Solidarna kafica
Preko ramena > Posao > Kovanje novca u srednjevekovnoj Srbiji - Srednjevekovna monetarna politika i inflacija

Kovanje novca u srednjevekovnoj Srbiji

Srednjevekovna monetarna politika i inflacija

Autor Uroš Nedeljković 2011/2/22 : Tekstovi istog autora

Poljoprivreda nije "vekovni srpski izvozni adut" ili popularno "baza srpske ekonomije". Nekada se i iz Srbije izvozio novac. Doduše, tada smo umesto poljoprivrednih sirovina izvozili vredne metale.

Ključni razlog za pokretanje proizvodnje tj. kovanja novca bio je razvoj rudarstva, konkretno kopanja srebrne rude. Najznačajnije kovnice novca bile su u mestima Brskovo, Rudnik, Novo Brdo, Trepča i Srebrenica, a u primorju Kotor i Ulcinj koji su kovali novac za careve Dušana i Uroša.

Prvo kovanje novca u Srbiji započeo je kralj Stefan Radoslav po uzoru na vizantijski novac tačnije zasnovanom na vizantijskom zlatnom novcu, čiji je trag ostao ukorenjen u jeziku - perper. Kao što je kasnije ostao i turski naziv - para.

Kuća kraljeva je bio naziv za kraljevsku blagajnu i u doba kraljeva njom su upravljali kralj i njegovi najbliži pomoćnici. Pod uticajem Vizantije u doba careva blagajnom je upravljao protovestijar koji je bio odgovoran i za vođenje monetarne politike. O monetarnoj politici u Srbiji srednjeg veka nema pouzdanih podataka. Doduše, uvek je bilo zabranjeno kovanje novca bez vladareve dozvole i njegovo falsifikovanje.

Za vreme Stefana Dragutina novčani sistem je zasnovan na teškom srebrnom grošu uvedenom u Veneciji početkom 13. veka. Tada je Srbija postala značajni proizvođač izvoznik srebra. Srebro postaje osnova novčanog sistema zasnovanog na monometalizmu i tako će se zadržati sve do pada srpske srednjevekovne države.
Novac cara Dušana
Krstasti dinar kralja MilutinaIako je novac kovan za unutrašnje tržište, njegov domet je bio mnogo veći. Do tada je ekonomija počivala na robnoj razmeni, ali ubrzo se prešlo na novac kao opšti ekvivalent. To se vidi i u Žičkoj povelji oko 1220. godine, gde su kazne bile iskazane u konjima i volovima, a u poveljama kralja Milutina one su bile određene u novcu, čak i za seljake, sa izuzetkom Vlaha koji su tradicionalno bili samo stočari.

Emisije novca su bile nazivane prema njegovom poreklu, tj. prema onome ko ih je kovao ili gde su kovani. Prvi pomen srpskog novca datira iz 1277. godine u Dubrovačkom carinskom statutu u odredbi o taksama na izvoz robe, gde se pominju "brskovski dinari" po mestu Brskovo koji je bio značajan rudarski centar. Postojali su i brskovski dinari "sa krstom i ljiljanom" i "sa mačem".

Kovnice novca su davane u zakup preduzetnicima koji su očekivali dobit od posla, a isti su morali da garantuju njegov kvalitet i da poštuju propisanu monetarnu politiku, što nije uvek bio slučaj.

U Veneciji, srpski novac je bio poznat pod imenom "dinari kralja Raške" i prvi put se spominju 1282. godine u uredbi kojom se zabranjuje opticaj srpskih dinara. Od 1292. godine za novac sa ovog područja koristi se termin "raški dinari". Zanimljivo je da se opet spominju zbog falsifikovanja i prevare kao npr. uredba iz 1303. godine u kojoj dubrovačka vlada donosi odluku da se novac "Raške iz Brskova i ostalih krajeva Slavonije - Srbije zabrani zbog umnožavanja i falsifikata u opticaju".

Na tržištu Venecije, raški dinari su dospeli putem trgovaca koji su njihovom prodajom ostvarivali dobit. Zato su u Veneciji stvoreni uredi za kontrolu privatnih galija i zaplenu. Oko 1305. godine, srpski dinari su služili kao legalno sredstvo plaćanja u Bolonji i bili jedna od osnovnih novčanih jedinica. Ovakva sitacija nije dugo trajala pa je ubrzo došlo do unutrašnje devalvacije dinara i pada njegove tržišne vrednosti, a s tim u vezi i pad kursa na tržištu.

Ova devalvacija se osetila i u samoj Srbiji pa je kralj Milutin uveo novu vrstu dinara, takozvane "krstaste dinare". Tada je uvedena i nova kontrola kovanja, pa su se na dinarima našle i oznake koje se predstavljale potpis odgovornih lica. Ovakav manir je potrajao sve do razdoblja cara Dušana. Već u vreme cara Uroša, obeležene će biti samo poneke dobro organizovane emisije novca, kovane u velikim serijama, kao npr. dinari kralja Vukašina.

 

Lažni novac kralja Milutina

Još u ranom 14. veku, kralj Milutin je proizveo imitaciju venecijanskog srebrnog novčića na Novom Brdu u Prizrenu. Ovi lažni srebrnjaci sadržali samo jednu sedminu ili osminu srebra koje je imao originalni novčić. Venecija je zabranila lažni novac, a Dante je Kraljevinu Rašku i kralja Milutina u svojoj „Božanstvenoj komediji“ označio kao prevaranta i dodelio mu mesto u paklu.

Visina godišnjih plata u srednjevekovnoj Srbiji

Lekar na dvoru kralja Dušana ima platu 400 perpera ~ 4800 dinara
Dubrovački konzul za celu Srbiju ima istu platu ~ 4800 dinara
Kapetan u Župi dubrovačkoj ima platu 90 perpera ~ 1080 dinara
Mornar – 30 perpera ~ 360 dinara
Sluga kod nekog majstora – 6 perpera ~ 72 dinara

Cene robe u srednjevekovnoj Srbiji

Jedan dukat – dva perpera ~ 24 dinara
Jedna svinja vredi jedan perper ~ 12 dinara
Jedan brav – pola perpera ~ 6 dinara
Jedan tovar žita – 20 perpera (128 kg) ~ 12 dinara
Jedno žđrebe – 20 perpera ~ 240 dinara
Jedan konj – 30 perpera ~ 360 dinara
Jedna robinja imala je istu vrednost 360 dinara
Jedan kilogram srebra – 25 perpera 300 dinara

 

Više o srednjevekovnoj numizmatici

O srednjevekovnoj numizmatici možete pročitati na blogu Srednjevekovna numizmatika

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel