Solidarna kafica
Preko ramena > Nauka > Genetski modifikovana hrana - Više štete ili koristi?

Genetski modifikovana hrana

Više štete ili koristi?

Autor Uroš Nedeljković 2011/1/31 : Tekstovi istog autora

Genetski modifikovani organizmi se mogu definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal (DNK) izmenjen na veštacki način. Tehnologija kojom se to postiže se često naziva "moderna biotehnologija", "genetska tehnologija", ili "genetski inženjering". Ovom tehnologijom je takođe moguće selektovani gen iz jednog organizma uneti u drugi, čak među vrstama koje nisu srodne.

Čovek genetski "modifikuje", menja vekovima. Od hrane do životinja. Međutim, u prošlosti je postojala samo jedna metoda - selekcija. Uprošćeno to izgleda ovako: Posadite više biljaka i gledate koja je najotpornija. Nakon toga rasadite najotpornije i posmatrate koje su najotpornije od njih i tako sve dok se ne dobije najotpornija vrsta. Slično je i sa životinjama.

Čak je i Platon u svojoj "Državi" rekao da bi sličnu tehniku (tehnologiju) trebalo koristiti i na ljudima. Danas bi se ovo smatralo fašizmom, a nije da ljudska civilizacija nije imala korake u ovom pravcu. Prva modifikovana biljka koja se pojavila na tržištu je paradajz, još 1994. godine. Od tada ne prestaje proizvodnja genetski modifikovanih biljaka, i to najviše u Americi, Australiji, Brazilu, Argentini, Kini i Japanu. Najviše se gaje soja, kukuruz, uljana repica, pamuk.

Međutim, sa začecima genetskog inženjeringa i njegovim daljim razvojem, nastale su i moralne dileme. Da li treba genetski modifikovati životinje, pogotovu one koje služe za ishranu, ali i biljke?

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) nabraja sledeće potencijalne rizike za ljudsko zdravlje:

  • direktan uticaj na ljudsko zdravlje - toksičnost
  • tendenciju izazivanja alergijskih reakcija
  • specifične komponente koji sadrže nutricionoške ili toksične delove
  • stabilnost umetnutog gena
  • nutricijalni efekti povezani sa genetskom izmenom
  • neželjeni efekti koji mogu nastati iz umetanja gena

 

Dileme

U stručnim krugovima postoje velika neslaganja u vezi ekoloških, zdravstvenih i društveno-ekonomskih posledica upotrebe genetski modifikovane hrane. Ipak, one se proizvode i upotrebljavaju širom sveta. Velika američka kompanija Monsanto je bila važan učesnik u stvaranju semena genetski modifikovanih žitarica i mahunarki. Dve ekonomski najznačajnije tehnologije proizvodnje semena koje je razvio Monsanto su tehnologija uvođenja Bacillus thurigiensis (Bt) gena, kojom biljke počinju da proizvode sopstvene pesticide i tako uništavaju štetočine koji ih napadaju i tehnologija uvođenja gena rezistencije na glifosat, kojom se stvaraju semena rezistentna na glifosat (Roundap), herbicid koji proizvodi Monsanto.

Zagovornici biotehnologije navode da nema dokaza da izmenjeni organizmi nepovoljnije deluju na životnu sredinu ili ispravnost namirnica u odnosu na njihove konvencionalno uzgajane kopije i ističu da su modifikovane biljke veoma korisne za savremeni svet. Ovakve biljke sa genima Bt smanjuju potrebu za pesticidima npr. modifikovani krompir zahteva 40% manje insekticida od krompira dobijenog tradicionalnim uzgajanjem, kao i kukuruz koji sadrži manje mikotoksina fumonizina. Ovakve biljke, otporne na herbicide, smanjuju potrebu za oranjem, što sprečava eroziju zemljišta itd. Ističe se i da za zemljama u razvoju ubrzavaju ekonomski razvoj i rešavaju problem gladi.

Međutim, kao negativna strana ističu se argumenti koji potiru idealnu sliku o jeftinoj i neškodljivoj hrani. Tako se ističe da se genetskim inžinjeringom mogu se preneti alergeni iz namirnica sa poznatim alergogenim sposobnostima (kikirikija, oraha, školjki i riba), na namirnice za koje se pretpostvlja da su sigurne. Što se toksičnosti tiče skoro polovina (44%) gusenica Lepidoptera hranjenih u laboratoriji isključivo listovima mlečike na koje je bio nanet polen Bt kukuruza umrlo je za 4 dana. Polen modifikovanog žita može se širiti insektima i vetrom na velike daljine. Stvaranje toksina, čak i u minimalnim količinama, može imati dugotrajne posledice na zdravlje ljudi.

Akumulacija novih metabolita u gajenim biljkama može povećati mogućnost za pojavu toksičnih rizika. Neke kultivisane biljke kao što su krompir i paradajz i normalno stvaraju visoko toksične hemijske materije u lišću, a genetski modifikovani mogu nastati novi ili neočekivane supstance čije toksične koncentracije nisu poznate.

Geni rezistentni na antibiotike koriste se u nekim modifikovanim biljkama kao markeri genetske transformacije. Oni se ubacuju pored željenog gena u biljku radi lakšeg uočavanja osobine koja treba da se nasledi, npr. mogućnost stvaranja insekticida u lišću. Uprkos uveravanjima stručnjaka da geni rezistencije ne mogu izaći iz biljke, česta upotreba ovih marker gena, može dovesti od egzacerbacije pojave rezistencije na antibiotike, tj. smanjivanja efikasnosti antibiotika u budućnosti.

Veštački uneti genetski elementi mogu da prokrijumčare i neželjene gene u ćeliju (genom) domaćina, što može dovesti do mutagenih i kancerogenih posledica. Ipak, nisu retke i tvrdnje, da se eventualni rizik nakon primene genetskog inžinjeringa ne razlikuje bitno od rizika koji može nastati genetskom manipulacijom biljaka tokom tradicionalnog gajenja.

Pod pritiskom javnosti neke evropske zemlje i Japan uvele su obavezno deklarisanje za neke ili sve proizvode koji se zasnivaju na biotehnologiji i ograničile njihovu upotrebu. Mnogi stručnjaci su protiv sugerisanja koji je najmanji dozvoljeni nivo kontaminacije (npr. ispod 1%). Britansko Udruženje Lekara zatražilo je moratorijum za gajenje genetski modifikovanih žitarica, ali je Vlada to odbila i predložila istraživanja o eventualnim zdravstvenim rizicima upotrebe ovih namirnica.

Prava potrošača

Prihvaćeno je pravo potrošača da upotrebljavaju hranu koja nije modifikovana, ali i pravo proizvođača da je prave. Vlade Francuske, Austrije, Grčke i Luksemburga zabranile su uvoz ovakvih žitarica čak i uz dozvolu EU. FDA još uvek nije izmenila svoj stav o bezbednosti upotrebe genetski modifikovane hrane, koji je usvojen 1992., pre svega iz materijalnih razloga (U 1999. god. u SAD trgovina kukuruzom procenjena je na 20 biliona dolara), tako da u SAD još uvek ne postoji obaveza deklarisanja modifikovanih proizvoda). Zemlje u razvoju tek uvode zakonske propise koji se odnose na biološku sigurnost namirnica, a obzirom na činjenicu da će u narednim godinama najviše genetski modifikovanog žita biti uzgajano upravo u tim zemljama, pre svih u Brazilu, Indiji i Kini, ove zemlje su najugroženije ovim problemom.

U Srbiji je pre nešto više od dve godine usvojen Zakon o genetički modifikovanim organizmima u kom se definišu se uslovi za rukovanje, pakovanje, prevoz i otklanjanje neželjenih efekata pri radu sa genetski modifikovanim organizmima. Osnovana je posebna radna grupa stručnog saveta za biološku sigurnost koja daje mišljenje za izdavanje dozvola za upotrebu modifikovanih organizama. Potrošačima se pruža prilika da sami izaberu i odluče koje će proizvode da koriste.

Zakon je, takođe, praćen određenim brojem pravilnika (pravilnici o ograničenoj upotrebi, uvođenju u proizvodnju i stavljanju u promet genetički modifikovanih organizama kao i pravilnik o registrima genetički modifikovanih organizama), dok je rad ekspertskog tela regulisan Poslovnikom o radu Nacionalnog saveta za biološku sigurnost. Na međunarodnom nivou, pored Kartagenskog protokola o biološkoj sigurnosti ovu materiju regulišu i mnogi međunarodni kodeksi i fitosanitarni propisi. Za Srbiju je, naravno, od značaja i regulativa Evropske Unije, s obzirom na razmere trgovinske razmene i nameru da u perspektivi postanemo član ove zajednice.

Prehrambeni proizvodi dobijeni biotehnologijom mogu popraviti kvalitet osnovi namirnice, na primer njen ukus i njen sastav. Za nerazvijene zemlje posebno je korisno gajenje pasulja otpornog na patogene, virus-rezistentne papaje, Bt pamuka, kao i pirinča obogaćenog vitaminom A. U skoroj budućnosti treba očekivati i krompir koji apsorbuje manje ulja pri prženju, kukuruz i soju sa povećanim sadržajem proteina, paradajz sa svežijim ukusom, kao i slađe jagode. Postavlja se pitanje koliko smo zaista sigurni i koliko vremena treba da prođe da bi se nešto potvrdilo ili opovrgnulo u praksi?

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobtel
2014/11/19
Searching father Reality Letter
Milutnin Mitrović
2014/8/6
Beograd na vodi Infantilna građevinska megalomanija
Milutin Mitrović
2014/7/14
Obrenovac redovi Pomozimo Obrenovčanima, još jednom
Preko ramena
2014/7/12
Marketing
Doček Nove godine 2015

Dunav osiguranje

Marketing

Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel