Solidarna kafica
Preko ramena > Nauka > Nova definicija života: Recept za vasionu - Digitalni kosmos Stivena Volframa

Nova definicija života: Recept za vasionu

Digitalni kosmos Stivena Volframa

Autor Zorica Žarković 2011/4/4

Mnogo pre otkrića mikroorganizma koji se razmnožava pomoću arsenika, britanski naučnik Stiven Volfram zastupao je tezu da vasiona može sadržati oblike života, uključujući i inteligentne, kakve nismo u stanju ni da zamislimo. Još provokativniji deo njegove teorije je da se takva mogućnost zasniva na pretpostavci da je cela vasiona stvorena jednostavnim računarskim programom koji je u stanju da generiše izuzetno složene pojave.

Otkriće američkih naučnika prvog mikroorganizma na Zemlji koji opstaje i razmnožava se pomoću otrovnog arsenika podstakao je naučnu zajednicu da razmišlja o proširenju definicije života i da uzme u obzir mogućnost da on može da egzistira u oblicima kakvi nam do sada nisu bili poznati. Nakon što su rezultati istraživanja u “apokaliptičnom” okruženju kalifornijskog jezera Mono objavljeni u časopisu “Science Express”, oglasila se i NASA, čiji su predstavnici izjavili da su “prvi put pronađeni dokazi za pretpostavku da život mogu produkovati alternativni biohemijski sastavi, kavi su do sada figurirali samo u naučnoj fantastici”.

Međutim, ovakvu tvrdnju već odavno tvrdoglavo zatupa jedan naučnik, koji ju je naširoko elaborirao u knjizi “Nova vrsta nauke”, objavljenoj na 1.200 strana početkom 2002. godine. Knjiga je izazvala bes u naučnim redovima i za samo nekoliko dana po objavljivanju “linčovana” u mnogobrojnim kritičkim napisima, u kojima je autor, između ostalog, optuživan za zapanjujuću oholost prema dosadašnjim naučnim pregnućima i za nedostatak dokaza za svoje tvrdnje. Jer “Nova vrsta nauke” je promovisala toliko nov koncept osnove života u vasioni i metoda njihovog istraživanja, da u pitanje nisu dovedene samo klasične naučne postavke, već su i implikacije o smislu ljudskog postojanja koje iz takve ideje proizilaze najblaže rečeno provokativne.

Uzročnik takve pometnje (koji sada pobednički likuje – šta sam vam rekao!) je Stiven Volfram, pedesetjednogodišnji britanski fizičar, matematičar, programer i poslovni čovek, koji je ovdašnjoj široj javnosti najpoznatiji kao tvorac novog pretraživačkog sajta VolframAlfa. Nekadašnje čudo od deteta i genijalni adolescent koji je sa 16 godina objavio članak o fizici elementarnih čestica, sa 17 počeo da studira na Oksfordu, a sa 18 objavio masovno citirani rad o proizvodnji kvarkova, imao je sve šanse da postane jedno od najčuvenijih imena savremene nauke. Ali njegova interesovanja, a posebno način na koji je pokušavao da reši probleme koji su ga okupirali, nije ga učinio naročito popularnim među kolegama niti mu doneo veliki broj sledbenika.

 

Novi oblici života

Opsednut pored računara

Stephan WolframVolframova opsesija još od mladosti je da konvencionalna nauka ne može zadovoljavajuće da objasni složene pojave u prirodi. Osnova moderne nauke još od Isaka Njutna je matematika, za koju se veruje da njene jednačine mogu da opišu sve što nas okružuje. Ali one nisu u stanju da se bave kompleksnošću, odnosno da uhvate suštinu šta se zapravo odigrava u celom nizu pojava, od turbulentnog kretanja fluida do biologije. Za razliku od većine naučnika koji se tim problemom nisu preterano uznemiravali, Volfram je smatrao da je slepilo matematike za kompleksne pojave, kao što su živa bića, ljudski mozak i biosfera – dakle sve najzanimljivije stvari koje se dešavaju u vasioni, ozbiljna prepreka za proširenje fundamentalnog znanja o svetu u kome živimo. Stoga je matematiku upoređivao sa uličnom svetiljkom koja nam omogućava uvid u samo mali deo površine koju osvetljava, dok okolo egzistira ogroman prostor o kome ne znamo ništa i čak nismo svesni da postoji. Ali ako matematika, kao nauka svih nauka nije u stanju da pronikne u pravila na osnovu kojih funkcioniše vasiona, šta je alternativa? U potrazi za nečim opštijim od matematičkih pravila, Volfram je došao do zaključka da to može biti jedino kompjuterski program.

Prekretnica koja ga je učvrstila u takvom uverenju i podstakla da tvrdoglavo istrajava u istraživanjima desila se ranih osamdesetih godina prošlog veka, kada je otkrio da veoma jednostavni kompjutreski programi mogu da generišu izuzetno složene izlaze. Volfram je proveo mnogo neprospavanih noći pored računara dok nije zaključio da tajna vasione može biti poput rekurzivnog kompjuterskog programa, onoga čiji se izlaz vraća da bude ulaz, nalik simbolu zmije koja samoj sebi grize rep. Drugim rečima, da je suština složenih pojava neprekidno ponavljanje jednostavnih programa sa složenim izlazom. Od tog trenutka britanski naučnik je postao opsednut poreklom složenosti, pa je osnovao Centar za izučavanje kompleksnih sistema i čak izumeo sopstveni komjuterski programski jezik Mathematica kao podršku takvim izučavanjima. Da bi privukao kolege da zajednički razvijaju pomenuti softver osnovao je i svoju kompaniju, uveren da će drugi naučnici pohrliti u novu istraživačku oblast koju je pokrenuo. Ali projektu se priključilo malo zainteresovanih i napredak je bio spor. S obzirom da mu je “Mathematica”, kao program sastavljen od jednostavnih modula koji su bili u stanju da vrše izuzetno složene zadatke, donela milione korisnika širom sveta i obezbedila značajna materijalna sredstva, Volfram je 1991. rešio da novac uloži u dalja istraživanja koja je nastavio – sam. Trebalo mu je više od decenije napornog rada da uobliči svoju teoriju i za to vreme nije objavio nijedan naučni članak. Ali kada je odlučio da javnosti predstavi svoje zaključke, bilo je to epsko”delo, ne samo po broju strana, već i po porukama koje su nudile potpuno drugačiju percepciju funkcionisanja i svrhe života.

Ko to tamo programira?

Prema Volframovoj tezi, celokupna vasiona je produkt veoma jednostavnog računarskog programa, možda od svega četiri reda, koji se neprestano ponavlja. Složeni sistemi u vasioni, poput turbulentnih tečnosti ili atomskih čestica ponašaju se kao univerzalni kompjuteri, odnosno u stanju su da simuliraju bilo koji drugi sistem i izvedu svaki zamisliv proračun. To znači, objašnjava Volfram, “da je sve, od ponašanja ćelije, preko turbulencija u oblaku vodonika u dubinama svemira pa do kiše koja pada po pločniku ekvivalentno u smislu računske složenosti neophodne za njegovo generisanje”. Suprotno naučnim tvrdnjama da složenost kakva je vidljiva u živim bićima može nastati samo u sistemu velikih molekula zasnovanim na ugljeničnim atomima, Volfram je ubeđen da princip ekvivalentnosti do koga je došao ukazuje da život nije obavezno zavisan od hemije koju vezujemo za našu planetu, rastvorivu u vodi i zasnovanu na ugljeniku. Mnogo toga za šta smo verovali da predstavlja posebnost života i inteligencije može biti prisutno u brojnim drugim vrstama fizičkih sistema. Zato vasiona može sadržati oblike života, uključujući i inteligentne, kakve nismo u stanju ni da zamislimo.

Time se pokopava takozvani antropički princip, vrlo omiljen među naučnicima, prema kome su odlike vasione takve kakve jesu upravo zato da bi omogućile stvaranje sistema i života kakav je na Zemlji. Međutim, mnogo provokativnija posledica Volframovih tvrdnji je pitanje koje se neizbežno nameće: šta mi ustvari predstavljamo u vasioni koja je zasnovana na računarskom programu i ko ili šta programira takav kosmički eksperiment? Ova ideja je odavno prisutna među piscima naučne fantastike, ali teza da je najfundamentalnija tvar vasione, fundamentalnija od energije i materije ustvari digitalna informacija, u nauci se tek u skorije vreme polako prihvata među fizičarima. Volfram je ubeđen da je u tome ključ celokupne misterije o poreklu vasione, u kojoj je dobra vest da se odgovori na konačna pitanja kriju u našim računarima.

 

 

Tekst ustupio mesečnik Biznis i finansije

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel