Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Piratske partije i pokreti - Slobodno i anonimno

Piratske partije i pokreti

Slobodno i anonimno

Autor Uroš Nedeljković 2011/2/9 : Tekstovi istog autora

Afera Vikiliks je na naslovne strane svetskih medija iznedrila Džulijena Asanža kao frontmena Vikiliks portala, koji je napravljen sa idejom da objavljuje škakljiva dokumenta koje vlade svetskih sila ne žele da podele sa svojim građanima i šire. Međutim, nije Vikiliks sam u toj ideji. Iza ove ideje krije se kakofonija raznih pokreta, aktivista i haktivista (hakeri aktivisti) čije ideje još uvek traže teorijsko udžbeničko zaokruživanje. Ovom prilikom osvrćemo se na pokret Piratskih partija.

Od hakera do borca za slobodu informacija deli vas samo sadržaj informacija koje posedujete. Postavlja se logično pitanje, koje su to informacije bitne za javnost i da li su informacije do kojih se došlo nelegalnim kanalima za krivično gonjenje kao „plodovi otrovnog drveta“ ili javnost ima pravo da zna apsolutno sve o svojim vladama ili velikim kompanijama?

Ovaj društveni pokret nazvan „pokret za slobodnu kulturu“ ima dublji istorijat. U poslednjoj dekadi nastali su pokreti koji se bore za slobodu informacija, ali i njihovu zaštitu - kada su pojedinci u pitanju, dakle, zaštitu privatnosti. Time se konkretno bave piratske partije u svetu, čiji je glavni cilj reforma Zakona o autorskim (i srodnim) pravima i patentima. Kako je to definisao Kristijan Engstorm iz švedske piratske partije, razlog za to je što zaštita autorskih prava u današnjem smislu ugrožava „zajedničko kulturno nasleđe“ i dodaje da „niko ne može slušati ili gledati muzičke ikone kao što je to Elvis Presli, a da pri tom ne plati za to. Umetnici kao Presli su deo šire kulture i uticali su na mnoge muzičare i generacije koje su došle.“

O karakteru informacija

Pojava ličnih računara radikalno je transformisala ekonomsku prirodu informacije. Pre sedamdesetih godina prošlog veka informacija je bila uglavnom fizički objekat, dakle, parče papira, gramofonska ploča, rolna filma... Čitava industrija je bila zasnovana na prodaji informacija u fizičkom obliku. Kada su se pojavili kompjuteri informacije su se promenile njihovom digitalizacijom. Materijal se mogao da se umnožavti beskonačan broj puta i da se, kasnije, Internetom distribuira do najšire publike. Naravno, kada je u digitalnoj formi, informaciju je skoro nemoguće kontrolisati ili se to odvija uz značajne napore. Piratski pokreti za upravo zalažu da informacije postanu javno dobro, a države se trude da informacije što bolje kontrolišu.

S druge strane, ovi pokreti se zalažu za veću privatnost na internetu. Kompanije poput Gugla i Fejsbuka su zasnovane na biznis modelu sakupljanja informacija o svojim korisnicima na osnovu kojih svojim oglašivačima omogućavaju da lako ciljaju publiku. Međutim, sakupljanje podataka je posao i državnih službi i po rečima Alistera Dejvidsona iz pokreta „Sloboda i solidarnost“: „Vikiliks je ključni deo 'pokreta za slobodnu kulturu', jer je napao na bastione privatizovanih informacija.“

Cela ideja je u stvari borba za „slobodne“ nasuprot „vlasničkim“ informacijama, a po filozofijama ovih pokreta, sve informacije moraju biti „slobodne“ tj. javno dostupne, osim privatnih informacija pojedinaca u cilju zaštite privatnosti. Drugim rečima, niko nema pravo da korisničke informacije sakuplja, obrađuje i u krajnjem slučaju – ekonomski eksploatiše.

Delovanje

Zanimljivo je da, ako pratimo Asanža i neke piratske pokrete u svetu, videćemo da iza mnogih od njih stoji zajednica koja je nastala iz hakera i krakera. Skandinavske zemlje su bile poznate po svojim hakerima i hakerskim grupama osamdesetih i devedesetih, a toga se naročito sećaju oni koji su tih godina koristili piratski softver. Da li je vikinško poreklo ovih naroda razlog za bunt, to ne možemo bez detaljnije analize saznati, ali činjenica je da je prva Piratska partija je nastala u Švedskoj 2006. godine.

Nakon Švedske, piratske partije nastajale su u Austriji, Danskoj, Finskoj, Nemačkoj, Irskoj, Holandiji, Poljskoj i dalje redom. Ove partije se mogu podeliti na aktivne i registrovane. Neke su i jedno i drugo, dok je na primer srpska aktivna, ali neregistrovana. Takođe, piratske partije negde rade kao udruženja građana, ali aktivno sarađuju sa regularnim partijama, kao što je to primer u Mađarskoj, gde je saradnja nevladine organizacije sa partijom „Politika može biti drugačija“ (Lehet Más a Politika). To je, zapravo, stranka liberalnih zelenih i jedna je od četiri partije koje su u mađarskom parlamentu sa 16 poslanika.

U nekim državama je pokrenuta inicijativa za osnivanje Piratske partije na primer u Kolumbiji, Venecueli, Peruu i Južnoj Koreji. U Kini, u kojoj vlada jednopartijski sistem, takođe postoji inicijativa i biće zanimljivo pratiti dalji rad na eventualnom osnivanju.

Prvoosnovana partija u Švedskoj je na prvim izborima osvojila oko 35.000 glasova. Tada nisu ušli u nacionalni parlament, ali su zato 2009. godine osvojili dva poslanička mesta u Evropskom parlamentu, što je bila vest koju su preneli svi svetski mediji. Na nacionalnim izborima u Švedskoj partija nije uspela da ponovi uspeh sa evropskih izbora i uđe u parlament. Razočaran neuspehom, predsednik partije, Falkvinge, izjavio je da „svaka generacija mora da se izbori za demokratiju. Niko nije rekao da će to biti laka borba.“

U ovoj izjavi dolazimo i do suštine ovakvih pokreta. Po njihovim rečima to je borba za demokratiju. Naime, na primeru Vikiliksa konkretno smo mogli videti da države tj. njihove vlade ne žele da dele mnoštvo informacija od javnog značaja sa svojim, i ne samo svojim, građanima. Iako su piratski pokreti (odatle i naziv) nastali na osnovu čina „piraterije“ tj. drugačijeg viđenja autorskih prava, brzo su partije prihvatile deljenje informacija u širem smislu, ali uz duboku zaštitu privatnosti.

Političke partije klasičnog tipa, koje su se formirale u današnjem obliku mahom u 19. veku, a svoj procvat doživele u prošlom, nastale su kao logičan odgovor na novonastale prilike za vreme i posle industrijske revolucije. Međutim, današnje partije kao i zakonodavstvo modernih država teško se prilagođavaju potrebama savremenog doba, tj. industrijskoj revoluciji i sveopštoj globalizaciji i digitalizaciji – dobu kada informacija za kratko vreme biva dostupna diljem sveta.

Međutim, „piratski“ pokret nije stvar samo političke partije. To je čitava ideja i borba za redefinisanje zakonodavstava, privatnosti, politike, ali i ekonomije i misli. Na primeru suđenja ekipi koja stoji iza sajta The Pirate Bay u Švedskoj, koje su pratile brojne kontroverze oko pritisaka na sud, može se naslutiti koliki je pritisak vlada, u ovom slučaju konkretno vlade SAD, za zaštitu autorskih prava poteklih iz nacionalne industrije zabave. Iako je sajt namenjen samo posredovanju korisnika koji žele da razmene podatke između sebe, administratori sajta su osuđeni i na zatvorsku i na novčanu kaznu (zatvorska je drugostepeno ukinuta).

U svetlu nedavnih događaja, Piratska partija Tunisa postala je prva u istoriji koja je ušla u vlast – doduše prelaznu vladu. Slim Amamu postao je ministar za omladinu. Inače, aktuelnu krizu pratile su i vesti o prebijanju članova tunižanske Piratske partije u zatvorima.

Iako piratski pokreti dobijaju sve više simpatija i pristalica u svetu, postavlja se pitanje svrsishodnosti piraterije i drugih vidova slobodnog toka informacija. Da li će i kako autorska prava preživeti trubulenciju s početka 21. veka – videćemo. Uvek ostaje pitanje od čega će umetnici živeti, kao i industrija koja stoji iza njih. Direktna posledica piraterije je i učestalost živih nastupa svetskih zvezda.

S druge strane, privatnost je ozbiljna tema i njome bi trebalo države ozbiljnije da se bave. Sve partije, ne samo piratske. Stiče se utisak da 21. vek tek sada počinje.

 

Pročitajte i Hakeri i haktivisti ili uticaj Anonimusa na političke događaje

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel