Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Neredi u Egiptu - Milion na ulicama? - Borba za dostojan život

Neredi u Egiptu - Milion na ulicama?

Borba za dostojan život

Autor Marija Dukić 2011/2/1 : Tekstovi istog autora

U Egiptu je u protestima zbog autoritarne vlasti i loše vođene ekonomske politike poginulo više od 110 ljudi, po gradovima besne demonstranti ali i bande koje pljačkaju i siluju. Dve mumije su ostale bez glave, ali ne i predsednik. Destabilizovani Egipat uticao je na povećanje cena hrane i nafte u svetu.

Počelo je zaplenom povrća, završava se pravim ratom za demokratiju. Naime, siromašni tunižanski student (mada neki izvori napominju da je završio fakultet) iz malog grada Buzida izdržavao se prodavanjem povrća, kada je naišla policija i zaplenila mu robu. Revoltiran ovim događajem, nesrećni Muhamed Buzizi se pred gradskom skupštinom polio benzinom i zapalio uz povike “Dosta siromaštva, dosta nezaposlenosti”. Pre nego što je preminuo, u bolnici ga je posetio predsednik Zin el Abidin Ben Ali, koji se ponadao da će otpuštanje jednog ministra zamazati oči narodu sitom autokratije. “Žao nam je zbog štete koja je pričinjena tokom događaja proteklih nedelja. Za to su krive neprijateljske snage, stranke koje huškaju ljude protiv sopstvene zemlje. One će u punoj meri osetiti strogost naših zakona”, rekao je Ali, slično kao nekada Slobodan Milošević koji je takođe bio uveren u svoju nedodirljivost. Na sahrani nesrećnog mladića, kada je kovčeg sa telom Buazizija stavljen u automobil, gradić Buzid preplavile su hiljade stisnutih pesnica, a masa je skandirala "osvetićemo te". Ubrzo su neredi zahvatili celu državu, u njima je poginulo oko 80 demonstranata. Predsednik Zin el Abidin Ben Ali je pobegao u Saudijsku Arabiju, a nova vlada je sastavljena od opozicionih lidera i Alijevih ministara odbrane, unutrašnjih poslova, finansija i spoljnih poslova.

Ovo je bila grudva snega koja je prerasla u lavinu (ili u ovom slučaju: zrno peska koje je srušilo peščanu dinu). Veliki deo arapskih zemalja je u vanrednom stanju, ljudi ginu, a političke elite masovno šalju policiju i, kada ona nije od pomoći, tenkove na ulice. Najveći problemi su u svakako najvećoj od ovih država, Egiptu. Za razliku od Tunisa, koji ima oko 10 miliona stanovnika, Egipat broji sedam i po puta veću populaciju, čiji se bes sada multiplicira godinama provedenim pod vojnim diktaturama, u siromaštvu i neravnopravnosti. Naime, Egipat se 1922. donekle izborio za svoju nezavisnost, takođe posle masovnih nereda. Ipak, ta država je bila nestabilna i u svakom ratu padala je u ruke Britancima koji su kontrolisali Suecki kanal. Kada je završen II svetski rat i kada su zbog dekolonizacije svuda na vlasti bile nacionalne vođe, u Egiptu je kralja Fuada II smenila vojna hunta postavivši kao predsednika i vlade i republike Muhameda Nagiba. Od tada se na vlasti u Egiptu smenjuju vojna lica, kao što je i Hosni Mubarak, koji ovom zemljom vlada već 30 godina. Po uređenju, Egipat ima predsednički sistem, ali ne tipičan. Naime, presednik ima neverovatna ovlašćenja: imenuje predsednika vlade, ministre i druge visoke državne funkcionere, parlamentu predlaže nove zakone i ima pravo veta na izglasane zakone, može raspisati referendum o važnim pitanjima i raspustiti parlament (za to treba potvrdu većine glasača na referendumu), može proglasiti vanredno stanje i privremeno vladati na temelju predsedničkih odluka.

Iz očiglednih razloga, nepostojanja demokratije, ali i teškog života, već sedam dana besne nemiri širom Egipta. Mubarak je pokušao da umiri narod raznoraznim obećanjima, ali nije mu uspelo ni to, ni slanje tenkova na ulice. Danas (utorak 1. februar) opozicija bi trebalo da izvede milion ljudi na ulice. I bez toga, situacija je alarmantna – do sada je poginulo više od 110 ljudi, a egipatske gradove potresaju haos, nasilje, pljačke i silovanja. Stradaju ljudi, prodavnice i istorijska dobra, po kojima je Egipat poznat. Neki lopovi su tako iskoristili opšti haos da upadnu u Egipatski muzej i otkinu glave sa dve mumije. Uprkos oštroj reakciji policije, sve Mubarakove brane popuštaju, a neredi su procureli čak i u zatvore – osam osuđenika ubijeno je u jednom okršaju policije i zatvorenika.

Zašto? Narod traži Mubarakovu ostavku, ali i čišćenje njegovih službenika sa ministarskih pozicija. Inače, Mubarak se do sada politički veoma oslanjao na vojsku i birao svoje ministre iz njenih redova, ali i iz bezbednosnih službi. Uprkos ratu na ulicama, on nije dao ostavku, niti će, ali je imenovao novog ministra unutrašnjih poslova, takođe generala, bivšeg čelnika odeljenja za kriminalne istrage policije u Kairu. Ministar odbrane Muhamed Jusein Tantavi zadržao je svoj resor i unapređen je u zamenika premijera, a šef diplomatije ostao je Ahmed Abu Geit.

Za novog šefa tajne službe imenovao je generala Murada Movafija, bivšeg guvernera regiona Sinaj, pošto je dosadašnji direktor obaveštajne agencije Omar Sulejman u subotu položio zakletvu za potpredsednika vlade. On inače uživa poverenje mnogih Egipćana, koji veruju da bi mogao da spreči Mubarakov plan da ga na čelu države nasledi sin Gamal. Mubarakov sin je inače neverovatnom brzinom po učlanjenju u Nacionalnu demokratsku partiju došao do mesta generalnog sekretara stranke. Jedan je od pripadnika sumnjive ekonomske elite Egipta, koja po tajkuknskim strukturama pomalo podseća na ove naše. On je, po pisanju stranih medija, već pobegao u London sa oko 100 torbi prtljaga. Zanimljivo je da ga je predsednik Tunisa u tom pogledu prevazišao, on je pobegao sa tonom i po zlata, vrednom oko 45 miliona evra.

Mnogi ove nerede porede sa 5. oktobrom u Srbiji, ali radi se o potpuno drugačijem kulturnom miljeu i ujedinjenju potpuno različitih etničkih i religioznih skupina, bez islamskih ekstremista, zbog čega Evropa blagonaklono gleda na ova dešavanja. No, ima nekih sličnosti. Kao i kod nas, glavnog opozicionara blatili su državni mediji, ali narod bi u ovakvoj situaciji prihvatio bilo koga kao zamenu za Mubaraka (kao mi Koštunicu). Muhamed el Baradej, bivši generalni sekretar Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) i dobitnik Nobelove nagrade za mir, ponudio se da bude tranzicioni lider tokom priprema za demokratske izbore.

Stručnjaci kažu da se ipak žilavi Mubarak neće lako povući. Tahrir, Trg oslobođenja u Kairu, na kome su od petka okupljene hiljade demonstranata koji protestuju zbog siromaštva, inflacije i nezainteresovanosti vlasti za probleme narod, te traže Mubarakovo povlačenje s vlasti, ograđen je bodljikavom žicom, a grad nadleću vojni avioni. Vojska i policija se ponekad suprotstavljaju narodu, jer radi se o predsedniku koji je iz njihovih redova a vojnička čast ipak nešto znači, a ponekad možete videti demonstrante koji sede na tenkovima.

Postoji bojazan da će i u drugim pretežno arapskim zemljama buknuti nemiri, jer situacija je ista – mediji su cenzurisani, rezultati izbora ukazuju na krađu glasova, siromaštvo je ogromno, a mladi imaju najmanje perspektive i veoma malu stopu zaposlenosti.

Ceo svet napeto prati dešavanja u Egiptu, čini se da podržava demonstrante. Apelima za Mubarakovu abdikaciju pridružio se i Omar Šarif, poznati egipatski glumac, ali od svih poruka izdvojićemo onu osmogodišnje devojčice iz Saudijske Arabije:



U ovoj drami samo je jedno sigurno – sada sve zavisi od vojske. Međutim, tu vojsku, osim onih koji su se okoristili službovanjem, čine obični građani koji su takođe nezadovoljni siromaštvom. Ona je saopštila da neće intervenisati protiv građana, ali da će biti na ulicama radi očuvanja njihovih života. Preko državne televizije vojska je objavila da se smatra legitimnim ciljeve demonstarnata i da će zato biti na ulicama uoči milionskog marša, radi sprečavanja pljačkanja, napada i „terorisanja građana”.

Dok se situacija ne reši potresi u Egiptu osećaju se u celom svetu. Cene pšenice, kukuruza i soje na referentnim svetskim tržištima tokom prošle nedelje približile su se apsolutnim cenovnim maksimumima a nemiri u Egiptu, koja je najveći uvoznik pšenice, dodatno destabilizuju tržište. Nafta je poskupela jer su nervozni trgovci zbog nestabilnosti u Egiptu povukli novac sa berzi akcija da bi kupovali naftu, zlato i dolar, koji se smatraju manje rizičnim investicijama u nesigurnim vremenima. Čak i ako se nemiri ne prošire na velike proizvođače nafte u Africi ili na Bliskom istoku, rizici su i dalje veliki budući da Egipat igra veliku ulogu na globalnom naftnom tržištu zbog Sueckog kanala i Suecko-Mediteranskog naftovoda, važnih tačaka za transport nafte iz Persijskog zaliva do Evrope i Severne Amerike. Putevima i naftovodima kroz Egipat se dnevno transportuje dva miliona barela sirove nafte. Osim ekonomske nestabilnosti, ne jenjava strah od epidemije revolucija – zabeleženi su neredi i u Mauritaniji, Alžiru, Libiji, Jordanu i Jemenu.


Iako je cena velika, cilj je svakako opravdava, ovi narodi, kao što smo i mi pre deset godina, žele samo normalnu, demokratsku, civilnu vlast i bolju ekonomsku politiku. Mi se, doduše, nismo usrećili. A pitanje je da li će i Egipćani, s obzirom na činjenicu da se Muslimansko bratstvo veoma angažovalo u smeni Mubaraka, a poznato je po svojim radikalnim idejama i kritikovano zbog veza sa terorizmom. Ovo ne bi bio prvi put da se revolucija završi pobedom emancipovanih, ali ipak nacionalista.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel