Solidarna kafica
Preko ramena > Putovanja > Cikloturizam: U blatu i kamilici - Pogled na svet sa bicikla

Cikloturizam: U blatu i kamilici

Pogled na svet sa bicikla

Autor Uroš Nedeljković 2011/4/8 : Tekstovi istog autora

Putovati biciklom, slično je kao nekad na konjima! Samo ti, tvoje kljuse, velike torbe sa svim potrebnim za život i mašta i sve granice nestaju, napisao je jedan bloger i zagriženi ciklonaut na blogspot adresi posvećenoj otkrivanju sveta s bicikla. Na dva točka sve izgleda drugačije objašnjavaju članovi male, ali žilave domaće komune bajkera.

„Presrećni smo, prešli smo 7.927 km i ništa loše se nije desilo! Od Beograda smo udaljeni 12.500 km. Stigli smo do Tihog okeana, pomisao da smo 1.maja biciklom bili na obalama Jadranskog mora, a da smo sada na obalama Japanskog... ludilo!“ Ovako su pre ravno deset godina pisali Slavan Karanac i Damjan Marinković, dvojica profesionalnih alpinista i biciklista koji su trasu transsibirske železnice prošli na dva točka.

Jaka volja, solidan bicikl, pristojna fizička kondicija i skromni prohtevi su neophodna oprema za upoznavanje sveta oko sebe van nakrcanih autobusa, kola zaglavljenih na autoputu, izduvnih gasova i utabanih turističkih staza.


Na putu
Odakle krenuti? Rajko Janković pošao je iz rodnog Požarevca, preko Đenove do Nice i Barselone, zatim Nim – Ženeva – Donaueschingen (izvor Dunava) – Minhen – Beč – Bratislava – Budimpešta i natrag do Požarevaca. „Srbija ili bilo koja druga zemlja najbolje se vidi sa bicikla jer se krećeš prosečnom brzinom 20 do 25 kilometara na sat. Staneš, pogledaš, fotografišeš i voziš dalje“, kaže Janković. „Vozi se sporednim putevima koji omogućavaju da se vidi pravi život, a ne kao kolima gde vidiš samo centar grada i autoput“.


Konji i bicikli
Miroslav Jovanović, je prošlog leta prošao drugačiju turu: Beograd - Herceg Novi (730km) van glavnog puta, preko brda i sela. Pored šatora i plaćenog smeštaja, spavao je u policijskoj stanici na podu, i u ribarskoj kolibi. „Neverovatan je osećaj kada nakon pređenih 730 km i 11 dana vožnje, uroniš u predivno, toplo more“, kaže u razgovoru za BiF.

Ono što se doživi, nema cenu tvrde svi bajkeri. Sajtovi Ciklonaut, TransSibir 2001, Freebiking, Freebiking blog redovno objavljuju putopise i fotopise sa putovanja na dva točka „1000 kilometara kroz Transilvaniju i Karpate“, stazama Grze, Kučaja, Homoljskih planina i neistraženih delova Beograda. Neki prizori zaista fasciniraju. „Proći Đerdapsku klisuru kolima i biciklom su dva različita pojma. Prošao sam i našom i rumunskom stranom kolima i biciklom više puta i uvek se zaustavim na novim mestima koja nisam video prošli put“, kaže Spasoje Spasojević.


Lazareva pećina
Bicikl je idealan kompromis. Omogućava nam da budemo u neposrednom dodiru sa okruženjem skoro u istoj meri kao kad smo pešaci, da fizički osećamo prostor kroz koji se krećemo, dok nam u isto vreme nudi znatno bolju pokretljivost i veću brzinu nego kada se krećemo pešice, objašnjava Aleksandar Veljković, novinar, kartograf i administrator sajta Freebiking. „To je ono što pleni i što ljude vezuje za bicikl“.

Ko može da bude bajker turista? „Bajkeri su u većini slučajeva skromni ljudi, koji ne traže luksuz, a natprosečan broj njih se odlučuje da kampuje“, kaže Veljković. Spasojević, koji je na biciklu obišao Evropu i deo Turske, kaže da snalaženje nikad nije preveliki problem, bez obzira na zemlju, jer kolegijalnost postoji među „bajkerima“ celog sveta.


Bajkeri u prirodi
Duži put traži i bolju kondiciju i studioznije pripreme. „Prilikom polaska na duži put, bitno je imati čvrstu volju, dobru kondiciju i solidnu opremu. Takođe, treba imati plan i strategiju putovanja, mape, informacije o smeštaju, hrani i vodi.“, kaže Jovanović. Važno je opremiti se za sve uslove putovanja, kaže Spasojević. „Prilično je nezgodno ako u toku puta ožedniš ili ti padne šećer, a fizički napor je ogroman.“

Godine nisu prepreka. Rajko Janković kaže da je sretao bicikliste od „klinaca“ do „dekica“, a Spasojević, koji je počeo da se bavi biciklizmom pre sedam godina i do sada prešao 150.000 kilometara, ističe lični primer: „Rođen sam 1950. godine i važim u našim krugovima za jednog od jačih i izdržljivijih biciklista. Juče sam uspeo da za deset sati završim vožnju od 200km. Od 28 vozača, koliko je startovalo, završilo nas je 12.“


Rajko Janković
Vožnja biciklom ima svoje prednosti: „Staneš, okupaš se u reci, potoku ili moru, opet na bajk pa voziš dalje, a ako ti se ne vozi više staneš na piće ili nađeš mesto za kamp gde digneš šator i leškariš“, kaže Rajko Janković. Ipak, ovo prevozno sredstvo ima i neke slabe tačke. „Nije baš svaki teren za bicikl. Neki tereni su prestrmi, ili su previše blatnjavi ili neravni tako da se biciklisti kreću takoreći kao da idu pešice. Drugi tereni nisu dovoljno zanimljivi, pa se njihov prelazak svodi na dugotrajno ritmično okretanje pedala uz nestrpljenje da ga što pre pređemo“, kaže Veljković

Iako je bicikl nesumnjivo najjeftinije prevozno sredstvo, a šator uzor skromnosti, troškovi nisu zanemarljivi. Spasoja Spasojevića je tura od izvora Dunava do Beograda koštala 650 evra za 15 dana. Miroslava Jovanovića desetodnevni put do Herceg Novog, 100 evra. Rajko Janković, najčešće kampuje pored puta, ali je ponekad to nemoguće. Mora se otići i u uređeni kamp, što dodatno povećava cenu rute: „U Kanu sam se zadesio u toku filmskog festivala tako da me je noćenje u kampu koštalo 12,20 evra“, kaže on. „Neki ovdašnji bajkeri koji su maštali o putu oko sveta računali su da mogu da opstanu sa nekoliko stotina evra mesečno“, napominje Veljković.

Biciklistička komuna u Srbiji je mala. „U odnosu na broj stanovnika mislim da smo među poslednjima u Evropi po rekreaciji i putovanjima na dva točka“, kaže Spasojević i dodaje da mu se dešava da mu komšije i pojedini prijatelji govore je „lud“.

 

Putovanje biciklom

Kupanje biciklaOprema

Put na dva točka, pored bicikla podrazumeva i sve dodatke koji se na bicikl mogu „okačiti“, a neophodni su za dugačka putovanja. Na sajtu Cikloberza postoji veliki izbor polovnih bicikala i opreme. „Nije bitno da bicikl bude poslednje generacije, ali je važno da bude tehnički ispravan“, kaže Miroslav Jovanović. „Možda je najbitnija stavka kvalitetno i udobno sedište“, dodaje Jovanović i kaže da se dobar i pouzdan polovan bicikl može nabaviti za 250-300eur.

U opremu spada i kaciga, šator, bisage, brzinomer itd, a cene variraju zavisno od proizvođača i kvaliteta. Tu je i GPS navigacija, čiji se trekovi mogu preuzeti sa sajtova Staze i bogaze i Freebiking. GPS nije neophodan jer može da posluži i redovna auto-karta. „Ja ih odštampam na kompjuteru otprilike za 120-150km i svaki dan vozim novu kartu“, kaže Janković.

Evropska ruta

Biciklistička evropska ruta Eurovelo 6 proteže se od Atlantika do Crnog mora, tačnije od francuskog Sent Nazara do rumunske Konstance i delom prolazi kroz Srbiju. Spasoje Spasojević, koji je je prešao deo ove rute kroz Nemačku, Austriju, Mađarsku, kaže da je slovačka deonica najbolja jer je odlično obeležena i put je dobar. Deo kroz Srbiju je „jad i beda“ u svemu izuzev putokaza kojih ima dovoljno.

 

Biznis i finansije april 2011Tekst je iz aprilskog broja časopisa Biznis i finansije.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel