Solidarna kafica
Preko ramena > Tehnologija > Wiki platforme i pojmovi - Wiki, Wiki veliki

Wiki platforme i pojmovi

Wiki, Wiki veliki

Autor Uroš Nedeljković 2011/2/7 : Tekstovi istog autora

Wikipedija je 15. januara tekuće godine napunila deset godina. Ali, iako je Wikipedia najpoznatija enciklopedija na Internetu, Wiki je u stvari samo motor koji je pokreće, ali ne samo nju.

Deset godina postojanja na Internetu svakako nije malo. Globalna mreža, iako je u formi veba postojala deceniju pre Vikipedije, svoj zamajac dobila je baš na prelazu u novi milenijum – kada je Vikipedija nastala. Međutim, Vikipedija je Internet dinosaurus. Nije najstariji sajt, daleko od toga, ali dakako je u poređenju sa Fejsbukom, Tviterom pa i JuTjubomstarac Fočo (od deset ljeta).

Ali, fenomen Vikipedije, kao slobodne višejezične enciklopedije ima svojih pristalica i protivnika. Ovi drugi uglavnom osporavaju njen kredibilitet zbog načina na koji se sadržaj uređuje. Uređuju ga korisnici i zbog toga je podložna zloupotrebama.

Pomenuta starost sajta i opšteprihvaćenost ove enciklopedije od strane korisnika dovodi do toga da njeno ime uzimaju zdravo za gotovo. Šta je u stvari Wiki?

Kada je svojevremeno Vord Kaninghem boravio na Havajima, ljubazna radnica mu je rekla da uzme „Wiki Wiki“ autobus. Ta havajska reč za „brzo“ mu je bila simpatična te je njome nazvao softver na kome je radio: „WikiWikiWeb“. Zamislio ga je kao „najednostavniju onlajn bazu koja može da radi“. Smisao ovog softvera je da svaki korisnik (koji ima pristup, jašta) može sadržaj menjati brzo (wiki) i jednostavno. Wiki softver ne koristi HTML za formatiranje teksta već SML (simple markup language), što dalje znači da je za postavljanje i izmenu sadržaja dovoljno osnovno znanje kompjutera.

To je, ukratko, uspeh Vikipedije. Jednostavnost softverske platforme koja je pokreće. Međutim, Wiki je samo vrsta softvera i nije jedinstven. Po principu Wiki-ja radi veliki broj platformi koji služe za isto to – jednostavno uređivanje sadržaja. Tako, imamo Wiki Travel, Wiki News, ali i Wikileaks. Ovaj poslednji je drugi Viki fenomen u deset godina, ali njegov sadržaj uređuju, paradoksalno, zajednički vlade nekih država (sakupljaju informacije) i urednici Vikiliksa (pribavljaju ih i selektivno objavljuju).

Prednost ovakve vrste softvera je pre svega u izradi baza znanja. Mnoge kompanije imaju svoj Wiki koji, uglavnom, nije javno dostupan već samo određenim zaposlenima putem intraneta što omogućuje timski rad ili i brz pregled informacija.

Zanimljiva je mogućnost diskusije o svakom članku u posebnom delu Wiki portala. Ona omogućuje raspravu o sadržaju koju urednik sažme u članak ili jednostavno neko može prijaviti informaciju koja nije tačna. Konkretno na Vikipediji je veoma zanimljiva „diskusija“ na međuetničkoj osnovi.

Iako je jednostavnost nekada prednost, nekada je i mana. Naime, većina Wiki orijentisanih softverskih platformi su ograničene, što u vremenu dominacije HTML-a, JavaScript-a i uopšte Web-a 2.0 koči dalji razvoj nekih projekata. Ograničenje se odnosi pre svega na medijski deo vikija, tj. postavljanje fotografija, video materijala i sl. Da će se stvari ubrzo menjati kaže i Džimi Vejls, osnivač Vikipedije: „Otvorena enciklopedija na internetu 'Wikipedia' suviše je komplikovana za mnoge ljude da bi se uključili u njeno uređivanje, zbog čega se radi na promenama koje će olakšati taj postupak.“ Panta rei, Wiki rei.

Iako se osnivač Vikipedije žali da je korisnicima korišćenje teško, upravo je ova enciklopedija dobar primer da je Wiki vrsta softvera kvalitetan način prikupljanja (kakvog-takvog) znanja. U trenutku pisanja ovog teksta na Vikipediji je bilo 3,541,788 članaka. Interna predviđanja Vikipedije kažu da će u proseku svakog dana tokom 2011. godine biti nešto manje od hiljadu novih članaka. Iako je veća od Britanike, Amerikane i ostalih enciklopedija, tik uz nju je Hudong – najveća kineska enciklopedija na svetu koja ima preko 4 miliona članaka i 2 miliona registrovanih korisnika. Naravno, bazirana je na Wiki platformi.

Evo sada i utopijskog dela. Zamislite da je znanje zajedničko i besplatno, gde će priznati svetski umovi pisati članke na nekom viki portalu koji će služiti kao udžbenik celom svetu. Verovatno neostvarivo u današnjem poretku, ali je praktično izdvodljivo. Međutim, ostvarivo je da ovakva platforma posluži studentima za pravljenje skripti za udžbenike. Tako bi generacije koje dolaze samo menjale ono što se zove „izmene i dopune u novom izdanju udžbenika“.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel