Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Farmakoekonomija - Socijalne implikacije

Farmakoekonomija

Socijalne implikacije

Autor Biznis i finansije 2010/10/8 : Tekstovi istog autora

U situaciji sve oštrije tržišne konkurencije i konzistentnog pritiska da se smanje farmaceutski troškovi i budžeti, neophodno je odgovoriti na ključno pitanje: koja je realna vrednost farmaceutskih proizvoda i zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju i koje alternative daju bolji ishod po zdravlje pojedinca, uz manje troškova?

Razvoj većine farmaceutskih proizvoda, tokom poslednjih 25 godina, pratio je predvidljiv put od otkrića do predkliničkog i kliničkog razvoja, odobrenja i plasiranja na tržište. Sa porastom konkurencije, svi žele da smanje troškove zdravstvene zaštite, uz zadržavanje ili poboljšanje kvaliteta. Ovo diktira promene u tradicionalnom putu razvoja leka. Da bi se postigla komercijalna i klinička upotreba proizvoda, uspešan razvoj leka, danas, mora da se fokusira na merenje svih vidova farmaceutske intervencije. To za farmaceutske kompanije podrazumeva obavezu da kontinuirano komuniciraju sa zakonodavnim strukturama, dostave sve tekuće kliničke podatke preko registracionih dosijea i ostvaruju neposrednije kontakte sa svim faktorima u mreži zdravstva. Farmaceutske kompanije će morati da se angažuju i u kontinuiranom procesu ispitivanja lekova, u kojem se pravo da se proizvod iznese na tržište stiče i ponovo verifikuje, uz stalne provere, koje su strožije od onih koje se trenutno koriste u izveštavanju o neželjenim dejstvima.

Posledica ovoga je da se procena zdravstvene nege sve više fokusira na određivanje krajnjih rezultata ili ishoda, povezanih sa sistemima obezbeđivanja medicinske nege, kao i specifičnih medicinskih intervencija. Pred izazovom da se obezbedi visoko kvalitetna nega bolesnika, na što jeftiniji način, razvijene su mnoge strategije, sa ciljem zaustavljanja daljih troškova. Međutim, većina se fokusira isključivo na određivanje najpovoljnije alternative, umesto alternative koja predstavlja optimalnu vrednost za korisnika.

Bolje, uz manje novca

Farmaceutske kompanije ulažu najviše napora u marketing proizvoda za primarnu zdravstvenu zaštitu, ali neka od novih rešenja planiranog tretmana pokrivaće i sekundarnu zdravstvenu zaštitu. Moraće da se kreiraju manji, oštroumniji prodajni timovi, koji su osposobljeni za razgovor sa lekarima i farmaceutima. Većina kompanija utvrđuje cenu i plasira na tržište svoje lekove u odnosu na konkurentske proizvode. Ubuduće, karakteristika leka, stanje specifične bolesti i planirani tretman će se utvrđivati u skladu sa medicinskim rezultatima i znatan deo njihove vrednosti, ležaće u uslugama koje dolaze uz njih. Moraće, takođe, da se podrže i objektivnim dokazima efikasnosti terapije,  uključujući i podatke o rezultatima.

Vlade, zdravstveno osiguranje i bolesnici sve više diktiraju vrstu novih lekova koje žele, ali i cene koje su voljni da plate. Povodom konzistentnog pritiska da se smanje farmaceutski troškovi i budžeti, neophodno je odgovoriti na ključno pitanje: koja je realna vrednost farmaceutskih proizvoda i zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju? Kao odgovor na ovo pitanje, nastala je farmakoekonomija ili disciplina određivanja novčane vrednosti terapije nekim lekom. Reč je o istraživanju usmerenom na proces indentifikacije, merenja i poređenja troškova, rizika i koristi terapijskih programa, usluga ili terapijskih režima i određivanja alternativa, koje daju bolji ishod po zdravlje pojedinca uz manje troškova. Pre samo nekoliko godina, vrlo malo ljudi bilo je upoznato sa farmakoekonomijom ili priznavalo značaj njenih tema, za svakodnevnu kliničku praksu. Do danas, zvaničnici javne politike su zazirali od korišćenja farmakoekonomije kao eksplicitnog oruđa za formulisanje zdravstvene politike. Deo problema je pogrešno mišljenje da u ovoj oblasti nedostaju standardi, čime se otežava poređenje odnosa isplativosti kroz različite studije. Činjenica da su mnoge analize sponzorisane od strane velikih farmaceutskih kompanija, koje su zainteresovane za dobijanje povoljnih rezultata, dodatno doprinosi nepoverenju prema ovoj disciplini.


Ekonomska "invazija"

Međutim, odvija se tiha revolucija u mišljenju, ako ne već i u medicinskoj praksi, sa "invazijom" ekonomista u kreiranje politike u zdravstvu, teritorije koju su zauzimali isključivo kliničari. Poslednjih godina, ostvaren je napredak u bavljenju ovim problemima, uključujući objavljivanje smernica koje pokrivaju, kako praksu, tako i nezavisnost istraživača. Da bi se mogućnost poređenja studija uvećala, lideri u ovoj oblasti sugerišu da istraživači isplativosti, preduzmu analizu "referentnog slučaja", koja obuhvata standardan set metodoloških upustava za praksu. Nove smernice sugerišu da analize razmotre društveni interes za "referentni slučaj" i da dodaju ostale aspekte. Konkurencija za ograničena finansijska sredstva, učinila je neophodnim da se ocena zdravstvenih proizvoda i usluga proširi izvan procena bezbednosti i delotvornosti, kao i da se razmotri ekonomski uticaj ovih proizvoda i usluga na troškove zdravstvene zaštite. Izazov  zdravstvenim stručnjacima je da obezbede kvalitetnu negu bolesnika, uz minimalne resurse.

Prilično je razumljivo, da ovakav pristup, kliničari nisu u potpunosti pozdravili, usled idejnih i metodoloških razlika između ove dve discipline, a da ne spominjemo gubitak monopolske moći kliničara. Vlada, sponzorisanjem većeg broja namenskih istraživanja, obezbeđuje da ona budu u skladu sa visokim standardima, koje postavljaju lideri u ovoj oblasti, i omogućuje njihovo širenje u javnosti. Privatni sektor može da pomogne ustanovljavanjem mehanizama za nezavisnu reviziju, koju bi sprovela neka treća strana. Urednici časopisa, koje revidiraju stručna lica, uvećali bi ove napore ustanovljavanjem rigoroznijih protokola, za revidiranje analiza isplativosti, pre objavljivanja. Međutim, zadiranje ekonomije u medicinu, nije bilo bez koristi. Ove dve discipline su obostrano obogatile svoje istraživačke metodologije, i postepeno stižu do izvesne forme razumevanja.

Konačni cilj farmakoekonomije je da pomogne pri donošenju kliničkih odluka, kroz praktični primere, koji objašnjavaju vezu između prezentacije farmakoekonomskih rezultata i donošenja odluka. Povrh toga, razmatra se značaj ishodišnih mera, u odnosu na popularne indekse, trenutno primenljive u proceni uticaja medicinskih intervencija na kvalitet života bolesnika. Teža prepreka za dosledniju primenu farmakoekonomskih analiza je što njihova striktna upotreba izaziva podozrenje, da se po pitanju zdravstvene zaštite ekonomiše tako što se životu dodeljuje novčana vrednost. Kreatori javne politike i ovde mogu da pomognu, usmeravajući napore ka edukovanju onih koji odlučuju o korisnosti farmakoekonomskih analiza, pomažući da se maksimiziraju zdravstvena oruđa nacije u uslovima ograničenih zdravstvenih budžeta.

 

Dr sc med Dušan Đurić
Doc dr Dragomir Marisavljević

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel