Solidarna kafica
Preko ramena > Kulturni dodatak > Trst Film Festival 2 - Majstor i... talenti (bez Margarite) - Drugi deo

Trst Film Festival 2 - Majstor i... talenti (bez Margarite)

Drugi deo

Autor Milutin Mitrović 2011/1/24 : Tekstovi istog autora

Ja bih da se razumemo: nije mi namera da o svakom filmu napišem po nešto da bih ispao vredni hroničar. Samo da se nabroje, i kaže po koja reč o svim filmovima koji se prikazuju na Festivalu u Trstu trebalo bi 222 stranice – koliko iznosi katalog ove godine. Uveren sam da je za čitaoce interesantnije okrenuti se osobenostima trsćanskog festivala. Pre tri godine (2009.), kada je bila na redu 20. „edicija“ kao se godišnji turnus uobičajeno zove, po prvi put je ustanovljena posebna sekcija EASTWEEK – sa podnaslovom „Novi talenti, veliki majstori“. Citiraću voditeljku projekta Elenu Đufrida, koja kaže: „U trenutku kada su vlade i institucije desetkovale sredstva za fondove namenjene kulturi, ovaj festival je odlučio da svim silama odvoji prostor obrazovanju i afirmaciji mladih talenata u sferi kinematografije.“

Evo samo da nabrojim ukratko ko su ti mladi ove godine: studenti FDU iz Beograda, AGRT iz Ljubljane, ASU iz Sarajeva, NATFA iz Sofije, VŠMU iz Bratislave, SFE iz Budimpešte – sve ove skraćenice su za filmske akademije iz navedenih gradova. Ko su ti koji će im gledajući njihove početničke radove preneti iskustva što su stekli režiranjem, pisanjem scenarija, glumom u filmovima koji su obišli svet? Ove godine su to Jiži Mencl i Rade Šerbedžija! Nadam se da nikome ne treba objašnjavati šta ti ljudi znače za kinematografiju Centralne i Južne Evrope, pa i sveta.

Dobro čuvani vozoviMencl je nastupio prvi. Autor nezaboravnog filma „Dobro čuvani vozovi“ – Oskar 1968. i „Ševe na žici“ – Zlatni medved u Berlinu 1990, da ne nabrajam njegove režije i scenarije za masu filmova. Rekao je, ne samo mladima: „Moj prvi izvor obrazovanja bila je biblioteka mog oca. Tada nije bilo televizije, pa sam čitao po čitav dan. Druga je bila moja škola, slavna FAMU u Pragu, gde mi je pored ostalih utemeljitelja Praške škole predavao Milan Kundera“. Podesetimo se da je ta škola odgajila i desetak najboljih režisera iz Jugoslavije i koji su proslavili naš film u svetu – Goran Marković, Rajko Grlić, Goran Paskaljević, Lordan Zafranovvić, Emir Kusturica, Srđan Karanović... To je škola u kojoj danas predaje i odgaja nove talente Mencl. Još bih ja njega citirao, jer je poučan ne samo za filmadžije: „Film ne počinje niodčega, on je naslednik kulture naših očeva i deda. Film je samo list na stablu drveta jedne kulture“. Onda sledi pitanje o cenzuri koja je njegov film „Ševe na žici“ zabranila 1969. da bi bio prikazan slobodno tek 1990. godine i dobio onog „Zlatnog medveda“ u Berlinu. Mudri Mencl odgovara: „Cenzura je potrebna. Ona postoji u svakom od nas, jer da bi se živelo u društvu, moramo znati šta je dobro uraditi, a šta ne. Pre svega zbog korektnosti prema drugim osobama. U današnjem slobodnom društvu ta je cenzura neophodna da bi se formirale obrazovane i kulturne osobe. Naravno, ja ne mislim na državnu cenzuru kakva je bila u komunizmu, ili na Hejsov kodeks u Americi tridesetih godina“.

Ne odoljevam da dodam kako je taj Hejsov (Hays) kodeks bio puritanska preteča Makartizma i nasilja nad slobodom izražavanja. Film „Gospoda više vole plavuše“ (Gentlemen Prefer Blondes), je pravljen prema istoimenom mjuziklu 1953. godine i ostao poznat neđu filmofilima po tome što su prema Kodeksu skrojeni kostimi za Meriln Monro i Džejn Rasel tako da pokrivaju samo mesta koja je striktno zabranjeno prikazati. Ispali su to najseksi kostimi koji su do tada viđeni. Inače Kodeks je sem jasne mape zabranjenih ogoljenih delova tela zabranjivao senzualan poljubac, nasilje, snimak rane iz koje teče krv, ubod injekcije i još svašta što je palo na pamet braniteljima morala. Da se taj Kodeks poštuje Amerika ne bi imala ni 30 odsto današnje produkcije.

Vratio bih se Manclu koliko da citiram njegovu pouku mladima: „Ja filmove ne pravim da bih poručio nešto. Ako režiser misli da treba nešto da kaže, ako misli da je pametniji od ostalih, onda ja tu ne spadam. Renoar je, a ja ga smatram majstorom, pravio filmove, kako je govorio, zato što je to bilo njegovo zanimanje, posao.“

Večeras se na Festivalu prikazuje Karanovićeva „Besa“, ako uspem da se probijem u salu – nije to garantovano ni akreditovanim novinarima, tolika je gužva – onda ću o tome kako je film prošao i o sutrašnjem nastupu Radeta Šerbedžije pisati naknadno. Nekako ću gledati da udenem nešto podataka koji govore o masovnom prodoru na ovaj festival filmova iz Rumunije i Rusije – ima tu baš dobrih dela koja teško da će uspeti da probiju komercijalnu barijeru distributerskih kuća.

 

Prvi deo Filmskog festivala u Trstu.

Treći deo Filsmkog festivala u Trstu.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel