Solidarna kafica
Preko ramena > Prikolica > Nj.K.V. Klozet! - Klozetska literatura

Nj.K.V. Klozet!

Klozetska literatura

Autor Milutin Mitrović 2011/4/6 : Tekstovi istog autora

Očešao sam se o jedno poduže putovanje (na tuđ račun) pa me je put, odnosno avion, naneo na minhenski aerodrom da tu sačekam sat i nešto jače do presedanja sa jednog na drugi let. Pošto sam pregledao prodavnice, samo zavirio u luksuzni bar-caffe i video da kafa košta 8 evra, odnosno da meni tu nije mesto, popio kapućino u restoranu za samoposluživanje (za 2 €), nije bilo druge nego da odem i do klozeta. Uredan i čist kao farmaceutske laboratorije sa reklama.

Krenem u deo sa pisoraima i taman da... kad u školjki na jedno 2 - 3 cm od odlivnih rupa stoji muva, ona prava zunzara. Pogledam bolje i shvatim da je hiperrealistički nacrtana. Pogledam i u druge školjke i tamo po muva. Uhvati me opsesija da shvatim zašto. Nemci su racionalni i ne bi to crtali, odnosno uštampavali da nema neku svrhu. Imam bar pet sopstvenih objašnjenja, ali nijednim nisam ni sam zadovoljan. Krenem da preturam po glavi, novinama, knjigama i internetu i umesto da otkrijem ulogu muve – evo do čega sam došao:

Budući da sam počeo od pisoara, prva asocijacija je bila na francuski prekrasan filmski kalambur pod naslovom Klošmerl (Clochemerle), prema romanu i scenariju Gabriela Ševaljea, iz daleke 1948. godine. Reč je o selu u provinciji Božole gde kao veliko kolektivno dostignuće naprave javni pisoar, kako pijani meštani ne bi noću obavljali posao ispod prozora kuća. Vrpcu svečano preseca ministar za javne radove... i uopšte jedna divna ludorija sa kritičkom ljubavlju prema provincijalnim ljudskim naravima. Taj pravac, uloge klozeta u umetnosti, odvukao me je da shvatim kako postoje tri termina za takozvanu klozetsku literaturu: WC literature, Toilet Literature i Bathroom literature. Ima i dva tipa: jednu čine zbirke grafita napisanih po klozetskim zidovima, a drugu knjige koje se u njima čitaju. Prvoj grupi bi pripadao jedan bestseler iz sedamdesetih godina, nekog nemačkog filologa, ne sećam se ni njegovog imena ni naslova knjige, al se sećam da je uz poruke tipa: „Tvoja budućnost je u tvojim rukama“ (Pakistan) i slično bio zgranut dominacijom parole „Živeo kralj Petar“ u tadašnjim srpskim klozetima.

Postojala je i treća tendencija, koja, koliko znam, nije ostvarena. Negde početkom osamdesetih jedna slovenačka avangardna literarna grupa (možda ne bi voleli da im se objavi ime) ponudila je fabrici toalet-papira „Paloma“ da, uz minimalnu naknadu književnicima, štampa njihove stihove, kratke priče i eseje na toalet-papiru. Bili su uvereni da bi se tako povećala potrošnja papira u srazmeri sa radoznalošću korisnika i talentom autora tekstova. Ko god je čitao Rableove Gargantuu i Pantragruela u briljantnom prevodu Stanislava Vinavera mora se setiti da je vrhunski brisoguz, ili guzobris, mlado tek izleglo gušče. Nije li ista literarna inspiracija presudila i kod izbora imena pomenutog toalet papira: Paloma – golubica. Drugu grupu literature, one koja se čita u klozetu prema kritičaru Metju Najtu čine pre svega časopisi i stripovi, najčešći su Reader's Digest i National Geographic. Od knjiga najviše zbirke kratkih priča, te kako kaže, teško da će neko na tom prestolu čitati Zločin i kaznu. Tema klozeta poslužila je Eriki Jong da preko nje ispolji svoj žestoki antigermanizam. Brutalno je analizirala funkcionisanje američkog tipa klozetske šolje u kojoj se uz obilje vode sadržaj gubi i nemačkog gde olakšani debeli Švaba kao na porcelansko belom poslužavniku s ponosom gleda svoj učinak.

Njujork, metropolis, činilo se oguglao na sve i svašta, ipak je potkraj prošle godine uspeo - makar njegov intelektualni deo - da se šokira knjigom: Toilet: Public Restroom and the Politics of Sharing, izdavač New York University Press, autori profesori sociologije Harvej Moloč i Lora Noren. Knjiga je zapravo izbor 12 eseja pravnika, arhitekata, arheologa, istoričara, kulturnjaka koji na toj osnovi sintetizuju aktuelnu temu odnosa javnog i privatnog uz obiman uvod dvoje naučnika. Evo u najkraće o čemu je reč:

Arheolog (Zena Kamaš, Oksford): U antičkom Rimu „latrine“ su predstavljale kolektivni objekat za 12 do 15 osoba bez ikakvih mera očuvanja intimnosti. U jednom od takvih otkriven je urezan epigram: „Cacavi sed culum non estergavi“. Ni tračka od Vergilijeve istančane poetike. Dodao bih da u italijanskom jeziku termin „vespasiano“ označava javne klozete za malu nuždu. Tako je njihovom rodonačelniku učinjeno da ga se seća ljudski rod dokle god bude imao potrebe za tako nečim.
WC u starom Rimu
Pravnik (Teri Kogan, Čikago univerzitet): Veliko dostignuće emancipacije predstavlja zakon države Masačusets iz 1887. godine kojim se ustanovljavaju odvojeni klozeti za muškarce i žene – bio je to dokaz pobede industrijskog društva u kojem je žena postala ravnopravni stvaralac dohotka.

Arhitekta (Barbara Pener, Londonski univerzitet): Prva stručna arhitektonska pubikacija o klozetima objavljena je 1966. godine i postala klasika. Korbizije je smatrao nerazdvojnim bide (bidet) od klozeta. Marsel Dišamp je napravio skandal u drugoj polovini dvadesetog veka izloživši školjku pisoara kao umetnički predmet na izložbi. Danas javni klozeti nestaju da bi samo ponegde bili zamenjeni supertehnološkim monstrumima kontejnerskog tipa. Postao je standard da se pre otvaranja bilo kakvog gradilišta na njega donesu kabine – hemijski klozeti za zaposlene.
Moderan WC
Urbanista (Kler Grid, Vest England univerzitet): Francuzima dugujemo rušenje malograđanskog stida pred fiziologijom. U engledskom se WC zove još „loo“ što potiče od „l’eau“ (voda), zatim toalet (toilette). Autorka zamera arhitektima što protivprirodno prenebregavaju bavljenje modernizovanjem i dizajniranjem neizbežnog objekta.

Sociolog (Lora Noren, Njujork univerzitet): Taksisti, od kojih je 97,5 odsto muškaraca najveće su žrtve odumiranja javnih klozeta. Jednostavno u komercijalno poimanje ne uklapa se briga za ljudske fiziološke potrebe. Muškarci se nekako snalaze sa praznim plastičnim flašama dok je onim malobrojnim ženama taksistima život baš zagorčan.

Antropolog (Rut Barkan, Sidnej univerzitet): Kao pravi borac za ravnopravnost polova autorka vidi budućnost u „unisex toilet“ - dakle bez odvajanja. Šta bi ona rekla na činjenicu da u Trstu postoji jedinstvena u zapadnom svetu plaža „Alla Lanterna“ – samo za žene odvojena upečatljivim zidom od dela za muškarce. Tu i takvu plažu žene ljubomorno čuvaju od pokušaja opštine da sruši „zid diskriminacije“.


Palazzo Gopcevich
Međutim i sa stanovišta WC teme, Trst ima jedan kuriozitet: Palazzo Gopcevich, pri čijem je projektovanju 1850. godine Bokelj Spiridon Gopčević postavio arhitekti Đovaniju Berlamu uslov da sve prostorije iz kojih izlaze „mirisi“ budu međusobno odeljene i širokim prozorima okrenute prema svetlarniku u sredini zgrade. Revolucionarno je to što su od srednjeg veka kuhinja i klozet, ne samo u Italiji, najčešće bili neodeljeni u istoj prostoriji, a prizori i mirisi neka se mešaju i šire kako im volja!

Uh, šta sve još može da se ispriča na ovu temu, međutim, ja ipak ostadoh uskraćen za saznanje čemu služi ona muva iz pisoara na minhenskom aerodromu. Ako neko zna da mi kaže, biću mu zahvalan.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel