da je Koštunica ohrabrio “crvene beretke” u oružanoj pobuni rekavši da i lekari štrajkuju u belim mantilima. I mantilom verovatno možete ubiti čoveka ako ga istim davite, ali oružjem je ova stvar mnogo lakša, stoga nikome od nas nije bilo prijatno da kvazi specijalci a zapravo kriminalci marširaju ulicama Beograda pod punim naoružanjem kao napupele udavače na seoskom vašaru. Jedino Koštunici nije smetalo. Ceo njegov odnos sa JSO je pomalo nejasan: da li su oni jednostavno istomišljenici po pitanju Haga i patriotizma ili su nešto više? I kako jedan legalista uopšte može da bude na strani jedinice koja je prvenstveno osnovana zato što nije bilo institucionalnog načina za primenu političkog nasilja kakvo je Miloševiću trebalo?

 

Za razliku od danas, tada se za svako svoje delovanje pozivao na zakone da bi zadržao na čelu Generalštaba Nebojšu Pavkovića, ,,pobednika nad NATO paktom" (verovatnoje bio neobavešten o toku ovog rata). Imenovao je Acu Tomića za načelnika Uprave bezbednosti, bez potrebnih kvalifikacija. Svašta se tu dešavalo što je kulminiralo ubistvom premijera, koje je moglo biti sprečeno da je Bagzi posle pokušaja atentata kod hale Limes po propisima priveden, da mu je oduzet mobilni telefon i da je adekvatno ispitan. Međutim, policija je potpuno iskulirala ovaj događaj, i ponašala se prema kriminalcu koji je kamionom nasrnuo na premijera kao da je učinio običan saobraćajni prekršaj. Kasnije, kada je svedok saradnik, Ljubiša Buha Čume, ispitivan i kada je ukazivao na to da se priprema atentat, policija se uopšte nije interesovala za atentat nego za neko krijumčarenje kokaina kojim su se ubice bavile. Kada je trebalo prevesti tog istog Buhu u Beograd, niko nije hteo da ga zaštiti, niti je obezbeđen prevoz, već je Goran Petrović sam izboksovao neki helikopter od stranih diplomata. Na čelu policije je tada bio jedan od Koštunicinih najbližih saradnika, Dragan Jočić.

 

Zato, da bi Koštunica bilo šta tražio na političkoj sceni, ovaj slučaj mora da se razjasni. Dotle može da glumi žrtveno jagnje u nadi da će za njega glasati još neko osim Koste Čavoškog i Matije Bećkovića.

 

Kakvi su ostali intelektualni kapaciteti na političkoj sceni Srbjie možete videti u tekstovima o izgladnelom Tomislavu Nikoliću i inspirativnom Borisu Tadiću.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel