Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Etnički stereotipi Srba prema Romima - Neprilagođeni društvu koje ih odbacuje

Etnički stereotipi Srba prema Romima

Neprilagođeni društvu koje ih odbacuje

Autor Đurđa Rajevac 2011/1/25 : Tekstovi istog autora

Romi su najbrojnija nacionalna manjina u Srbiji. Često su na meti diskiriminacije i prevashodno se doživljavaju kao neprilagođen i necivilizovan narod koji mahom živi od krađe i socijalne pomoći.

Romi su najbrojnija nacionalna manjina u Srbiji. Iako zvanični podaci govore o 150 000 Roma njih je znatno više, tačnije oko 450 000. Oni ove krajeve naseljavaju još od 14. veka, ali ni danas nisu integrisani u srpsko društvo. Romi kao nomadi su na meti diskiriminacije i prevashodno se doživljavaju kao neprilagođen i necivilizovan narod koji mahom živi od krađe i socijalne pomoći. Po nekim istraživanjima, čak polovina romske dece koja je upisana u prvi razred napusti osnovnu školu u prvih nekoliko godina, a kraj osmog razreda u školi dočeka tek svako peto romsko dete. Procenat zaposlenosti kod romske populacije je samo 17% u odnosu na 60% neromske populacije u Srbiji, a tek svaki stoti Rom upiše fakultet (UNDP, 2005).

Istraživanje postojanja stereotipa jedan je od načina ispitivanja mišljenja o marginalnim etničkim grupama kao što su Romi. Ovde su predstavljena relevantnija istraživanja etničkih stereotipa prema Romima da bi se neki način naučni objektivni činioci približili široj populaciji i ljudima koji pokušavaju da svojim radom uključe pre svega romsku decu u školovanje sa neromskom decom.

Bora Kuzmanović u radu “Stereotipije o Romima i etnička distanca prema Romima’’ (1992) rezimira istraživanja koja su vršena sedamdesetih i osamdesetih godina na prostoru Srbije i Crne Gore. Ovde se navodi da su stereotipi o Romima sadržani u različitim narodnim pričama i poslovicama i da se često ukazuje na njihovu lenjost i sklonost krađi. Istraživanje u Srbiji izvršeno 1986. godine na 122 učenika srednje škole u Beogradu govori o sledećim stereotipima o Romima: imaju smisla za muziku, prljavi, veseli, lenji, aljkavi, bučni, temperamentni. Takvi rezultati se poklapaju sa atributima koji su im pripisali učenici iz Crne Gore. U oba slučaja se poklapa činjenica da nema ni jednog učenika koji je Romima pripisao karakteristike: ambicioznost, fanatičnost, čistoća, učtivost, smisao za nauku.

Ispitivanje D. Pantića (1987) iste godine na uzorku od 995 mladih pruža sledeće navedene stereotipe: veseli, lenji, zaostali, hvalisavi, miroljubivi, gostoljubivi. Na osnovu ovih primera uočena je pozitivna i negativna slika o Romima.

Empirijsko istraživanje iz 2003. godine (Milošević, 2004) pokazalo je da su najnegativniji stereotipi prema Romima i Albancima da su Romi (po opadajućem nizu) nečisti, nekulturni, necivilizovani, nisu hrabri, nepošteni, nisu vredni i nisu iskreni. Sa druge strane pozitivne osobine Roma su: osećajni, miroljubivi i gostoljubivi.

Istraživanje koje je sprovedeno 2005. godine (Franceško i dr. 2005) specifično je jer je sprovedeno među novosadskim osnovcima sa ciljem da se utvrde koje autostereotipe i heterostereotipe deca imaju prema sebi i Romima. Kao heterostereotip izdvajaju se osobine: vole muziku, veseli, prljavi, muzikalni, nevaspitani i nesrećni. Kako se može videti, stereotipi su vezani za muziku i kućno vaspitanje, odnosno sve navedene osobine su povezane sa tim kategorijama. Pozitivni su: lepi, vredni, pametni, uvek spremni da pomognu, dobri drugari, simpatični, prave dobre šale i srećni, dok su negativni: glupi, lopovi, prljavi, nevaspitani, lenji, opasni, besni i nesrećni. Postoji razlika između grupe koja ima Rome u svojoj školi te ih smatraju srećnim dok deca koja ne uče sa decom romske nacionalnosti smatraju da su Romi nesrećni. Ostali stereotipi obe grupe su jednaki. Bitno je naglasiti da i blisko okruženje drugih nacija, grupa i naroda takođe menja sliku o njima, kao što govori i rezultat istraživanja stavova novosadskih osnovaca koji drugačije vide Rome sa kojima uče jer su im drugari i sa njima su u bliskom kontaktu od one dece koja ih viđaju samo na ulicama i televiziji.

Rome vidimo na ulici, na pijaci, na televiziji kao muzičare, kao ulične zabavljače i socijalne slučajeve te se oni prvenstveno tako i doživljavaju kao etnička grupa koja je neprilagođena i na svoju ruku. Pitanje je da li je ovakvo doživljavanje Roma granica predrasudnosti ili objektivnog uvida u stvarnost. Kako god da se shvati, svakako je da takvi stavovi ne doprinose njihovoj integraciji u društvo. Oni se neće složiti sa ocenom da su lenj i neodgovoran narod već da im je bolje u svojim naseljima. Cena za takav način života je visoka, oni su potpuno marginalizovani i nevidljivi na ostalim socijalnim nivoima.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel